Поводом Дана Републике Српске Крајине одржана трибина „Ратни стаж и Статус бораца СВК“

Поводом Дана Републике Српске Крајине и славе одржана је 14. децембра традиционална, 10. јубиларна манифестација Дани Српске Крајине у српској Атини, у организацији Отаџбинског покрета. Прије свечане академије одржана је трибина посвећена борцима Српске војске Крајине – „Ратни стаж и Статус бораца СВК“

Организатор и предсједник Отаџбинског покрета позвао је све да минутом ћутања одају пошту за страдале на Железничкој станици у Новом Саду и српским жртвама из ратова деведесетих.

Подршку овој манифестацији дали су и представници 243. механизоване бригаде, чланови Удружења ветерана Црвене беретке, представници 53. граничног батаљона и 63. падобранске бригаде.

Предсједник Отаџбинског покрета Драгомир Лалић каже да Крајишници само желе да их држава Србија уважи, јер и када су живјели у авнојевској Хрватској и Републици Српској Крајини били су загледани у Србију.

– Ту дискриминацију не можемо да опростимо ко год да је био на власти. Нису у питању само новци, у питању је морал, част и поштење. Није ваљда да су сви учесници ратова деведесетих препознати у Србији, само борци РСК нису. Ваљда постоји начин да се то ријеши.

Лалић је подијелио присутнима приједлог измјена и допуна Закона о борцима за које каже да ће обје стране бити задовољне, и Држава и борци. У изради тог приједлога измјена и допуна Закона учествовао је и предсједник Владе Републике Српске Крајине у егзилу Ратко Личина који је рекао нешто више о том Нацрту.

– Ми се позивамо на Закон доји је донијела Скупштина СФРЈ 18. марта 1992. године. То је кратак Закон под називом Закон о важењу правних прописа на подручју под заштитом Уједињених нација. Има шест чланова, и у њему се каже да на подручјима које су под заштитом Уједињених нација, док траје мисија, важи законодавство СФРЈ. У периоду до 1995. док смо формално били под заштитом Уједињених нација, источни дио Крајине, до 1997. били смо припадници локалних снага. Морају се ријешити и подзаконски акти, односно начин на који се доказује да је неко био борац. То је велики проблем.

Помоћник министра у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Душко Ћутило је рекао да је ту да саслуша све приједлоге.

– Неколико смо састанака већ имали, са неколико различитих делегација на исту тему и очекујемо их још. Суштина је идентична, и зато је важно да се одржавају скупови гдје ћемо сви заједно изнијети приједлоге и наћи неко заједничко рјешење.

Предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији Милан Жунић је скренуо пажњу да постоји велики правни проблем код Закона о борцима који је тренутно на снази. И наглашава да су Крајишници упозоравали да је нови Закон дискриминаторски, а он је ипак усвојен у Народној скупштини скоро једногласно.

– Иако је било бар десет посланика који су поријеклом из Крајине, само је Миодраг Линта гласао против тог Закона. Најбоља ствар код овог Закона је што су повећане инвалиднине. Што се тиче бораца ветерана, они су добили легитимацију, по мени небитно право, затим право на рјешавање стамбених потреба, нереално, јер се по том Закону не наводи која институција мора реализовати то стамбено право и да ли уопште мора. Имамо само обећање. И треће право на борачки додатак које је неоствариво јер нема таковог „биједника“ у Србији који то може да оствари по условима који је тај Закон преписао. Добија се 14.000 под условом да немаш ништа у власништву, да немаш породицу и да не живиш у заједничком домаћинству.

Каже да су инсистирали да промијене дефиниције борца из члана 5 Закона, али је остала каква је била. Није укључила држављане Србије који су поријеклом ван Србије, односно Крајишника. Па, се питају шта и ко су наоружани људи на подручју бивше Републике Српске Крајине у периоду од 27. 4. 1992. па до 4. 8. 1995.

– Садашњим Законом Србија омогућава и Хрватској да нас може процесуирати, или да од Србије тражи да нас она процесуира за тероризам – рекао је Жунић.

Овом приликом Жунић је Драгомиру Лалићу уручио Орден заслуга за народ Крајине са сребрним листовима дјетелине за сва досадашња залагања у борби за права Крајишника који су прије њега добили Александар Вучић (златни листови дјетелине) и предсједник Удружења Завичај Ненад Абрамовић.

За ријеч се обратила и Јелена Суботић члан Кола српских сестара Епархије бачке, чији је муж био на многобројним ратиштима, а упокојио се прије четири године, и није дочекао да добије статус борца.

– Само желим да питам да ли је могуће да супруге које су толико пута испратиле мужеве на ратишта, и дале себе у другим Удружењима, послије смрти супруга ништа више не могу да ријеше.

Пуковник Мирко Латиновић каже да је њихово Удружење Резервних војних старјешина и ветерана Српске Крајине покренуло иницијативу и поднијело захтјев Министарству за рад и борачка питања.

– Поднијели смо захтјев за измјене и допуне Закона о правима бораца и навели смо да се мијења тачка 5 и додаје се 5а. Оно што бих још нагласио да када смо предлагали измјене нисмо имали у виду да у периоду од јуна до децембра 1992. године у Крајини је као организована оружана сила била једино Управа посебних јединица Милиције са својих 8 бригада. Припадници МУП-а у Лици и Далмацији нису ријешили статус борца, до 27. априла 1992, у свим другим регијама су ријешили. Требало би њих уврстити у тачку 5.

Потпуковник Мирко Радаковић каже да све што мисли о Закону и неправди Закона написао је у својој књизи.

– Лично сам се обраћао предсједнику државе нису ми ни он, ни његови службеници одговорили. Овдје се не ради о министрима, ни о замјеницима, овдје се ради о предсједнику и ако он да сигнал да се статус ријеши, биће рјешен. Закон је штетан прво за Србију, па за борце Републике Српске Крајине. Ми имамо једино статус код Хрвата, да смо четници и окупатори.

Предсједник Удружења учесника оружаних сукоба на простору бивше СФРЈ Жељко Вукелић каже да је његово Удружење поднијело тужбу против Министарства одбране за дискриминацију Крајишника.

– Судија која је тада добила тај случај је изразила чуђење зашто крајишки борци нису признати. Имамо неколико пресуда гдје је недвосмислено утврђено да је Србија правни насљедник СФРЈ и као таква одговорна за материјална средства, људе, у том периоду док је била ЈНА на територијама бивших република. Јуче сам добио пресуду, гдје се водио управни спор и човјек је доказао свој статус, шест година је судски спор трајао.

Борац Петар Уловић каже да борци треба да имају државни орган који ће их чувати. Да се направи један велики округли сто и скупштина гдје ће се свако спремити за излагање и да дођу до неког заједничког рјешења. Скренуо је такође пажњу да није толико проблем око признавања статуса, него о реализацији права.

Народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подсјетио је на чињеницу да је гласао против усвајања Закона о правима борцима, ратних војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица који је усвојен фебруара 2020. године јер је сматрао да је Закон у неколико својих тачака дискриминаторски.

–Не слажем се са предложеном формулацијом коју Драгомир предлаже да се Закон допуни тачком 5а као „припадник локалних оружаних снага у зонама под заштитом УН-а“. Мислим да морамо ствари да назовемо правим именом. У свом приједлогу Закона о правима бораца који сам 12. маја 2021. године поднио као народни посланик стоји формулација као „припадник Српске војске Крајине и Министарства унутрашњих послова Републике Српске Крајине учествовали у оружаним акцијама послије 27. априла 1992. до 12. новембра 1997. у одбрани територије под заштитом мировних снага УН-а“. Тражим да се закон допуни овом формулацијом.

–Наши борци се дискриминишу, имам десетине копија негативних рјешења гдје су центри Министарства одбране у својим одговорима наводили да крајишки штабови и јединице Територијалне одбране и МУП- а РСК нису били у организационом саставу ЈНА, и да ти центри у Србији нису надлежни за вођење евиденције за припаднике ТО у Хрватској. У питању је срамно образложење центара Министарства одбране гдје они крше одредбу Закона, са образложењем да крајишки борци нису имали пребивалиште у Србији. Треба инсистирати код Министарства одбране и Министарства за рад и борачка питања за почетак да ова одредба која стоји у закону треба да се спроводи и у пракси.

Линта је говорио о дискриминацији крајишких бораца везано за категоризацију борац у односу на борце на Косову и Метохији. Такође, важно је по њему да се крајишким борцима омогући добијање статуса борца помоћу два квалификована свједока јер многи борци немају сачувана оригинална документа.

Такође, борачки додатак у закону није дефинисан као додатак, него мјера за само најугроженије борце. Линта предлаже да се обезбиједи социјална помоћ за најугроженије борце, а борачки додатак треба да добије сваки борац без обзира гдје је ратовао и без обзира на социјално стање.

Милорад Буха каже да радни материјал са овог округлог стола мора отићи у Министарсво за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

– Предлажем помоћнику министра Ћутилу да нас окупи и да радимо на прикупљању материјалних, демографских података везано за Србе у Крајини. Наша држава те податке нема, али ми их имамо. Донио сам Меморандум који је радила Влада РСК у прогонству, такав Меморандум морамо направити са актуелним подацима. И ти подаци који ће бити државни подаци. И тај Меморандум мора завршити у амбасадама Кине, Индије, Русије јер нас за двије године очекује велика међународна мировна конференција гдје ћемо ми Срби ући на велика врата.

Предсједник Удружења бораца Крајине Милан Гаћеша каже да је лично о проблему бораца Крајине рекао Александру Вучићу и од њега добио одговор да то нико осим њега (Вучића) не може да ријеши.

– Сви досадашњи ресорни министри су обећавали да ће наш статус покушати ријешити на било који начин, да не буде Србија оштећена, а ми да будемо задовољани. Највећи је проблем што за велики број бораца не можемо да докажемо статус, јер нас држава не препознаје као сараднике. Молим Министарство да препозна Удружења као сараднике, а ми ћемо под кривичном одговорношћу издавати потврде.

Након округлог стола Драгомир Лалић је рекао да требају послати приједлог измјена и допуна који су написали Ратко Личина и он, јер је то приједлог који је предложила држава Србија и сви министри који су до сада били у Министарству за рад и борачка питања. Посебно је подвукао да не треба да се спомиње Република Српска Крајина или Српска војска Крајине. Него термин „оружане снаге“.