ПРЕДРАГ ЛОЗО О „ОДСУДНОЈ ОДБРАНИ“: У Херцеговини се вријеме мјери по Митровданским офанзивама!

На 65. Међународном сајму књига у Београду на штанду Републике Српске промовисана је књига „Одсудна одбрана: митровданске офанзиве на источну Херцеговину 1992. и 1994” аутора Предрага Лозa.

Промоција књиге историчара Предрага Лоза је изазвала велико интересовање што је потврдило присуство живих свједока – припадника Невесињске бригаде. За сам садржај књиге њен рецензент историчар проф. др Горан Латиновић истакао је да је написан на нивоу докторске дисертације.

– Лозо је седам година радио на књизи у којој су описани догађаји који су пресудно утицали на одбрану Херцеговине и Републике Српске. У првој Митровданској бици Војска Републике Српске је имала 42 погинулих и више од 200 рањених. У другој 28 погинулих, 68 рањених. То говори о жестини борби и о подвигу бораца који су издржали те борбе и одбранили Невесиње, источну Херцеговину и Републику Српску. Књига обилује низом занимљивих података и као рецензент могао сам да констатујем да је то одлично урађено – рекао је Латиновић.

Он је изразио задовољство што под његовим менторством Лозо ради мастер рад са темом „Злочини над Србима у Мостару и околини од 1992 до 1995“.

– Дубоко вјерујем да ће свој цјелокупни рад Лозо крунисати књигом о Херцеговини од првих вишестраначких избора 1990. до Дејтонског споразума 1995.

Аутор Предраг Лозо је истакао да се пишући ову књигу суочио са проблемом недостатка литературе.

– У то вријеме постојала су два или три рада хрватског историчара Јакше Рагужа, који је писао о акцији „Бура“ и правио зборнике докумената и књига Јанка Бобетка која је дјелимично описивала догађаје који су контекстом везани за Митровданске офанзиве. То је прије свега – пад долине Неретве и битка за Подвележје. Без читавог тог контекста веома је тешко разумјети Митровданске офанзиве и одрамбено-отаџбински рат на подручју Босне и Херцеговине – истакао је Лозо и додао да му је од велике помоћи била монографија о Невесињској бридаи коју је 2017. године објавио пуковник Зоран Јањић.

– На половини писања схватио сам да моја књига не може бити обично историографско дјело, већ мора прерасти и у меморијализацијски пројекат, како за оне који су страдали у Митровданским офанзивама, тако и за свједоке тог догађаја. Схватио сам да књига може да има лични аспект, мада сам као историчар учен да избјегавам сваку врсту субјективитета – рекао је Лозо и додао да је као дјечак био приморан да напусти родни Мостар. Тада су се многи домаћини избјегли из долине Неретве ставили на располагање Војсци Републике Српске.

– Схватио сам да се од субјективитета не може побјећи. Међутим, то није била сметња на методолошком плану, већ подстицај да урадим дјело које ће остати покољењима која долазе – рекао је Лозо и навео да је за њега као аутора посебан изазов био како човјеку који не познаје ратна дешавања у Херцеговини опише колосплет око Митровданске офанзиве.

СВЈЕСНО ПРЕНОШЕЊЕ РАТНОГ ЖАРИШТА ИЗ ХРВАТСКЕ У БиХ

– Херцеговина је, поред Посавине, била једно од главних жаришта преноса рата на територију Босне и Херцеговине. Активно присуство хрватске војске је евидентно од самих почетака рата на подручју Херцеговине. У мају и јуну 1992. године долази до губитка Мостара и долине Неретве. То је био период дезорганизације и несналажења које се догодило након повлачења ЈНА са тог простора. Поменута битка за Повележје је заиста на том подручју преокренула рат.

Лозо је истакао да дешавања око Митровдана треба посматрати и у контексту сукоба муслимана и Хрвата у долини Неретве 1993. године.

– У мају и јуну 1993. године почиње рат између муслимана и Хрвата и хтјели то признати или не, самим ненападањем са српске стране постојала је прећутна подршка муслиманима који сигурно не би могли да се одбране да су били нападнути са двије стране. Истовремено, свега 60 километара сјеверније, на подручју Коњица изостала су дејства против хрватских јединица. Дакле, Војска Републике Српске је на свим ратиштима помагала слабијем да не би дошло до преваге – рекао је Лозо.

Он је додао да је за јединице херцеговачког корпуса значајно било учешће у акцији Лукавац ‘93, што такође треба ставити у контекст бољег разумијевања Митровданских офанзива.

– У историографији би било правилније да се то назива биткама, бојевима или неким другим терминама, али сам се одлучио да их називам офанзивама управо зато што је данас у Херцеговини жив наратив да се нешто десило “прије или послије Митровданске офанзиве”.

ЦРКВЕНО-НАРЕДНО ПАМЋЕЊЕ ЗАПЕЧАТИЛО ЗНАЧАЈ БИТКЕ ЗА СЛОБОДНУ ХЕРЦЕГОВИНУ

Лозо је истакао да је генерација која је учествовала у Митровданским офанзивама и одбранила Невесиње, Херцеговину и јужни крак Републике Српске везана за епску вертикалу Херцеговине која траје још од буна и устанака из турског периода.

– У књизи сам настојао да објасним карактеристике простора Херцеговине која су специфичне и по ексхумацијама јама деведесетих година. То су биле живе опомене српском народу Херцеговине да не смије да дозволи да се понови 1941. година – рекао је Лозо и додао да су Митровданске офанзиве ушле у црквено-народно памћење.

– Данас имамо икону Светог Димитрија – заштитника Невесиња, имена погинулих бораца су уписана и у старој и у новој спомен-соби, цркви, као и триптих болнице. Њихова имена се помињу на молитвама сваког четврта када се говори о јунацима одбрамбено отаџбинског рата. Требамо бити поносни што смо живјели у вријеме када је једна генерација дала одлучан одговор о опстанку и останку српске Херцеговине.

Текст и фотографије: Трифко Ћоровић

Извор: Слободна Херцеговина

Нема коментара

Напишите коментар