Прилог култури сећања Мркоњић Града и села Медна

Књижевник и уметник Славко Самарџија својим делима чува дух прошлих времена родног краја

Било да је у сликама и скулптурама које ствара, или у књигама које пише, вишеструки уметник и књижевник Славко Самарџија, родом из села Медна у Мркоњић Граду, данас у Београду истрајно чува од заборава и не да да се затре траг битисања српског народа у свом родном крају. Осим књигама и сликама, Самарџија Мркоњић Град поносно промовише и носи у срцу и са позиције председника Удружења Мркоњићана у Београду.

„Медина, место које лепота никад не напушта, простор о који запиње време, њива која је засејана семеном ума, слободе и духа, башта у којој почињу велике љубави и трајна пријатељства, раскршће једног и другачијег живота, стециште великих и малих људи, насеље у којима је приватни догађај светски, а светски постане приватни- Медна“, речи су на почетку књиге „Трагом перајице“ Славка Самарџије која представља вредан прилог култури сећања и „филозофско- историјски синопсис за сва времена која су прохујала и најављују хуку у меком трбуху медљанске долине“. Књига је прво промовисана, где друго него у Медни, на Малу Госпојину у порти Храма у оквиру обележавања 150 –годишњице од подизања Храма рођења Пресвете Богородице и 21. Медљанског сабора.

„Прича о перајици је прича о односу према телу, према природи и окружењу. Пут перајице је почео много раније па се стога и позивам на најстарије постојеће чињенице и доказе. Кулин бан је 1189. године направио Трговачки уговор са Дубровачком републиком о слободној трговини и кретању трговаца чиме је обухваћена и трговин перајицом, кожицама од дивљачи…Трговци перајицом постају веома битни у друштву.

„Свака цивилизација стајала је на плећима светаца. Ко си? Одакле долазиш? Куда идеш?Поштуј туђа уверења и обичаје, а чувај своја. Крвно сродство треба волети, ценити и бранити. Без прошлости нема садашњости. Без садашњости нема будућности. Без будућности ко смо?“, рекао је Самарџија у закључку књиге коју, како поручује, оставља потомцима да истраже и поткрепе новим теоријама, а себи као успомену на предања о пореклу и постојању, да га жеља мине и да оно своје отргне забораву.

„ А сам назив књиге „Пут перајице“ симболише величанство руку. Рукама стварамо све око себе материјално, рукама вршимо додир, рукама лечимо (нпр. енергетски).Главна порука књиге и мене као аутора је културни феномен, на основу којег се наш човек сналази у простору који га окружује“, истакао је Самарџија.

На промоцији је говорио Слободан Ћоћкало који је навео да је Самарџија желећи да се на књижевни начин одужи своме диду (деди) Томацану који га је упутио у тајне перајичарског заната и саге која се о њој плела.

„Славко се дрзнуо да то све напише и од речи до речи запечати у ову књигу. Медљанска довитљивост да продају длаку од крмка нераста, која расте на леђима или како је говорио Славков дид Томацан:“Знаш наши крмци пију најчистију вод и једу најбољи жир па им је перајица и најквалитетнија“, постала је део локалне легенде или опредмећене стварности коју аутор пореди као пут соли и пут свиле“, оценио је Ћоћкало додајући да овај културoлошки феномен уткан у прозно дело остаје путоказ и опомена како се човек наше крви и наше земље сналази у зачараном простору сиромаштва из којег излази као митски јунак победник.

Бивши председник Скупштине општине Мркоњић Град и један од организатора бројних културних догађаја у овој општини па и промоције Славкове књиге и ликовних изложби Миленко Милекић оценио је да Самарџија надахнут родним крајем, на литераран начин пишући књиге, обликујући бакар и сликајући на платну- шаље поруку својих предака, повезујући историјска збивања и дух прошлих времена.

„Инспирисан природним лепотама села Медне и древном легендом о Црној краљици која је ходила стазама његовог детињства, он покушава да врати Медну на историјску сцену кроз неисцрпне приче о богатом и бурном животу овог краја. Јер медљанским путевима су газили разни владари, краљеви, дипломате, трговачки каравани и ратници. Она је у прошлости представљала и центар духовности насеобина око планина Димитора и Лисине, те река Сане и Пливе. Откровењем моштију светих медљанских мученика и подизањем манастира поново се ту успоставља центар духовности. Откривајући порекло, значај и постојање свог народа Славко Самарџија нам открива доброту и лепоту његовог завичаја, борећи се против наметања тренда ширења глобализације и затирања традиције, културе и духовности. Његова књига „Путеви перајице“ указује на постојање културе у Медној, кроз приче предака о прошлости и материјалне доказе. То је поклон потомцима да пронађу инспирацију да још дубље урону у прошлост, и да кроз културу сећања граде свој културни идентитет“, рекао је Милекић нагласивши да је Славков допринос значајан у очувању културе сећања родног краја, који је поред сликања и писања подржавао рад завичајних удружења, предводио хуманитарне акције, даривао бројне књиге и слике.

„Несебично је подржавао и учествовао на традиционалним завичајним сусретима као што су Медљанске спортске игре, Медљански сабор и слава Храма Рођења Пресвете Богородице у Медној. Био је иницијатор и актер снимања два играно-документарна филма са тематиком везаном за завичај. Први филм „Континуитет“ је снимљен 2018. год. и бави се страдањем српског народа за време 117 дана окупације општине Мркоњић Град. Други филм снимљен 2020. год. под називом „Стефан Немања и Ана Борић“ промовише културно-историјске и природне вредности овог краја. У новембру ове године Славко учествује на Ликовној колонији „Зеленковац-Медна“ са младим сликарима из Републике Српске и афирмисаним сликарима и скулпторима из Србије“, испричао је Милекић.

Славко Самарџија већ три године налази се на месту председника Удружења Мркоњићана у Београду које успешно опстаје од 1982. године и као такво, једно је од најстаријих завичајних удружења у Београду.

„До сада смо организовали 41 годишње дружење. Иза нас је дуг пут, али борба од заборава нашег родног краја и његов културни напредак нас подстиче да наставимо свој рад. Имамо циљ да омладину укључимо у наш рад кроз културно-уметничко друштво како би упознали што боље Мркоњић Град и све што он представља“, казао је Самарџија на крају подсетивши на велики значај који ово Удружење има и за Мркоњићане у Београду и у самом Мркоњићу који редовно обилазе и увек пружају помоћ и подршку земљацима у Републици Српској и родном крају.

Антрфиле 1( у средини текста, после Слободана Ћоћкала): Село Медна, општина Мркоњић Град у Републици Српској, према попису становништва 1991. године имало је скоро 800 становника, а данас ту живи око 100 становника, док је у периоду после Другог Св. рата било најнасељеније село на подручју Мркоњића, са око 2 500 становника. Узрок смањења броја људи у селу су велика страдања Срба из овог краја у ратовима и сталне колонизације.

новинарка „Српског кола“
Весна Пешић