Професор емеритус др Момчило Сакан – наука и живот

Природа у Јању није штедјела на лијепим предјелима, ријекама, планинама, али ни по знаменитим и познатим људима. Јањска област је изњедрила интелектуалце, амбициозне и мудре људе, успјешне спортисте, умјетнике. Један од познатих и знаменитих Јањана је професор емеритус др Момчило Сакан, рођен у Јању, у селу Ђукићи. Из завичаја отишао је са шеснаест година и животни пут га је водио кроз скоро све бивше републике СФРЈ, али свој Јањ никада није заборавио. Није могао, а да не напише књигу о Јању, подручју богатом природним љепотама и вриједним људима који су, поред тешких периода који су их задесили, сачували ведар дух и добро расположење, али и вољу да сачувају успомену на завичај. Свом Јању је посветио монографију:

— Основни мотив ми је био да напишем нешто о том светом мјесту гдје сам постао, мјесту које је узвишено достојанством предака и због тога увијек је вриједно помена. Посебно је на мене дјеловало то што о Јању и Шипову има веома мало писаних материјала. Жеља ми је да охрабрим и друге људе да се прихвате оловке и да пишу о том крају из снова гдје и данас теку хладне, као суза бистре, планинске ријеке, гдје вас људи дочекују отвореног срца и насмијаног лица и гдје се и данас могу видјети прашуме са високим јелама и боровима.

Како каже, тај урођени инат, по којем су познати људи са ових подручја, а који их мотивише и гура кроз живот и рад, помогао му је у многим ситуацијама и остваривању успеха. Велике успехе је достигао у научним истраживањима. Када човек заплови научним водама, у њима је читав живот јер је то потребно да би се у тим водама „пливало“ узводно. Као што каже професор емеритус др Момчило Сакан: „Бавити се науком је као веслање уз брзу реку. Ако станете, нећете остати ту где јесте већ ће вас брза матица одвући далеко назад.“

Поред тога што је цио живот посветио науци, сам је себи поставио задатак да напише књигу или уџбеник јер је желио да остави писани траг својим студентима, слушаоцима постдипломских студија, али и ширем аудиторијуму. Када је кренуо са писањем књига, није се зауставио на једној. Научне воде су га одвеле далеко, до око 15 самостално урађених књига, студија и монографија, око 120 чланака у области методологије, војних и дугих наука у бројним часописима, 30 ауторизованих предавања, лекција, крипта, књига, студија, монографија, пројеката и сепарата. Дио научног рада је и учешће на око 30 начних скупова, 15 телевизијских и радио емисија и три експертска оцењивања. Водио је преко 500 кандидата у изради дипломских и магистарских радова и докторских дисертација. Рецензирао је преко 100 чланака и других писаних материјала. Све писане материјале је писао сам, само су два чланка и једно упутство рађени у коауторству.

 

У разговору са професором сазнали смо како је текао његов пут од првог научног рада до најновије књиге „Геополитика у савременом свету“, коју је посветио својим родитељима:

— Рођен сам у општини Шипово, насеље Сакани, село Ђукићи. Људи су тамо живјели у заједницама, мој дјед је имао 5 синова, мој отац је био средњи. Мајка је из села код Стројица, село Тодорићи. Моји родитељи су имали 12 дјеце, ја сам посљедњи по реду и ову књигу сам посветио њима јер сам желио да остане успомена на њих.

Након Основне школе, са још два другара конкурисао је у подоофицирску школу у Сарајеву. У војном одсјеку су му препоручили да упише пјешадију јер ће у другим родовима, због такозваног кључа, имати мање шансе. Прихватио је њихов савјет и, на школовању, у Пешадијској подофицирској школи у Сарајеву проводи двије године. Послије Сарајева, добио је прекоманду у Словенију – гарнизон Толмин гдје је обављао дужност командира вода – прво у Бовцу, а затим и у Толмину. Његов вод у Толмину је, на комисијској провјери, остварио прво мјесто у јединици, али њега војска, због крутих односа, није привлачила. Одмах је поднио молбу за пријем у Вишу педагошку школу у Љубљани, али га је животни пут одвео другим смјеровима. Помало из ината, прихватио је препоруку своје команде да упише Војну академију у Београду. У међувремену је мијењао род у артиљеријско-ракетне јединице противваздушне одбране (АРЈ ПВО). Четврту годину академије завршава у Школском центру ПВО у Задру гдје га задржавају на дужности командира вода у тадашњој подофицирској школи. Из Задра је, према потреби службе,  прекомандован у гарнизон Скопље, затим у Струмицу и, коначно, у Београд – прво на школовање у Командно-штабној академији, а затим на дужност наставника из тактике АРЈ ПВО. Уписује и постдипломске студије и прелази у Катедру методологије где прво обавља дужност наставника, а затим и начелника. У међувремену магистрира и докторира на тему: „Борба против хеликоптера у одбрамбеној операцији стратегијске групације.“

Послије службе у трупи, дакле, прелази у наставу, у катедру, која му је омогућила да своја знања преноси младима, али и покренула његово научно дјело.

— Интервали између писаних материјала су се смањивали, а ја сам шетао из области у област. У вријеме док сам био на Катедри бавио сам се проблемима тактике артиљеријско – ракетних јединица противваздушне одбране и хеликоптерским и противхеликоптерским дејствима. Послије тога, у одјељењу методологије и научноистраживачког рада у Центру високих војних школа Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране интензивно сам се бавио методологијом војних наука. Такође, интензивирано је и моје учешће у научно истраживачким тимовима који су ми много користили за проширење видика и „шетање по хоризонталама“ у области других наука и научних дисциплина, истакао је професор Сакан.

Најзначајнији радови из методологије су му Методологија војних наука, Методологија науке, Израда стручних и научних саопштења и Хипотезе у науци. Поред методологије, интересовао се и за војне науке, нарочито за војну стратегију, оператику и тактику. У вријеме док је био у Европском центру за мир и развој Универзитета за мир Уједињених нација интензивно се бавио проблемима мира и толеранције. Касније је написао и књигу: Студије мира (полемологија и иринологија) На Независном универзитету у Бања Луци, такође, је реализовао наставу из неколико предмета и све те предметне области покрио је уџбеничком литературом. У својству декана Факултета за политичке науке и ректора Универзитета организовао је неколико међународних симпозијума и других научних скупова. Његови уџбеници богати су научним и теоријским садржајем и имају едукативну вриједност.

На Независном универзитету у Бањалуци почиње интензивно да се бави и проблемима међународних односа, међународних организација, политичке аналитике, људске безбједности и геополитике. Написао је и књигу уникатног наслова: Наука о међународним односима. Разлика је у томе томе што су сви његови претходници писали о међународним односима, а он је писао о науци која се бави међународним односима као својом основном предметном области. Доказао је њену научност и објаснио њена четири основна конститутивна елемента: предмет, теорију, језик и методу.

Његова најновија књига Геополитика у савременом свету је друго допуњено и измијењено издање. Према аутору, геополитика је једна од најзначајнијих модерних и комплексних наука и због тога је посветио посебну пажњу разради геополитичких тема константно присутних у савременом свијету. У књизи аутор се осврнуо на најважнија питања геополитике и утицају великих свјетских сила на кројење геополитичких прилика, како у историјском тако и у географском одређењу. Аутор је детаљно разрадио методолошко – епистемолошке основе, појам и научну изграђеност геополитике, историјски развој геополитике, савремене теорије о геополитици. Такође, детаљно и са научног аспекта је, такође, разрадио и геополитику великих сила: Сједињених Америчких Држава, Руске Федерације, Републике Кине, Јапана, Европске уније, Уједињеног Краљевства, Републике Турске и Репубике Румуније. Поред наведеног, ту је и украјинска криза, као и вјечити геополитички чвор Балканског полуострва и узроци и посљедице разбијања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Аутор је у књигу ставио своја дугогодишња разматрања, проучавања најактуелније теме данашњице – геополитике и на тај начин оставио свој лични печат.

Човјек покаже своју величину и умјешност када се бави важним и значајним свјетским питањима, али још је већи када се сјети свог завичаја и када не заборави одакле је дошао. Зато је професор емеритус др Момчило Сакан, приликом бављења науком и писања о књигама које имају уџбеничку вриједност, као и оних које могу да стану на црту свјетским научницима из области геополитике, сачувао у срцу свој завичај. Управо мјесто у којем смо рођени и наши коријени уткани су у сав наш живот и рад. Свијест о томе ко смо и одакле потичемо даје смисао свему.

 

 

                                                                                                        Новинар Српског кола

                                                                                                            Драгана Шиповац

Коментари
  • Pozdrav mom Komandantu diviziona u Strumici.
    Ta 1978. se udaljava ali, ljudina od Čoveka-Momčilo Sakan, tada major, ostaje u mom sećanju kao konstanta časti i plemenitosti.
    Živ i zdrav još mnogo leta bio Komandante.

    петак, 08. децембар 2023.

Напишите коментар