Промоција књиге Данице Каће Чоловић “Деца у логорима НДХ”

На Новосадском сајму, у оквиру Међународног сајма књига, одржана је 10. марта 2019. године промоција књиге „Деца у логорима Независне државе Хрватске“, аутора Данице Каће Чоловић.

Издавачи књиге и организатори промоције била су два удружења, „Крајишки привредник“ из Београда и „Патриотски фронт“ из Бачке Паланке. О књизи су говорили рецензенти проф. др Момчило Суботић и проф. др Драган Шкобаљ, одговорни уредници Зоран Д. Вранешевић и Мирко С. Радаковић, као и аутор књиге, Даница Каћа Чоловић. У музичком дијелу програма наступила је Женска пјевачка група Академског друштва „Нови Београд“ – Високе туристичке школе.

Књига има 264 стране и штампана је у тиражу од 500 примјерака у ћириличном и 500 примјерака у латиничном писму. Садржај књиге чини неколико већих цјелина, као што су: Стварање Независне државе Хрватске, Начини спровођења политике истријебљења у новоствореној хрватској држави, Акција Диане Будисављевић и Сазнања и разоткривања злочина НДХ. Књига садржи и аутентична свједочења преживјеле дјеце-логораша, факсимиле докумената, као и фрагменте из Дневника Диане Будисављевић.

При крају књиге налази се Закључак који је преведен на три језика, њемачки, руски и енглески, са циљем да се ово издање књиге презентује широм Европе и свијета. Намјера издавача је да се један дио књига подијели бесплатно, прије свега у Хрватској, како би се српско, а и остало становништво, што више упознало са страхотама којима су у Независној држави Хрватској били изложени Срби, Јевреји и Роми, као и њихова дјеца. На тај начин шира читалачка публика имаће могућност да се упозна са једним од најтрагичнијих догађаја у историји нашег народа, који је због „братства и јединства“ прикриван годинама и који је до данас недовољно освијетљен.

Ово је књига о великој српској добротворки, племенитој и храброј Аустријанки Дијани Будисављевић, која је током Другог свјетског рата успјела да спаси 12000 дјеце из усташких логора смрти, јединих логора за дјецу у свијету, чиме је вјечно задужила српски народ. Дијана Обексер рођена је Инсбруку 1891. године. Ту је упознала и свог супруга, Јулија Будисављевића, рођеног у Славонској Пожеги. Јулије Будисављевић био је српски хирург, универзитетски професор и шеф хируршке клинике Медицинског факултета у Загребу. Потиче из угледне личке фамилије Будисављевић.

Дознавши о злостављању, мучењу и убијању дјеце у логорима, Дијана Будисављевић одлучује да помогне жртвама, иако је знала да је то за њу велики ризик. Она је тада у свој Дневник записала: „Полазила сам од стајалишта да мој живот није вриједнији од живота недужних прогнаних“.

Веома је важан и значајан податак, који се често заборавља, да је велики број дјеце завршавао у хрватским породицама, које су свјесно православну дјецу преводиле у католичанство и у том духу их и одгајали. Нажалост, мали је број оних који су успјели пронаћи некога од своје родбине, многа од те дјеце никада нису сазнала своје право поријекло. Они који нису никога пронашли остали су под “окриљем католичанства и лажног поријекла”, тако да некадашња наша дјеца-логораши, а данас и њихова дјеца и унучад, наши су заклети непријатељи.

Нема тих ријечи које би биле довољне да опишу тугу и душевни немир због звјерстава изопачених људи која су се дешавала у логорима НДХ-а. Све док се ти злочини буду скривали и док све страдале душе не добију свој мир, не можемо ни ми бити срећни. Нажалост, Срби брзо заборављају све оне недужне људе који су дали свој живот за нашу слободу. Једно је сигурно, генерације са живим сјећањима тих догађаја мало је међу живима. Ми смо сада та генерација која је дужна да преноси сјећања на млађе генерације.

Књига започиње завјетима Владике Николаја Велимировића, које је, говорећи о Јасеновцу, оставио српском народу. Један од тих завјета гласи: „Срби, цијелом свијету објављујте њихово страдање, да се никада никоме не би поновило оно што се њима десило“. Ту бисмо могли придодати и изреку Јована Дучића који је, говорећи о стиду и храбрости код Хрвата, рекао: “Хрвати су најхрабрији народ на свијету, не зато што се ничега не боје, већ зато што се ничега не стиде”.

СЊЕЖАНА СТАНИШИЋ


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк