Промовисана књига српске пјесникиње из Хрватске Милене Северовић Гашпарић у Старој Пазови

У Библиотеци Доситеј Обрадовић у Старој Пазови 22. 11. 2021. промовисана је збирка пјесма Милене Северовић Гашпарић Кућа на Крфу.

Инспирацију за ово дјело Северовићева проналази на Крфу, гдје је била очарана природом и људима. А те куће на Крфу су је подјећале на њену кућу у Хрватској.

На самом почетку присутне је поздравила директорка Библиотеке Драгана Милаш. Након чега је пјесникиња читала своје стихове који су дубоко дирнули присутну публику.

Између осталих Северовићева је прочитала пјесму Радељевачка читанка о мјесту рођења њеног дједа.

– Радељево Село је мало српско село поред Копривнице. Када сам имала око 5, 6 година моју сестру и мене дјед је учио да смо ми Срби, да нисмо Југословени. Црна легија му је спалила кућу и тамо је остала читанка народних пјесама. Дјед је све те пјесме знао напамет, и учио нас је. Говорио би нам тада да никада не заборавимо одакле долазимо и ко смо, да увијек свима помогнемо, а посебо народу којем припадамо.

На промоцији је говорила и проф. Гордана Мартиновић Вујановић која је Милену упознала прије неких 15 година и од тада много времена проводе заједно.

– Милена је велики професионалац, прагматичар, практичар и организатор у професији којом се бави, стоматологијом и за шта се школовала. Опет са друге стране њене личности је њена духовност. Она је посветила своју личност и једном и другом позиву. Проводећи вријеме заједно једна друој се исповиједамо, и она би ми увијек говорила да сва та своја искуства запишем. Управо је то лајтмотив Милениног стваралаштва – Не смије да се заборави! – рекла је Вујановићева и додала да и присутни народни посланик Миодраг Линта се бори да се многи догађаји и страдања крајишких Срба не забораве.

Вујановићева каже да незабораву учи дјецу у школи у којој предаје, учи своју дјецу код куће, а Милена све учи кроз своје стихове.

– Милена је писала о највећим голготама нашег народа, о Крфу, Јасеновцу, Глини, Косову, никада не оптужујући, никада не тражећи освету. То је само спознаја и упућивање на оно шта човјек може човјеку да уради. Позива нас на човјечност, хуманост и племенитост, позива нас на љубав.

Овом приликом је и Гордана Мартиновић Вујановић прочитала своју пјесму Бјежи и дирнула публику и натерала им сузе на очи. Емотивним стиховима се представио и Стева Кораћ Шеле који је описао трагични догађај Крајишника – Олују. Присутни су били изненађени да један Сремац може тако емотивно и снажно да опише овај трагичан догађај.

Милена Северовић 1991. напушта родну Копривницу и одлази у Франкфурт, гдје борави до 1998. године када долази у Србију. Од тада је издала 20 књига. Члан је Удружења књижевника, СКД Просвјета из Загреба као и Матице српске. Њене пјесме објављене су у многим антологијама: Антологија српске поезије Ненад Грујичић, Прогнани орфеји (најзначајнији крајишки пјесници) приредио такође Ненад Грујичић, Велики си онолико колико си мали, антологија за дјецу која је издата у Ријеци СКД Просвјета, Кад срце засвјетлуца приредио Перо Зубац. Милена Северовић је писала за многе часописе: Књижевне новине Београд, Просвјета Загреб, Пакрачки декрет Рума, Згаратка (превођена на русински), Бијела пчела Ријека, Траг, Љетопис Матице српске, Вукова Даница.

Преводила је Хермана Хесеа и Машу Калеко са њемачког на српски. Посебно је поносна на превод 150 пјесама Хермана Хесеа и књигу под називом Сликарева радост.