Путописна репортажа – Пљевља
Српско коло у српским Пљевљима
Пљевља данас, град на сјеверу садашње Црне Горе, у Старовлашко-рашкој висији, некада раније важна раскрсница караванских и других путева од Јадранског мора према унутрашњости, значајан центар дурмиторског краја и Старе Херцеговине. Такође и значајан индустријски центар са Рудником и термоелектраном Пљевља, а истовремено и сточарски крај са повољном надморском висином, нешто изнад хиљаду метера.
Крај богат шумом и погодан за развој дрвне индустрије. Пљеваљска котлина је окружена високим планинама попут Љубишње, Стожера и Бобова са планином Лисац, а омеђена кањоном Таре, те Ковача, Градине и Црног Врха.
Град почива на три ријеке Ћехотини, Брезници и Везичници. Пљевља су трећа по величини општина у Црној Гори са око 30.000 становника. Око 70 одсто дана у години овдје нема вјетра, па је због тога пљеваљска котлина 200 дана годишње под маглом. Некада је овдје постојало Пљеваљско језеро са дубином од око 400 метара и имало је издужен, динарски правац.
За вријеме Отоманског царства Пљевља су се налазила на важном караванском путу Дубровник – Солун. Изњедрила су многе познате личности, а Пљевљаци су дали велики допринос и имају заслуге за учешће у многим биткама за стварање слободе против различитих српских непријатеља и освајача. Кости бројних јунака из овога краја чувају стражу широм српских земаља и свједоче о јуначкој прошлости ових горштака.
Првога јуна упутио смо се у овај град са Сашом Лакетићем, Пљевљаком, српским народним гусларом, вишеструким шампионом и иконом гусала пљеваљског краја.
Морали смо прећи границу која однедавно постоји између Србије и Црне Горе, а која је постављена између припадника истог народа, вољом бјелосвјетских моћника, а у интересу раслојавања и уситњавања српског националног бића, по моделу западних центара моћи.
Повод нашег путешествија је да учествујемо у хуманитарном програму у Дому културе Пљевља, који организује Фондација Делије из Београда, а за помоћ нашој браћи на Косову и Метохији.
Са собом носимо примјерке листа СРПСКО КОЛО, новина Савеза Срба из Региона, чији је предсједник и главни и одговорни уредник господин Миодраг Линта, народни посланик у Скупштини Републике Србије.
У поподневним сатима стижемо у Пљевља. Домаћини нас дочекују срдачно. Прво, активисти Фондације Делије приређују свечани ручак у хотелу Пљевља. Град у овом суботњем поподневу врви од народа, посебно омладине која се окупља испред Дома културе, да још једном потврде хуманост која је и прије потврђивана безброј пута.
У Пљевљима нас дочекије и српски домаћин Гојко Савић са својом супругом, гдје никад не недостаје топлине и братског дочека. У његовом хотелу ћемо и преноћити, јер остајемо у Пљевљима до сјутра. Срдачно нас је дочекао и млади пљеваљски гуслар Дарко Цупара, нада гусала пљеваљског краја.
Шетајући улицама Пљеваља нађосмо се испред Апартмана Дајевић.
Мишко Дајевић власник и угледни домаћин, стаде испред нас, а то је значило и позив да се придружимо њему и групи Пљевљака, који бијаху гасили жеђ хладним пивом на тераси испред овог ресторана.
Изљубисмо се у братска лица. Одмах се у крилу Саше Лакетића нађоше гусле. Крену пјесма, а пролазници радознало застајкују на улици, поздрављајући Сашу и овај древни српски иструмент.
И сви остали, који се ту нађоше, дотакоше се струна и гудала, па и сам газда Мишко Дајевић. Убрзо се ту нађе и сниматељ Дејан Беквалац, чија ће камера овјековјечити те дивне тренутке. Дарко присутнима подијели новине Српско коло. Сви почеше листати новине, одушевљени што су из Београда стигле баш до њихових руку, и постају њихово власништво.
Један од њих завика: Српско коло у српским Пљевљима. Каква част!
Ускоро смо се сви преселили у Дом културе, који је био испуњен до посљедњег мјеста, уз величанствен програм који су извели одабрани умјетници.
Послије величанственог програма, предсједник Пљеваља Дарио Вранеш је позвао на чашицу разговора у ресторан Зеленгора.
Ноћ је већ одавно обавила овај град, када смо стигли на конак код Гојка. Али, нема спавања. Он са супругом чека и поставља вечеру, ко зна коју у овој ноћи. Чита се Српско коло.
Спавање би кратко, али пријатно у свјежој планинској ноћи. Јутарњу кафу спреми нам Даркова мајка Лидија, а ми послије тога кренусмо пут Београда. Али, не може се проћи још један честити домаћин из Пљеваља. Славиша Свркота. Кад банусмо пред његов ресторан он бијаше испред…
Изљубисмо се у братска лица. Изнесе каву и ракију. Пристиже још добрих домаћина. Развише се братски разговори, поче читати и поезија. Остависмо Српско коло и кренусмо.
Опет преко те немиле и недраге границе. Улазимо у Општину Пријепоље, а ту поред пута хотел још једног нашег пријатеља, Лазара Зиндовића. Опет гусле, али и домаћа ракија, уз доручак са разним специјалитетима домаће кухиње овога краја. Срдачност и топлина ових људи просто плијени и не дозвољава путовање. Некако се отргосмо од братских загрљаја и кренусмо пут Београда. Улазећи у аутомобил чусмо жељу за срећан пут, али и молбу:
Донесите нам опет СРПСКО КОЛО! Обећали смо!
Књижевник Милорад Шаровић
Улазимо у Општину Пријепоље, а ту поред пута хотел још једног нашег пријатеља, Лазара Зиндовића.
Опет гусле, али и домаћа ракија, уз доручак са разним специјалитетима домаће кухиње овога краја.
Срдачност и топлина ових људи просто плијени и не дозвољава путовање.
Некако се отргосмо од братских загрљаја и кренусмо пут Београда.
Улазећи у аутомобил чусмо жељу за срећан пут, али и молбу:
Донесите нам опет СРПСКО КОЛО! Обећали смо!
Књижевник Милорад Шаровић
