Ранко Раделић: Однос према Јасеновцу је калибрисан као мјера људскости
Упоредимо ли доступне трагове преостале из прошлих епоха са оним што нам као предложак пружа 20. вијек, јасно је да су наши давни преци били биолошки прилагођенији овој планети, несумњиво интелигентнији и морално супериорнији од данашње популације, која је биолошки, али и на много других планова, на путу убрзане деволуције.
Извор: Још необјављена књига аутора Ранка Раделића – април 03, 2020.
Иако је Јасеновац јасан знак тог пропадања, он је на планетарној равни готово невидљив за свјетске моћнике, који и даље „раде свој посао“, исписујући странице свеопште историје бешчашћа. Остављено је сваком на вољу да затвори очи или види да је однос према Јасеновцу калибрисан као мјера људскости.
Међутим, Јасеновац и не само он, је и нешто друго. Упоредимо ли списак мука са Дантеовима, онда је девети круг био само мало топлије љетовање. Код Дантеа проклети нису морали гледати и пропаст своје дјеце. Чудовишни поступци хрватских усташа превазилазе оно што уобичавамо називати злочином. Јасеновац је као сублимирани назив за сва непочинства од Јадовна до Херцеговине, од Баније до Срема и од Билогоре до Пребиловаца, за највећу концентрацију зла у историји свијета*, постао ексклузивни појам у којем се огледају и екстремни домети људске филогенезе и онтолошка питања.
Тако је наш сељачки билогорски народ, уз све историјске недаће, мањкавости образовања, без обзира на комунистичку пропаганду и одгуривање од духовности, попут непливача којег мука баченог у ријеку напречац научи пливању, неким својим инстинктом, постављајући ултимативно питање – Гдје је био Бог у Јасеновцу? – осјетио да је Јасеновац порука без преседана, училиште у којем сви уписујемо први семестар.
Јасеновац је она преломна тачка људске историје у којој се своде сва знања и искуства расе и од које почиње нова филогенеза. Он није тек вал на узбурканом мору који ваља само сачекати да се смири, да прође, па да се заборави.
Не помажу ту самозатајне сплетке Ватикана, хрватске камуфлаже и скретање са теме на провокације, споменике, свеце и блажене. Јасеновац није ни хрид којег је издигао тектонски поремећај и којег треба само заобићи. Не, Јасеновац је континент који се издигао из океана. Можемо да га не исцртавамо на мапама, можемо га изоставити из наставе географије, можемо га потпуно игнорисати, али према старим и новим свјетовима морамо неизоставно тражити нове маршруте.
Сваки навигатор и капетан који то не уваже воде свој брод у пропаст. Као што рече наша Смиља Тишма:
– … истина никуда не иде, станује код жртава. Она чека! И неумољива је.
*Рафаел Лемкин (1900-1959), који је још у јеку 2. свјетског рата сковао термин геноцид и био послије рата иницијатор Конвенције о геноциду (1948) са циљем дефинисања и спречавања тог „најстрашнијег злочина, који историја човјечанства познаје“, као предложак је имао лично искуство у холокаусту и највјероватније само општи увид у оно што се дешавало у НДХ – увид у саму есенцију зла, гдје је, без обзира на опсег, злочин по својој бестијалности надилазио и оквире дефиниције геноцида.
Преузето са: Јадовно
