Родни крају у срцу те носим

Сви који познају Даницу Дану Богдановић знају да свим срцем воли своју Банију и вјерно чува традицију и обичаје. Поред тога што наступа са својом пјевачком групом Чуваркуће која је дио Културне заједнице Срба Шамарица предано ради и на очувању ношње, сакупљању ручних радова, старих предмета.

Како би све те љепоте подијелила са својим пријатељима и сарадницима, изложила их је у једном дијелу своје куће. Представници Савеза Срба из региона са предсједником Миодрагом Линтом и члановима редакције Српског кола посјетили су ову изложбу 23. маја, у Даничиној породичној кући у Грмовцу.

Кренуло је све од момента када је постала једна од насљедника имовине у Хрватској и при једној посјети имању понијела је са собом кртоле, српове, даске, наћве, сита и решета, корито.

– Комшије када су видјеле шта носим са собом, било им је смијешно и питали су се шта ће ми ти стари предмети. У том тренутку нисам имала никакву намјеру да ћу сакупљати те предмете, а камоли их негдје изложити. Само сам имала потребу да их понесем са собом. Oдувијек су ме фасцинирали ручни радови, ћилими, вез, ткани пешкири, народне ношње. У фолклору сам одивејк плесала.

Већ је јавно изложила ове предмете и увидјела је да има много заинтересованих за старе предмете и ручне радове. Често су је позивали да уреди неки сегмет бине ако је у питању нека манифестација, или телевизијски студио, ако је у питању нека емисија са традиционалном тематиком…

– Моја рођена тетка која живи у Великој Плани када ме је приликом једног гостовања на телевизији видјела преко малог екрана поклонила ми је прегачу и ношњу њене маме, а моје баке. Заиста сам тада осјетила да сам добила нешто вриједно од мојих предака и осјетила сам обавезу да то морам показати и другима, што сам и учинила током једног гостовања.

– Без свог идентитета, без својих обичаја и традиције ми смо ништа. Зато наша омладина прави велику грешку када не поштују свој идентитет. Јер ако ми то не чинимо ко ће га други поштовати.

Поред ношње и прегаче су јој посебно драги кртоли и корито за купање дјеце, кошара.

– Моја свекрва би носила кошару на глави по 7 километара до Глине, и у кошари скоруп, сир вареника, јаја како би то продала, да би купила со, шећер…

Да је ово права банијска домаћинска кућа могло се наслутити и што су све своје госте дочекали са чувеном банијском кобасицом, прштом, сланином и наравано домаћом ракијом коју је испекао члан пјевачке групе Славуји Баније Ђуро Туропољац.

Кревет банијски који је урађен по сјећању на бакин кревет.

Радови које jе везла Даничина мајка као дjевојка, а неке ручне радове је добила и на поклон.

Шкриња у којој дјевојке доносе мираз у кућу у коју се удају.

Фиранга коју је два мјесеца хеклала Боја Путник, рођена у селу Гвоздански Двор на Уни.

Корито у којем су се купала дјеца.

Текст и фото: Драгана Бокун