Удружење бораца Кордуна промовисало књигу Паклени пут српске војске (1915–2025)

У просторијама Завичајног клуба Кордунаша 27. маја 2025. године промовисана је књига Паклени пут српске војске (1915–2025) – 110 година од Тројне инвазије Централних сила на Краљевину Србију у организацији Удружења бораца Кордуна које је и носилац овог пројекта. Партнер на пројекту је Хуманитарна организација Градитељи мира, пријатељ пројекта је Завичајни клуб Кордунаша, док је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања покровитељ пројекта.

Минутом ћутања одата је пошта свим страдалима у претходним ратовима.

Водитељка Бојана Вучић проздравила је госте: представника ХО Градитељи мира Мирољуба Смиљковића, предсједника Завичајног клуба Кордунаша Слободана Шарца, предсједника Славоније у срцу Миодрага Жарковића, предсједника Удружења бораца 6. личке дивизије Вељка Жигића, представнике Српског кола, представнике Црвених беретки Предрага Његована и Жељка Бенака и предсједника Коалиције дружења избјеглица Милу Шапића.

Милош Крнета прочитао је неколико пригодних пјесама.

Предсједник Удружења бораца Кордуна и приређивач књиге Ђуро Шкаљац рекао је да се њихово Удружење између осталог бави и издаваштвом.

– У овој књизи се говори о организацији Војске Краљевине Србије, сажет је преглед ратних операција крајем 1915. и почетко 1916. године. Писали смо и о распореду снага и наших и непријатељских сила. Писали смо о четири покушаја окруживања српске војске, о одступању српске восјке преко Црне Горе и Албаније и евакуацији војске са албанског приморја и превожење на Крф.

Шкаљац каже да су још одавно направили списак имена бораца са подручја Кордуна који су били добровољци 1918. на Солунском фронту и у саставу Српске војске учествовали у борбама до окончања побједе у Првом свјетском рату.

– Било би добро ако неко има воље и времена да сада податке о добровољцима потражи у историјским архивима. Поред тог списка требало би написати шири озбиљно документован текст којим би упознали млађе генерације, али и велики број старијих који нису били у могућности да сазнају историјску улогу добровољаца у ослободилачким ратовима које је водио српски народ, а тиме и Кордунаши. Мало је познато на какве све отпоре и трауме је наилазило патриотско опредјељивање и јављање добровољаца у Америци и Русији. Док се хиљаде Срба са жарком жељом из заробљеничких логора широм Русије јавило да иде на Солунски фронт и помогне српској војсци у Великом рату у исто вријеме се јавио организовани и јак отпор окупљању српских добровољачких јединица. Главни разбијачи су били Хрвати. Од 100.000 хрватских заробљеника који су били у логорима у Русији на Солун је ишло 179 добровољаца, а из Славоније 142 добровољца. Поред осталог говорили су да морају сачувати људе који ће им требати када се врате да формирају своју армију. Срби ће им створити државу, нека се лије српска крв за њих. Слична ситуација је била и у Америци, а чак су и неки Срби одиграли деструктивну улогу.

Пуковник Петар Ајдиновић је говорио о учешћу Срба на страни Аустроугарске и напоменуо да је пет генерала Срба командовало са снагама које су нас нападале.

– Важност ове књиге је јер говори о голготи и страдању српске војске. Србиај улази у рат са 350.000 војника, а Аустрија напада са 220.000 војника. Тих 350.000 нестаје за двије године потпуно су побијени. Многи војници нису били обучени, владала је и велика глад, тифус.
Ајдиновић је Албанску голготу из Првог свјетског рата упоредио са голготом Крајишника деведесетих.

– Можете да замислите како је у мјесецу децембру било пролазити кроз Проклетије. Убијали су коње који су вукли топове како би имали шта да једу. Од Од тих 350.000 српских војника који су били на почетку рата, око 120.000 је било рањено и примила их је једино Ваљевска болница која за то није била спремна. Око 8.000 рањеника је умрло. Од њих 15.000 који су прешли Крф око 12.000 је умрло. Био је то заиста паклени пут српске војске.

Ајдиновић се осврнуо и на догађаје из претходног рата и моменат када се 35.000 Кордунаша нашло у окружењу.

– Захваљујући овим људима који су овдје народ се спасио. Са нама су манипулисале стране силе. Било би добро да су наша страдања завршена, а сада смо свједоци да се доводи у питање опстанак Републике Срспке.

Некадашњи министар у Влади РСК Тошо Пајић поручује да је српска војска била најхрабрија током свих досадашњих ратова.

– Међутим, исто тако је и страдавала. У Првом свјетском рату је страдала трећина становника, а 50 посто мушке полулације од 15 до 50 година је изгинуло, значи најпродуктивнији дио популације. То нам говори да слобода нема цијену. Наше политичко, војно и полицијско руководство никада кроз комплетну историју није разматрало да ли постоји нека алтернатива сем уласка у сукоб, да не страдају толике жртве. Поред тога што смо имали жртве у људском смислу, имали смо их и у материјалном смислу – рекао је паић и честитао Шкаљцу на књизи.

Замјеник предсједника Удружења бораца Кордуна Слободан Благојевић каже да све жртве који је поднио српски народ нису вриједне људских живота.

– Сјећам се 1991. године када смо као припадници Диверзантског вода ишли да рушимо неки мост у Батновој Коси и један искусан старији човјек рекао је: „Дјецо моја немојте то да радите није вриједно да се ниједан од вас ни на купину огребе док рушите тај мост“. Кроз историју смо све што смо добили кроз рат, изгубили за зеленим столом након рата. Први пут у историји смо донијели одлуку, када је разум побиједио емоцију, 1995. у Топуском када смо донијели одлуку да идемо у преговоре са хрватском страном и спасимо 35.000 људи.

Удружење бораца Кордуна издало је до сада у сарадњи за ЗКК неколико књига: Кордун у рату I и II, Битка за Коридор живота, Пета Кордунашка ударна бригада у НОР-у и Опћина Војнић са пописом жртава, Устројство српске војске.