Рушење релеја на Краљици – предуслов за окончање етничког чишћења Срба

Рушење телекомуникационог торња на Краљици 7. септембра 1995. године које је извршила НАТО авијација био је предуслов за почетак муслиманске офанзиве на Возућу и цијели Озрен три дана касније и окончање протјеривања и етничког чишћења Срба са подручја зеничке регије, започетог 1992, рекао је некадашњи начелник Штаба Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске Зоран Благојевић.

Благојевић је рекао Срни да су уништењем релеја стратези НАТО-а циљано онемогућили комуникацију јединица Војске Републике Српске на возућком ратишту и припремили терен за четврту и посљедњу офанзиву, која је 10. септембра, у зависности од јединице и смјера напада непријатељских снага, носила називе “Ураган 95”, “Фарз 95” и “Бадр ал Босна”.

Он је подсјетио да су током НАТО бомбардовања релеја, прије 25 година, страдали Слободан Милотић, Мирко Тривуновић, Драган Савановић, Свето Каишаревић и Жељко Лукић, а по окончању офанзиве на Возућу спаљено је 30 српских села и протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова.

Благојевић је истакао да је директним учешћем НАТО снага за брза дејства и пакистанског контингента међународних мировних снага на страни такозване Армије БиХ број српских жртава далеко већи током саме офанзиве “Фарз 95” и у ранијем периоду.

“Пакистански контингент је пружао директну артиљеријску подршку непријатељу из правца Другог корпуса такозване Армије БиХ, а о томе је јавно говорио командант тог корпуса Сеад Делић током рапорта Алији Изетбеговићу у Возући приликом постројавања јединица по завршетку етничког чишћења Срба са овог подручја”, рекао је Благојевић.

Он је навео да је Делић том приликом јавно захвалио за артиљеријску и подршку током офанзиве на Возућу, што потврђују и сачувани видео-снимци.

Коментаришући улогу и дјеловање НАТО снага током сукоба у БиХ, Благојевић је направио паралелу Возуће са Сребреницом.

“Сребреница је била у окружењу Срба, а муслиманско становништво под заштитом међународних снага. Ми смо /Срби у Возући/ били у полуокружењу муслимана, а све међународне снаге су биле опет на страни муслимана”, указао је Благојевић.

Он каже да је са положаја такозване Армије БиХ 1994. године, током муслиманске офанзиве на Возућу, српске положаје гађао тенк “леопард”, док су раније међународне снаге својим убојитим средствима константно обезбјеђивале пролазак и логистику Другом корпусу током снабдијевања и попуне њихових јединица.

Након што те 1994. године није успјела муслиманска десетодневна офанзива, Благојевић подсјећа да је непријатељ кренуо са опсежним припремама за наредну.

“Пресрели смо њихову комуникацију радио-везом, која је снимљена, у којој је речено да, уколико се Возућа не буде могла пјешадијски одрадити тог 10. септембра 1995. године, онда ће из ваздуха дејствовати НАТО који ће их /Србе/ спржити. Ми смо били предодређени да овако или онако паднемо”, рекао је Благојевић.

Он је подсјетио да је посљедица свега тога била да је 10. септембра 1995. године по директној наредби Алије Изетбеговића, који је као приоритетни циљ одредио спајање тузланског и зеничког басена, покренута офанзива, када је спаљено 30 српских села и протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова.

“Учествовало је око 23.000 муслиманских војника Другог и Tрећег корпуса такозване Армије БиХ, укључујући одред `Ел муџахедин`, потпомогнутих НАTО авијацијом и снагама за брзе интервенције. Том приликом је убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за 129 још трага”, рекао је Благојевић.

Благојевић, који је и предсједник Завичајног удружења Завидовићана, рекао је да ће се и ове године 10. септембра одржати традиционални “Марш стазама егзодуса”, као подсјећање на егзодус и окончање етничког чишћења Срба, и то око 22.000 из Зенице, око 2.000 из Жепча, око 11.000 из Завидовића, око 4.000 из Бановића, који су спас до 1995. године потражили у Возући или им је она била транзит за даље.

Он је истакао да је коначно протјеривање Срба са својих огњишта реализовано уз директну подршку међународних снага, а да за њихово свирепо страдање и злочине нико није одговарао, односно да је ријеч о мизерној правди у виду неправоснажене пресуде Хашког трибунала бившем команданту Главног штаба такозване Армије БиХ Расиму Делићу и актуелног суђења команданту Трећег корпуса Сакибу Махмуљину.

Благојевић је подсјетио на бројне несанкционисане муслиманске злочине.

Између осталих, 1992. године у Завидовићима је заклан директор финалне прераде “Криваје” Александар Јовић, а у истом граду је 1995. године, пред почетак офанзиве на Возућу, убијен спикер локалног радија Јадранко Божановић, за којег је Благојевић рекао да је живио у убјеђењу да је суживот могућ.

Током 1993. године инфилтриране муслиманске снаге заклале су двије старице у Возући – Ковиљку Пашалић и Ранку Павловић, од којих су једној одсјекли дојку.

Благојевић је поручио да ово удружење неће одустати у захтјевима да се санкционишу злочинци и позвао надлежне институције да одговоре гдје су 64 заробљена Србина из Возуће, те укупно 129 несталих.

“Они нису нестали. Зна се да су Саво, Живинко и остали живи заробљени 1995. године, када их је у Возући привела Друга чета Петог батаљона 328. бригаде, којом је командовао Фуад Зилкић, потчињен команданту Tрећег корпуса Сакибу Махмуљину”, навео је Благојевић.

Он је рекао да је неразумљиво што се и након 25 година, наводно, не зна гдје су тијела страдалих, ако се зна које су јединице дјеловале на том подручју, ко је командовао тим снагама, гдје је извршено заробљавање, те ко их је испоручио одреду “Ел муџахедин”.

Преузето са: СРНА

Нема коментара

Напишите коментар