Сећање на српске жртве у Вуковару не смије да избледи
У организацији Већа српске националне мањине Града Вуковара на српском војничком гробљу „Алеја“ у Вуковару одржан је помен и положени су венци за све настрадале српске цивилне и војне жртве у Вуковару током ратне 1991. године.
Најпре је у Саборном храму Светог Николаја служена света литургија коју је служило више свештеника Епархије осечкопољске и барањске, а након литургије одржан је и парастос за све настрадале.
– Сећања на наше покојне и преминуле не треба никада да бледе, како се која генерација смењује овде на земљи у било којем народу, месту или времену, те исте генерације треба да се сећају свих својих предака који су живот скончали на овај или на онај начин. Данас смо се окупили да се сетимо свих настрадалих у последњем рату у овом граду, и не само у овом граду него на ширем простору, када је овде беснило нешто и када се пројављивало што није никако од Бога, него се од ђавола увукло у овај свет и преко нас људи добило своје лице – истакао је између осталог у својој беседи први вуковарски парох и вуковарски намесник протојереј – ставрофор Саша Кузмановић.
Након литургије и парастоса окупљени су се упутили ка „Алеји“ где је одржан помен настрадалима, а потом су положени венци политичких представника Срба и српских организација.
– Већ неколико година уназад најпре након литургије одржимо парастос свим нашим жртвама, потом помен овде на Алеји где уједно полажемо и венце у знак сећања на све настрадале. И ове године окупили смо се без суда и осуде да се присетимо наших најмилијих, да се помолимо за покој њихових душа. Мислим да је важно да се једнако односимо према свим жртвама. Надам се да ће неки трендови који се у држави јављају ставити и питање српских жртава рата на дневни ред и да ће коначно и породице тих жртава добити нека права и да се жртве неће делити – нагласио је председник ВСНМ Града Вуковара Дејан Дракулић
Потребно је да смо чешће овде
Међу присутнима и на литургији у Саборном храму и на Алеји били су и чланови породица настрадалих цивилних и војних жртава.
– Мој син је погинуо 16. септембра 1991. године пред нашом породичном кућом, погођен од снајперског метка. Његово тело налази се на Алеји, првобитно је био на гробљу у Негославцима, а потом је премештено овде. Много ми значи што још увек има људи који се сете настрадалих, иако се ретко овде окупљамо, требало би и да нас буде више и да смо овде чешће јер то су наше жртве и нас боли срце за њима – рекла је Терезија Томанић чији је син Борислав погинуо у 23. години живота.
Помен на Алеји одржава се сваке друге суботе у септембру у знак сећања на почетак борбених дејстава у Вуковару 1991. године и на почетак страдања људи у овом граду. Поред овог термина, сваке године уочи 18. новембра на Алеји се одржава комеморација, а венци за цивилне жртве рата полажу се и на Видовдан (28. јуна) у знак сећања на почетак страдања Срба у Вуковару пре почетка било каквих ратних дејстава.
Преузето са: СРБИ.хр