АКТУЕЛНО:

Сјећање на брутално убијене српске цивиле у Брадини

Пријератни мјештани Брадине сабрали су се данас у порти Цркве Вазнесења Господњег да одају почаст за 48 српских цивила, убијених у нападу тзв. АРБиХ и ХОС-а у мају ’92. и за оне касније уморене у коњичким логорима Челебић и Мусала.

Мало је познато да су муслиманско-хрватске снаге формирале логор и у Брадини у којем су држали и дјецу, што је злочин без преседана.

Пред Судом БиХ у току је суђење тринасеторици осумњичених за злочине у Брадини етнички очишћеној, попаљеној и опљачканој.

Сваки долазак на помен у Брадину за Јелену Гачанин, рођену Глигоревић, је болно подсјећење на седмодневно заточење. Деведесет друге била је дјевојчица којој су се дубоко у сјећање урезали јауци пребијених и силованих. Мајка јој је од посљедица тамновања умрла послије рата.

– Са 8,5 година сам као дијете заробљена у школи. Иронија је да сам у тој школи, у којој сам научила да пишем слова и бројеве, са мајком била заточена. У тој школи су била разна мучења, психичка и физичка, свих генерацијха. Ту су били само цивили, жене и дјеца и старији – прича Јелена.

Преживјели Срби из Брадине памте да су се мајских дана ’92. „саплитали о лешеве“. Двадесет шест убијених српских цивила које су претходно мучили припадници тзв. АРБиХ и ХОС-а, закопали су у заједничку гробницу у порти цркве гдје је данас споменик.

Мања група одважних Срба запутила се преко Бјелашнице ка српској територији. Међу њима и Жељко Глигоревић. Каже да је то било паклено, и да тако нешто не би пожелио ни најгорем непријатељу.

Стотине мјештана Брадине одведено је у коњичке логоре, њихова имовина је опљачкана, куће и црква запаљени.

Злочинци и налагодавци систематског напада на Брадину, убиства, силовања, прогоне, још није стигла рука правде. Године пролазе, умиру злочинци, али и свједоци.

– Да се нешто слично десило од стране Срба према Бошњацима давно би било процесуирано, процес би био завршен и биле би тешке казне. Овдје је питање када ће, и да ли ће уопште доћи до кажњавања оних који су то учинили и наредили – истиче Бошко Томић, савјетник српског члана Предсједништва БиХ.

Од пријератних скоро 1.000 Срба, у Брадини свега двије српске породице. Они који би се вратили немају гдје, јер им куће нису обновљене а са ријетких обновљених краде се цријеп и остали материјал.

– Нико не смије да дође, обијају се куће, краде материјал ,исјекли су нам шуму, отели изворе воде, нема ништа, нема нама овдје жуивота – наглашаваРајко Миљанић, повратник у Брадину.

У општини Коњиц којој припада Брадина до рата је живјело скоро 7.000 Срба, данас тек 80.

Коњички парох Српске православне цркве, Дејан Грчић, позвао је представнике власти у Републици Српској да помогну избјеглима с овог подручја, али и Србима који су остали у Федерацији, да не би остали заборављени.

Преузето са: РТРС

Нема коментара

Напишите коментар