СКАНДАЛ: Најстарија светиња у Хрватској је православна, а сада католичка црква покушава да је присвоји!

Католичка црква, уз здушну подршку хрватске државе, покушава да заузме и присвоји Цркву Вазнесења Господњег (Светог Спаса) у селу Цетини, најстарију цркву у Хрватској и једну од најстаријих цркава у овом делу Европе.

Црква се налази непосредно подно извора ријеке Цетине, на локалитету званом Вуковића Врело, а направљена је у 9 веку. Иако је по свим својим обележјима црква православна, окренута је ка Истоку, око ње се налазе надгобни споменици више генерација Срба, Хрвати су још у доба Независне државе Хрватске почели да својатају цркву, а њихова кампања поново се појачала по завршетку грађанског рата у бившој СФРЈ.

Најновије мере које је хрватска држава увела у покушају да отуђи баштину Српске православне цркве и народа јесте одлука по којој је забрањено сахрањивање на црквеном гробљу, на коме се вековима уназад и не сахрањује нико други до Срба.

Забрану укопавања хрватске власти оправдале су неким измишљеним “безбједоносним разлозима”, све са циљем да мјештани не могу користити своје мјесно гробље. Поред тога, земљиште су одузели од СПЦ и прогласили га општинским

Васил Колар

– Католичка бискупија на све начине покушава да узме нешто што није њихово, иако их чињенице и историјски факти демантују. Црква се налази у сред села које је српско, окренута је ка Истоку, Свети Спас се нигдје више не појављује као светитељ-покровитељ неке католичке цркве у Хрватској, а око богомоље се налази православно гробље, такођер из 9.вијека, каже за Сербиан Тимес Васил Колар, чија је породица, родом из тог краја, после Олује избегла у САД, те додаје:

– Забрану укопавања хрватске власти правдају неким измишљеним “безбједоносним разлозима”, све са циљем да мјештани не могу користити своје гробље. Поред тога, земљиште су одузели од СПЦ и прогласили га општинским,

По његовим речима, католичка црква једном годишње организовано доводи ходочаснике, Хрвате из других крајева Хрватске, “пошто их у самој Цетини нема”, а на лицу места одржи се миса, уз “пригодне говоре”.

– Њихови свештеници обмањују народ, распредају приче о хрватским племићима који су подигли цркву, Србима који су је преотели. На жалост, српска заједница у Хрватској о томе ћути, иако је ово ствар од великог националног, верског и историјског значаја. Нашим ћутањем ова светиња би ускоро могла постати дио хрватске баштине. Уосталом, погледајте манастир Крку, која је дио хрватског националног парка “Крка” и они га у туристичким брошурама представљају као дио своје историје, подвлачи Колар и констатује како црква има срећу што је и једни и други својатају, па је тако “преживјела рат, иначе би је неко минирао до темеља”.

 

Како то да не постоји ни један католички гроб у близини, а одмах поред цркве су хумке на ћирилици које датирају из истог периода као и црква? Надаље, како нигдје у хрватском хришћанству не постоји храм посвећен Светом Спасу, већ само у српском? Ако је црква католичка, зашто је окренута у правцу Исток-Запад, као све друге православне цркве?

Он истиче да би волео да се проблем разреши на миран, хришћански начин, да би “црква могла и морала да буде мост, а не извор нових подјела и продубљавања ионако великог јаза, али никако кроз отимачину и искривљивање историјских чињеница“

-Било би добро да се формира једна мешовита комисија у којој би седели историчари и људи из обе цркве, нека свако стави своје аргументе на сто и нека се све реално сагледа. Можда је део решења и да се дозволи богослужење обема конфесијама, али без запаљивих говора базираних на лажима који подстрекавају мржњу и нове испаде, закључује Васил Колар.

Црква Светог Спаса, саграђена у 9.веку, припада тзв. предроманским хришћанским храмовима и грађена је у готском стилу. У Љетопису блаженопочившег Епископа далматинског, Симеона Кончаревића, наводи се да је Твртко, краљ Срба и Босне, издао у Сутјесци 1389. године краљевску Грамату којом потврђује градњу храма Светог Спаса на Цетини, одмах након Косовског боја, када је заустављено ширење турске државе на Балкану и када је настављено утврђивање Тврткове власти на подручју Далмације. Претпоставља се да је Тврткова црква била заправо дограђена на темељима оне старе која датира пет векова уназад.

Након инвазије Османлија 1492. године, црква и насеље претрпели су велику штету, али је локално становништво на црквене рушевине и даље гледало као на свето место.

-Олтар је окренут ка истоку, а свуда уоколо налазе се гробови цетинских Срба православне вероисповести. И сами гробови окренути су ка истоку јер, као што нам вера казује, управо са истока очекујемо други Христов долазак односно васкрсење мртвих – објашњава свештеник Милан Кадијевић из Сплитске парохије СПЦ.

Недалеко од рушевина ове цркве, на самом извору Цетине, 1937.године подигнут је истоимени храм, а ктитор новоизграђене цркве био је Марко Четник, београдски трговац родом из Цетине, који је заједно са супругом Јеленом сахрањен у унутрашњости цркве, која је за време последњег рата спаљена изнутра, цео иконостас је изгорео, а са звоника је скинуто велико звоно.

Отац Милан такође верује да, и поред тога што је константно камен спотицања и подела, ова богомоља има потенцијал да буде и спона која повезује два хришћанска народа.

– Срби и Хрвати су два народа која су овде од седмог столећа и то су два народа која, кроз историју, имају више онога што им је заједничко од онога што их дели. Зато, опет кажем, без обзира на конфесију сви треба да будемо људи, истински хришћани са обе стране и уз Божију помоћ превазиђемо сваки раскол међу људима – сматра Милан Кадијевић.

Пише: Антоније Ковачевић / Срби.хр Фото: Приватна архива, Википедиа

Коментари
  • hrvati su tu stigli tek negde u veku 9. Sorabi najmanje milenijum ranije..

    субота, 26. децембар 2020.

Напишите коментар