Споменко Гостић дјечак јунак – симбол небеске и земаљске војске

У Београду 25. јуна промовисана је пјесма о Спомену Гостићу дјечаку јунаку у организацији Православног удружења Света Крајина. Текст и музику за ову пјесму написала је Драгана Д. Мирковић која је позната и по својим дивним нумерама Не дамо светиње и Ми смо деца неба, а аранжман Александар Ковачевић.

 

Споменко Гостић је погинуо у одбрани свога села Јовићи са непуних 15 година. Мајка му је умрла почетком 1992. године, а у септембру исте године граната jе пред кућом убила баку са коjом jе живио. Као сироче придружује се војсци и то постаје његов нови дом. Споменко Гостић jе, сjећаjу се саборци из 3. Озренске бригаде ВРС, био невjероватно храбар, вриjедан и способан за своjе године.

Споменко Гостић погинуо jе 20. марта 1993. од хаубичке гранате испаљене са неприjатељског положаjа на коту Висић, код Јовића, на Озрену заједно са још 6 војника, сабораца.

Старјешина Храма Успења Пресвете Богородице из Вршца протојереј Ненад Милић је благословио скуп и исказао жељу да цијело вече протекне у сјећању, у духу традиције, вјере и истинског свједочења васкрслог Христа и свих наших светих предака.

Мати Злата Пантелић игуманија Манастира Пресвете Богородице Тројеручице изражава велику жалост што је тек прије годину дана сазнала за Споменка Гостића када је посјетила Тузлу.

— Цијелу ноћ сам гледала о Споменку све што је било доступно на интернету, гледала и плакала. Предлажем свим родитељима и молим да сва дјеца од пете године погледају и послушају шта Споменко говори са 14 година. Сваку ријеч да провуку кроз срце и како је могуће да тако млад тако дубоки патриотизам носи у себи.

Мати Злата је пустила Споменкове изјаве дјеци из хора Манастира Пресвете Богородице Тројеручице, и како каже сви су плакали и сада са пуним срцем пјевају пјесму о Споменку.

— Замолила сам Драгану Д. Мирковић да напише пјесму, она се прибојавала како ће да пише о неком кога не познаје. Али сам јој рекла нека погледа све снимке о њему и наравно доживјела је то емотивно све као и ја. Винка Радовић (директорка Свете Крајине) је знала ко је Споменко, она је много обавјештенија од нас, који смо можда мало успавани. Винка је преузела цијелу организацију на себе. Само је Драгана требала да напише пјесму.

О Споменку Гостићу у читанкама треба да се учи, поручила је за крај мати Злата.

Народни посланик Миодраг Линта истиче да му је велика част бити на догађају који је посвећен најмлађем борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу који је свој млади живот дао за слободу српског народа.

— Он је свој млади живот уткао у темеље западне српске државе, наше драге Републике Српске. Сјећање на Споменка Гостића и на многе српске борце који су страдали у борби за слободу свога народа треба да нам буде инспирација и подстицај да сви заједно радимо на јачању и духовног, националног и културног јединства српског народа без обзира на постојеће границе. Морамо да чувамо наше писмо ћирилицу, наш српски језик, да исповиједамо православну вјеру и да се окупљамо око наше Српске православне цркве.

Линта наглашава да се морамо борити да Срби никада нису били освајачи, него су бранили своја огњишта. И чувати културу сјећања на страдале Србе и у отаџбинским ратовима и током Првог свјетског рата, да се сјећамо српских жртава геноцида у злогласној НДХ и жртава које су страдале деведесетих година на простору бивше Југославије.

Предсједник Удружења ратних ветерана Републике Српске Крајине Стево Тутуш је поздравио присутне уз ријечи: „Догодине у Книну!”

Раде Чубрило учесник рата у Крајини каже да је највећи проблем бораца Крајине што не добијају никакве надокнаде за ратни стаж.

— Крајње је вријеме да се призовемо у памет, да почнемо да се групишемо. Умјесто 150 крајишких удружења требало би да имамо једно. Линта покушава да се у Скупштини избори, али не може сам. Морамо сви! Окупити се, направити тим и дефинисати наше захтјеве, потребе и онда Линта у Влади може то да предложи. Али ми морамо онда да подржимо тај приједлог.

Чубрило каже да прекодринских Срба родом и поријеклом у Србији има скоро два милиона, који су дошли послије Првог и Другог свјетског рата, као и посљедњег рата, али нису уједињени.

Винка Радовић директор Православног удружења Света Крајина је и предсједница Православног спортског друштва Света Србија које организује Видовдански концерт сваке године.

— На наше концерте долазе из свих крајева гдје живе Срби, са Косова, из Црне Горе, Републике Српске… Жао ми је било што нисам могла да пронађем ниједну пјесму мученика и страдалника из Крајине, коју бих могла да уврстим у репертоар. На друштвеним мрежама у крајишким групама, легнемо са злочинима, ујутро устанемо са злочинима. Тада сам схватила голготу тог народа, и мислим да нема мјеста на свијету гдје је толико дјеце убијено као у Крајини.

Православно удружење Света Крајина је зато и настало како би се радило са крајишком дјецом. Први пројекат је баш Споменко Гостић.

— Није случајно Бог баш одабрао Споменка. Ја то дијете волим, молим се за покој његове душе. Његова физиономија је права српска, он је право Српче, и душом и срцем и изгледом, а сироче. Споменко је симбол небеске и земаљске војске. Са Драганом већ двије године разговарам да један циклус пјесама буде посвећен Крајини, јасеноваким мученицима, природним љепотама. Не желим да рушим системе, али ми пјесму не може нико забранити.

Сваке године један дан ће бити посвећен Споменку Гостићу, а и планирано је снимање спота за пјесму о Споменку Гостићу на планини Озрен. Овом приликом су се и прикупљала средства за снимање.

Предсједник Скупштине Православног удружења Света Крајина Марко Говоруша који је рођен у Енглеској није крио одушевљење што присуствује овој промоцији.

— Ја сам прва генерација рођена у дијаспори, потомак припадника Динарске четничке дивизије. Учио сам одмалена да никада не смијем заборавити вјеру и отаџбину. Иако су моји били далеко од огњишта до краја живота су вољели отаџбину и нису заборављали ко су. Сјећам се, био сам дијете, када је долазио војвода Ђујић у Енглеску, када би држао говор сви су га пажљиво слушали.

Говоруша је такође нагласио важност духовног јединства свих Срба, ма гдје живјели.

Учесница програма Милица Досковић чланица Српског народног позоришта у Новом Саду, активно води три хора при Храму Светог Архангела Михаила у Зрењанину, предсједница Друштва Српско-руског братства Евхеније Родионов. Добитница је бројних награда, а посљедња је Теслина бела голубица за непроцјењив допринос и неисцрпну енергију у промоцији српске духовне и културне баштине у Србији и свијету.

Најбољи здравичар Србије Драгиша Симић говорио је здравицу у славу предака и за здравље потомака.

Душан Муникравић командир Јединице за специјалне намјене наводи да дјеци и будућим генерацијама које долазе мора се оставити мир и да више ниједна мајка за чедом не заплаче и ниједно дијете да не остане без куће.

— Ми знамо како је то. За три дана је велики празник Видовдан, знамо сви шта се десило 1389. године, сјетите се да на Видовдан 1992. године је пробијен коридор. Тада су бебе у Бањалуци умирале јер нису имале кисеоника. Ту су највећи синови гинули.

Великан српског спорта мајстор каратеа Ливиус Бунда се обратио у име српских врхунских спортиста који су били спријечени да дођу проф. др атлетичар Леон Лукман, џудиста Вук Рашовић, голман Ћурковић, тренер Бата Ђорђевић и Тања Петровић.

— Изузетна ми је част што сам овдје. Споменко као да је изашао из спорта. Као каратиста знам како је борити се, али само у спорту. Вјерујем да он припада оној генерацији која је отишла у рат са жељом да живи на својој земљи, да живи уз свој народ. Данашњој дјеци желим много љепшу будућност и да им се никада не деси рат.

Бунда је подијелио свој утисак о Крајишницима који у себи носи четрдесет година.

— Видјели сте по мом имену и презимену да нисам Србин, ја сам Румун из Баната. Имао сам ту част и задовољство да служим војску у Книну. Када сам се вратио кући отац ме је питао како је тамо. Рекао сам му камен, Динара, манастир Крка и дивни људи које сам тамо упознао. Знао сам да недјељом идем на тврђаву и гледам одозго Крку. Вјерујте дубоко ме потресло када сам видио много година послије неку туђу заставу на Тврђави и неке туђе људе. Желим вама и себи да се сљедеће године видимо на Тврђави у Книну и да се видимо у Призрену.

Зоран Вујанић ратни ветеран и припадник Јединице за посебне намјене се захвалио у име ветерана РСК свима који су дошли на промоцију.

— И ова киша и невријеме је нека врста искушења. Битно је да се сабиремо и да нас сваке године буде све више и више.

Рада Чубрило из Православног удружења Света Крајина каже да их временске прилике — јака киша и олуја нису омеле, промоција би била још посјећенија и боља.

— Ова пјесма је већ сада прирасла за срце многима, а тек је изашла. Глас о Споменку Гостићу и његовом херојству и родољубљу ће све даље да се чује. Далеко бољи ефекат ће бити послије снимљеног спота и зато овом приликом позивам све да нам помогну око трошкова снимања.

Чланови хора Света Србија извели су пјесму Ово је Србија.

Докторка Маја Петровић говорила је Крајишку здравицу аутора Воје Пижурице.

Здружени хор који чине Марија Ђорђевић, Милан Матић, Марко Младеновић, Марко Милуновић, Драган Павловић и Хор цар Константин и царица Јелена су извели пјесму о Споменку Гостићу.

Љуба Манасијевић је отпјевао своје двије ауторске пјеме, Призрен Душанов град  и Ој Косово, Косово. Пјесму Ој, Косово, Косово је Манасијевић написао 1989. године када је посјетио манастир Грачаницу чекајући Видовдан 27. јуна на 28. јун. Пјесма је снимљена 1990. године

Асим Сарван отпјевао је пјесму Василије Свети.

Срђан Дошен је отпјевао неколико нумера. Такође је донио и неколико традиционалних предмета који се чувају у његовој породици. Ћилим који је његова бака ткала прије 100 година, са веома архаичним симболима са космогонијским значењем, наџак сикирицу који је универзлано оруђе и оружје сваког чобанина, дренови кључ који служи за чупање зимског сијена, гусле једножице, опанке, личка капа као једна од најстаријих капа у српској култури.

Јелена Вучковић је прочитала стихове своје пјесме Изданку мог коријена.

Најмалађи учесници који су изазвали посебну пажњу Љубица, Павел и Софија Пуача су извели Пјесму о Гишки Божовићу и Русија умивена сунцем.

Лука Павловић ученик Руске школе Валентина Терешкова и најмлађи члан Балканске козачке војске извео је руску пјесму Ој сјати, ој сја.

 

Ангелина Ђорић извела је руску пјесму Шева.

 

Публици су се представили и Матија и Матеа Мирковић чланови Удружења писаца Србије и Књижевног клуба Скадарлијска боемија, чланови КУД-а Његош Ловћенац, имају своје Удружење За место, почасни су чланови Чувара традиције прела и посела као и Удружења Српска традиција Београд. Од своје пете године учествују по цијелој Србији говорећи стихове из Горског вијенца, пјесме српских великана.

Гости из Инђије КУД Соко Изворна група Кордун су обрадовали публику са неколико  пјесмама.

Текст и фото: Драгана Бокун