Срби из Хрватске освојили високо пето место на Европеади

Европско првенство аутохтоних националних мањина у фудбалу или Европеада одржана је од 25. јуна до 2. јула у аустријској Корушкој, а селекција Срба из Хрватске наступила је у конкуренцији 20 репрезентација.

Овогодишње издање Европеаде за селекцију Срба из Хрватске било је уједно и најуспешније. Првенствени циљ, како наводе играчи и селектор Никола Гагулић, био је пролазак групе у којој су још били Словаци из Мађарске и Словенци из Италије. Ипак, циљ је и те како надмашен, а селекција коју су чинили фудбалери аматери који наступају у клубовима од Лике па до западног Срема успела је да се пласира међу најбољих пет екипа које чине националне мањине „Старог континента“.

– Пре почетка и на последњим окупљанима, једно је било у Карловцу са играчима из западног дела Хрватске, а једно у Бијелом Брду где смо били сви скупа, формирана је окосница репрезентације из које је после и произашао списак играча. На таквом окупљању смо зацртали циљеве. С обзиром на то да у прошлом издању нисмо прошли групу, завршили смо на 12. месту, ове године је циљ наше кровне организације Спортско-рекреативног друштва Срба у Хрватској био је, ако се може, да се прође група. Све више од тога изгледало је као огроман успех – започиње причу о очекивањима пре самог такмичења селектор Гагулић.

По доласку у Аустрију амбиције су ипак порасле. Због забране учествовања Татара из Крима, убачена је екипа Мађара из Словачке, међутим нису успели да се формирају па су све њихове утакмице регистроване службеним резултатом 3:0 у корист противника. Игром случаја, требало је да буду први противник селекције Срба из Хрватске. Наредно коло савладани су Словаци из Мађарске резултатом 2:0 погоцима Николе Нешића и Милоша Миросављевића. За пролаз даље била је потребна победа над Словенцима из Италије који су имали бољу гол разлику. Утакмица је завршена резултатом 1:1, а стрелац је поново био Нешић, па је селекција Срба из Хрватске ипак прошла даље као једна од најбољих другопласираних екипа.

– Због службеног резултата 3:0 нисмо били у предности јер је тако било и осталим екипама из наше групе, једина предност је била што смо имали утакмицу мање у односу на екипе из других група, а на таквим турнирским такмичењима то много значи, јер утакмица мање значи мање напора и више одмора за екипу. У четвртфиналу смо извукли Немце из Пољске, то је била једина утакмица у којој смо надиграни, у којој је противник стварно био бољи. У првом полувремену, при резултату 2:1 за противника, нисмо искористили стопроцентну шансу. На почетку другог полувремена противнику је досуђен, по мени можда и престрог пенал. То је променило ток утакмице, отворили смо се, убацили још једног шпица, покушали да добијемо у дубини. То је и нашем противнику отворило доста простора који је а постигао гол за коначни резултат од 4:1. То је екипа која ме је највише одушевила на терену, чак више и од финалиста – говори селектор о четвртфиналној утакмици.

Најуспешнији на мини-турниру

Након четвртфинала, за екипе које нису обезбедиле полуфинале, организован је мини-турнир за пласман од петог до осмог места. Осим Срба из Хрватске, учестовале су и екипе Рома из Мађарске, Хрвата из Србије и Словенаца из Италије. Игране су скраћене утакмице, односно само једно полувреме по утакмици, са паузом од десетак минута између утакмица.

– Од тада нам је циљ био да узмемо пето место. Почели смо победом над Ромима из Мађарске 1:0, са Хрватима из Србије смо играли 3:3, а Словенце из Италије смо савладали са 3:0 па смо на крају и остварили зацртани циљ и заузели пето место у конкуренцији 20 екипа. На крају је испало боље од примарног циља, играчи и ја смо презадовољни. Атмосфера у екипи је била врхунска и за две године мислим да можемо направити још већи искорак – оптимистичан је Гагулић.

Осим фудбалског дела, била је ово прилика да се фудбалери упознају са колегама из осталих репрезентација те да, кроз дружење, науче нешто и о њиховој култури.

– Није било много слободног времена, односно времена да уживамо у активностима ван самог фудбала. Организовано је неколико скупова и културних програма у самом Шкоцијану, месту где је боравила наша делегација. Дружили смо се са колегама разних националности и јако сам задовољан јер смо стекли нова познанства и другарства, а у времену модерне технологије, лако се одрже контакти. За две године је нова Европеада тако да треба да одржавамо контакте – закључује селектор репрезентације Срба из Хрватске Никола Гагулић.

Аматери се осећали као професионалци

Било је ово велико искуство и за фудбалере који су, иако су аматери, имали прилику да представе свој народ и да играју на професионално организованом такмичењу европског нивоа.

– Занимљива је организација, прилика да и аматери осете виши ниво европског такмичења. Наравно да је све било заснивано првенствено на остваривању нових пријатељстава, пре свега са саиграчима из остатка Хрватске, а упознали смо и играче из других репрезентација. Дружили смо се и, све у свему, била је то добра авантура и добрих девет дана Европског првенства. У једну руку смо задовољни резултатом јер смо завршили међу пет најбољих екипа, али наравно да смо сви желели да се вратимо кући са медаљом. Остаје жал што то нисмо остварили јер смо имали реалне шансе. У четвртфиналу смо испали од за нијансу боље екипе, али да нас је срећа мало више послужила, можда бисмо и дошли до те медаље – прича своје утиске са Европеаде стрелац два поготка за селекцију Срба из Хрватске, везни играч вуковарске Вутекс-Слоге Милош Миросављевић из Борова.

Велики део организације пута делегације у Аустрију сносила је секретарка Спортско-рекреативног друштва Срба у Хрватској Татјана Драгичевић која је пазила да све прође у најбољем реду.

– Репрезентација Срба у Хрватској је први пут учествовала на Европеади 2016. године. То је била неформална иницијатива ФК Петрова Гора, СНВ-а и неких појединаца попут садашњег председника Спортско-рекреативног друштва Срба у Хрватској Милана Мартиновића. Они су некако успели тада, захваљујући првенствено донацијама физичких особа, Српског народног већа и Хрватског фудбалског савеза да оду на Европеаду. То је била и претеча оснивања СРД Срба у Хрватској које је основано 2018. године. Фудбалска репрезентација Срба у Хрватској је и главни програм спортског друштва, уз окупљање клубова широм Хрватске и пружање финансијске помоћи с циљем њиховог опстанка. Наредне године смо већ поднели и платили котизацију за учествовање на овогодишњем турниру. Требало је да буде одржано 2020. године, али је померено услед пандемије коронавируса. Осим плаћања котизације, било је потребно финансирати и низ других трошкова, од припрема па до набављања спортске и друге опреме, као и плаћања смештаја и превоза – наводи Татјана обавезе СРД-а Срба у Хрватској приликом организације експедиције на Европеаду, док су друштву финансијску помоћ пружили Српско народно веће, Канцеларија за људска права Владе РХ и Хрватски фудбалски савез.

Срби из Хрватске и Хрвати из Србије заједно наступили на „Културном дану“

С обзиром на то да је делегација Срба из Хрватске имала финансијску стабилност, пружили су помоћ и екипи Хрвата из Србије, са којима су заједно и дошли у Аустрију, а заједно су наступили и у интеркултуралном представљању екипа учесника.

– Европеада је наравно примарно организована због спорта, али унутар организације има и многих других садржаја, од панел-дискусија о мањинским и другим правима па до културних догађаја. Један од значајнијих је био такозвани „Културни дан“ у Блајбургу. На том су се догађају представиле све репрезентације. Ми смо ту били корак испред и представили смо се заједно са Хрватима из Србије – закључује Татјана Драгичевић која је напоменула да овакво такмичење изискује велики финансијски трошак, и то је разлог неучествовања многих осталих националних мањина широм Европе. Такође, Татјана је овим путем похвалила организаторе и волонтере за које каже да су били на врхунском нивоу.

Победник Европеаде 2022. године је екипа Јужног Тирола у Италији која је у финалу савладала домаће представнике, односно аустријску Корушку после бољег извођења једанаестераца, након што је резултат био 0:0. У полуфиналу су своје наступе завршили Немци из Пољске и Лужички Срби.

Исти финалисти наступили су и у женском финалу, али су овде даме из Корушке биле успешније од колегиница из Јужног Тирола.

Преузето са: СРБИ.хр