Срби у хрватској популарној култури (4)
Серијал текстова Срби у хрватској популарној култури покушаће да проговори о утицају припадника српске заједнице у масовној култури некад и сад, као и да одговори на питања могу ли културни и естрадни садржаји мењати стереотипе и предрасуде.
Јавне личности, као најистакнутији представници популарне културе, могу на свест оних који их слушају и гледају утицати на више начина. У контексту наше теме, у којој говоримо о стереотипима и предрасудама према припадницима српске заједнице, то су најчешче два начина. Својим понашањем и деловањем, особе са естраде могу брисати границе и предрасуде или их још више учврстити.
– У нашем региону све је подређено етничко-конфесионалним поделама, па се онда и у овом контексту можемо бавити том темом. Анализирамо ли наше прилике, можемо рећи да поп-културне праксе с једне стране приближавају људе и бришу поделе и разлике: на пример, турбо-фолк и новије треп-цајке, екс-ју музика, филмови, јутјубери и инфлуенсери или популарна књижевност – наводи Хелена Поповић која на предипломским студијама новинарства Факултета политичких наука у Загребу предаје предмет Популарна култура.
– С друге стране, појављују се и садржаји који су експлицитно националистички и врло искључиви, попут познатог хрватског певача профашистичке оријентације чије име не желим ни спомињати, неки филмски режисери или пак навијачке групе. Треба ипак рећи да су у спорту поделе сложене, јер постоје и на нивоу градова, а са друге стране се подршка у оквиру региона може појавити када је реч о глобалном контексту светског првенства. Ипак, чини ми се да оно прво доминира када је реч о популарној култури – нису толико релевантне идентитетске поделе. Ако ћемо генерализовати, управо то и јесте једна од афирмативних карактеристика популарне културе – тврди Хелена Поповић.
Комедијом разбија стеротипе
Већ смо утврдили да одређени део људи са јавне сцене који су припадници српске заједнице или по некоме од родитеља имају то порекло не жели о томе јавно да говори. У том смислу и ми смо се сусрели са проблемом проналаска саговорника. На срећу, један од ретких Срба на јавној сцени који слободно говори о свом пореклу је Горан Винчић. Млади стендап комичар пореклом из Мирковаца који данас живи у Загребу наступа са својом комичарском групом по читавој држави, а неретко и ван граница. Појављивао се и као глумац скривених камера на телевизији. На друштвеној мрежи Фејсбук тренутно га прати 41 хиљада људи.
Стендап није глума већ животно искуство и кроз своје наступе причам оно шта сам ја заиста. Између осталог говорим и о томе ко сам и шта сам, јер бити Србин у Хрватској пружа прилике за добар хумор. Није да ми то на челу пише и није да марширам по граду и правим параде од тога, али већина људи која ме прати знају да сам Србин. На друштвеним мрежама честитам оба Ускрса и Божића, па људи сами закључе. Само моје име не казује то одмах, за разлику од имена мога брата Небојше. Можда је зато он данас у Шведској, а ја у Загребу – кроз шалу Горан започиње разговор.
Не бих ни знао шта сам да ме на то свакодневно не подсећају
Велику пажњу публике изазвао је стендап шоу „Аутсајдери”, у коме поред Горана наступа и загребачки геј Хрвоје, загребачки муслиман Адмир и Марко из мешаног брака. Идеална прилика за разбијање предрасуда у доминатно католичком и конзервативном друштву.
– Као мали волео сам историју и свако јутро пре школе гледао ТВ календар на ХРТ-у. У њему би Срби сваки дан нешто лоше учинили. То наравно више не гледам, али та емисија иде и даље. Најједноставније речено: „Да ме не подсећају сваки дан на то да сам Србин, можда то не бих ни сам знао”. Зависи од публике, али некад имам осећај да се, од свих нас „аутсајдера”,највише чека на то шта ће рећи Србин, јер нико није ратовао пушком против гејева, а и на муслимане се гледа благонаклоније. Имао сам у животу проблема због своје националне припадности, али на стендапу никад. Иако сам очекивао да ћу можда у једном тренутку имати проблем с десничарима, то се није десило, а једину критику сам добио од феминисткиња због неких шала које су, по њима, алудирале на силовање – говори Винчић.
Он тврди да ће стереотипа увек бити те да и сам, као и други, има одређене стереотипе, међутим, то је постепено могуће мењати, пре свега, искреношћу.
– Људи ће имати „а-ха“ моменат само ако отворено говоримо ко смо и шта смо. Не треба то крити, то је велика грешка, а поготово се не треба тога одрицати, то је још већа грешка. Ако те је срамота онога што си, онда ћеш само код других људи продубљавати стереотипе јер своје порекло кријеш, и тако га и сам представљаш као нешто што није у реду – мишљења је млади комичар.
Овај текст је написан уз финанцијску потпору Агенције за електроничке медије темељем Програма уговарања новинарских радова у електроничким публикацијама.
Преузето са: Срби.хр
