Србин из Книна жртва процеса за Гиниса: Поништили 26 година суђења

КНИН – Хрвати су му 1991. године запалили кућу, а Уставни суд је два пута одлучио у његову корист. Међутим, данас, после 26 година на суду, Глишо Колунџић, један од највиђенијих Срба у Книну и оснивач Српског културног друштва Просвјета, није одмакао даље од почетка.

Процес против Цроатиа осигурања од овог новембра још једном креће од нуле, тачније са 3.000 евра колико је вештачењем утврђено да је дужан да врати осигуравајућем друштву које је тужио!

– Поступак је после 26 година наново враћен првостепеном суду у Задру. Да су ми тада, те 1993. признали стварну штету, Хрватска би ми данас дуговала око 10 милиона куна (око 1,3 милиона евра) – израчунао је Колунџић.

Кућа око које се овај Книњанин суди налазила се у задарском насељу Били Бриг.

Кујунџић је у Задру живео и радио све до маја 1991. године, тачније до „хрватске кристалне ноћи“.

– Тада је девастирано и опљачкано више од 130 објеката и око 500 српских кућа. Из страха за своју фамилију морао сам да напустим град, а убрзо добијам и отказ у фирми где сам радио зато што нисам потписао писмо лојалности Фрањи Туђману. Док сам још био у избеглиштву, 12. септембра те године непознати починиоци су опљачкали и запалили моју кућу са два трособна стана и фискултурном двораном. Све је изгорело – присећа се Колунџић за “Франкфуртске Вести”.

На срећу, кућа је имала полису осигурања, па је од Цроатиа осигурања тражио одштету, а када му није успело, пресавио је табак и тужио их.

Од тада до данас смењивала су се небројена рочишта, суднице и судије, да би за тих скоро три деценије судског спора остао не само без те куће, већ и без супруге, која је преминула, а на крају и деце која су напустила Хрватску. Једино је још он остао, попут Дон Кихота, да се бори сам против ветрењача.

Читав правни галиматијас у коме треба времена да се све повеже започео је те 1993. када је поднео своју прву тужбу Општинском суду у Задру.

– Према мишљењу грађевинског вештака, осигурање је требало да ми надокнади 310.500 куна (око 42.000 евра), али је суд одбио да ми надокнади и захтев за уништени намештај. Када је ту одлуку потврдио и Жупанијски суд, 2002. сам се жалио Врховном суду који поступак враћа на почетак. После две године се први пут обраћам Уставном суду ради заштите права на суђење у разумном року и тада ми се додељује 1.200 евра и налаже Жупанијском суду да донесе нову одлуку у року од шест месеци – прича Колунџић.

Та пресуда је донета у року, али обе стране се жале на пресуду која је донета 2006. Две године касније његова је одбијена због чега тражи ревизију поступка пред Врховним судом који поступак опет враћа на Жупанијски суд.

– И поново пишем Уставном суду који ми поново прихвата захтев за заштиту права на суђење у разумном року и овог пута додељује 7.600 куна (око 1.000 евра).

На крају, 2011. године, Цроатиа осигурање му исплаћује 80.220 куна (10.787 евра) уз назнаку да би то било то.

Адвокати Глише Колунџића се жале на ту одлуку и ангажују вештака који аргументује да су га само на основу камата оштетили за чак 111.000 куна (око 15.000 евра).

Следи нов низ вештачења, оспоравања вештачења и нових вештачења и тако све до 2018. године када је на основу судског решења Финансијска агенција Хрватске (Фина) требало да му у року од 60 дана, без да жалба одложи извршење, исплати 191.376 куна (25.734 евра), са затезним каматама и трошковима поступка.

– Међутим, мој случај одлази на Жупанијски суд у Сплиту, који фебруара ове године укида то решење и процес враћа на почетак, с том разликом што је Општински суд у Задру донео решење за новим вештачењем стручњака за рачуноводство и финансије који је, гле чуда, израчунао да сада ја треба да вратим Цроатиа осигурању 22.574 куна (око 3.000 евра) – каже саговорник “Франкфуртских Вести”.

На питање да ли очекује да ће се његов процес икада завршити, он само одмахује руком.

– Више у ништа не верујем. Једино сам, попут многих других грађана Хрватске, веома разочаран нашим правосуђем – закључује Глишо Колунџић.

Кафкин процес

Колунџић каже да је „срећа у несрећи“ да у најновијем поступку неће морати да доказује да му кућа није оштећена ратним разарањем, већ тако што је намерно запаљена.

– Низ година сам водио борбу да докажем како ми кућа није случајно изгорела или је погођена у рату, већ да је неко циљано дошао и запалио је. Сада ће у фокусу бити искључиво вештачење о начину обрачуна камате и главнице у досадашњим процесима – каже Колунџић.

Текст преузет са: banija.rs

Нема коментара

Напишите коментар