АКТУЕЛНО:

Србобранке – бранитељке српског народа

У Галерији “Прометеј“ у Новом Саду су 27.06.2024. године представљене збирке родољубиве поезије објављиване у периодици Црне Горе, Старе Србије, Босне, Херцеговине, Далмације, Хрватске, Славоније, Аустрије, Мађарске и Румуније под називом “Србобранке I-IV“ приређивача Дејана Томића. Збирке песама које су пред нама су културна и национална заоштавштина родољубивих песама 19. и 20. века у којем су се песници, писци, издавачи борили да се у тешким културно-историјским околностима сачува национална свест.

Уводну реч о Србобранкама дао је директор Галерије “Прометеј“ Зоран Колунџија, стихове је читао глумац Предраг Момчиловић, док су о књигама говорили историчар Саша Адамовић и приређивач Дејан Томић.

Поезија сакупљена и објављена у књигама “Србобранке“ подељена је на четири дела: Србобранке из Црне Горе и Старе Србије, Србобранке из Босне и Херцеговине, Србобранке из Далмације, Хрватске и Славоније и  Србобранке из Аустрије, Мађарске и Румуније.

 

 

Зоран Колунџија се захвалио свима што су дошли да поздраве долазак великог празника Видована и захвалио се Дејану Томићу што је приредио “Србобранке“:

  • Ми смо склони да губимо нит са оним што нас повезује у прошлости и захвалан сам Дејану Томићу јер је направио овакву књигу која значи огроман минули рад, који је претходио да би могли да се снађете у великој грађи. Оно што је Дејан Томић урадио надмашује рад неке организоване институције где би директор могао деценијама да даје задатке својим радницима. Томић је сакупио и обрадио толику грађу што говори да је без премца познавалац српске периодике пре Првог светског рата, када је у питању, песма, прича, анегдота, пословица. То је толико драгоцена грађа да су ово књиге које недостају у нашим кућним библиотекама, истакао је Колунџија.

Историчар Саша Адамовић о поезији у Србобранкама говорио је из историјског угла:

 

  • Ово је збирка књига или антологија родољубиве српске поезије која има најлепше име, тешко је смислити боље, лепше и тачније име од назива “Србобранке“. Социјално-историјски период у који спадају песме из Србобранки, 19. и 20. век, је период прелома када је у питању судбина српског народа. Тада се у свету дешавају промене започете револуцијама у Европи, да би кроз 20. век српски народ прошао кроз балканске и светске ратове. На основу књига, може се закључити да је метаполитика српског народа, односно начин на који су наши преци у области идеја и културе фомирали српски национализам и патриотизам, радећи на циљу читавог српског народа, била његово ослобођење. Србима су били потребни интелектуалци, књижевници, издавачи, писци, песници чија су дела радила на подизању српске националне свести, која је била под великим притиском. Наши преци 19. и 20. века ни у непријатељском окружењу нису желили да се одрекну свог идентитета. Они су га потврђивали на разне начине. Они су се у туђинским државама организовали и политички, али су сматрали да то није добро јер су живели у турбулентним временима. Морали су да пронађу начине да потврде свој идентитет, да сачувају своју нацију и националну свест и подигну је на виши ниво и на тај начин припреме Србе за ослобођење. Зато сви наши интелектуалцни, издавачи тога доба, који су имали идеју да штампају српске књиге и часописе, наши писци и песници су све радили у том циљу. Знали су да то припрема српски народ за будућност, истакао је Адамовић.

Припређивач збирки “Србобранке“ Дејан Томић захвалио се присутнима и истакао да су збирке сведочанство о постојању и народољубљу:

 

  • Странице ових књига пружају увид у снажан порив српских песника према родољубљу, али и оних који су у то време објављивали такве песме у својој периодици у страним државама Турској, Аустрији, Мађарској и Румунији. Невероватно је да су ти издавачи ризиковали под условима страшне цензуре.

Доктор Никола Продановић објавио је чланак у Летопису Матице Српске у Новом Саду 1939. године следеће:

“Ранији песници су се као хероји борили за народ и били носиоци његових идеала. Апостоли свега што је честито и велико. Ми смо само захваљујићи родољубљу извојевали све што имамо, а нарочито слободу“.

  • Ове четири књиге то необориво доказују. Песме у Србобранкама настале су из пера славних песника, али и оних који су у своје време били изузетно цењени и стихови су им објављивани на страницама тадашње периодике, но никада нису биле штампане у књиге. Ја сам желео да их потенцирам у овом избору, желим да на те скрајнуте поете укажем и оживим за садашње и будуће време. Ове песме су објављиване у листовима, часописима, алманасима, календарима. Све песме у Србобранкама штампане су искључиво ћириличним писмом изузев Иве Андрића који је своје Благовијести штампао на латиници, истакао је Дејан Томић.

Поводом Србобранке, Симе Милутиновић Гете је написао:

“У Србобранкама су нанизане даворије знаних и незнаних песника који су опевали време и догађаје у којима су живели и учествовали. Безазленост и честитост која је овим песмама толико својствена су истина, али нису поезија, али без њих ни истине ни поезије као да нема.“

Др Славомир Гвозденовић је о Србобранкама написао:

“Србобранке су биле и остале до дана данашњег слика наше националне свести и наших националних буђења, заноса понајвише.

Зато нам и данас, када се са временске дистанце, дуже од века у њих загледамо, када се у њихову бисерну мисао удубимо, Србобранке у својој срдачној непосредности делују блиско и лековито.

Највећа њихова врлина јесте честитост и чистота.“

 

 

                                                                                                            Новинар Српског кола

                                                                                                            Драгана Шиповац

Нема коментара

Напишите коментар