Српски национални савјет на Конференцији СНО из земаља региона: Црна Гора и косовски завјет

На данас одржаној Конференцији српских националних организација из земаља, на којој су присуствовали представници Срба из Румуније, Мађарске, Словеније, Хрватске, Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Албаније и Црне Горе, једногласно је усвојена декларација под називом „Молитвени позив“, којом су подржали своје сународнике на Косову и Метохији и позвали на саборност.

На данас одржаној Конференцији српских националних организација из земаља региона делегати су једногласно усвојили декларацију под називом „Молитвени позив“, којом су подржали своје сународнике на Косову и Метохији и позвали на саборност.

Представник Српског националног савјета, књижевник Будимир Дубак, се обратио присутнима и истакао јединство Срба из Црне Горе и Косовског завјета:

Црна Гора је косовски збјег. Наши преци, чија кућа је „изгорјела на Косову“, како вели Његош, подигли су нову кућу на очевини Светога Саве.

Духовно, етничко, историјско, предањско и просторно јединство Црне Горе са Косовом и Метохијом, утемељено још у доба Ромејског царства, па преко Војислављевића, Немањића, Балшића, Црнојевића, до Петровића, очувало је континуитет до наших дана.

Са Светородном лозом Петровића – Његоша, Косово и Метохија дубински и трајно се уцјељују са Црном Гором, у једно биће.

Родоначелник те Светородне лозе владика Данило на Јеванђељу из 1732, које је поклонио Пећкој патријаршији, потписује се: „Данил, владика Цетински Његош, војеводич српској земљи“.

Његош је највећи „трагични јунак косовске мисли“, како каже Иво Андрић. Он је новозавјетни пророк српског народа, који је цијелу своју националну религију утемељио на косовском завјету. Видио је Косово као поље Страшнога суда, насред којег је „содом запушио“. Али, Косово је и живоносни Христов гроб свих Срба.

Није Његош само пјеснички заточник косовског завјета. Он је, као митрополит црногорски, у разговору с Матијом Баном 1848, у Биљарди, казао свој велики сан о ослобођењу и уједињењу српства: „Ја бих тада у моју Пећку патријаршију, а књаз српски у Призрен. Мени духовна, а њему световна власт над народом слободним и усрећеним“.

Косовском завјету је остао вјеран и краљ Никола, који у пјесми „Онам’ онамо“ каже:

„Онам’ онамо… да виђу Призрен

Та то је моје – дома ћу доћ

Онамо покојдобићудуши,

Кад Србин више не буде роб!“ (1867)

Након Балканских ратова Метохија је припала Краљевини Црној Гори. Тај уговор је и данас на снази, јер никад није био поништен.

Међутим, комунистичка власт Југославије 1945. године је донијела закон о забрани повратка Срба, које су шиптарски наци-фашисти прогнали са њихових огњишта 1941. године.

Оно што су вјековима чинили отомански зулумћари, наставили су њихови следбеници балисти, а завршио Броз.

Отуда није чудо што је бивша власт у Црној Гори, која је представљала континуитет са антисрпском идеологијом, признала фантомску творевину, тзв. Косово.

Поводом најаве тог признања митрополит Амфилохије, у писму црногорском руководству, 2008. године, пита: „Да ли је могуће да Црна Гора призна једну такву фантомску државу саграђену на костима, несрећи, изгону, злочину вршеним над нашим народом?“

Срамно признање је озваничио тадашњи премијер Црне Горе изјавом да је против њега било 85% грађана Црне Горе.

Српски национални савјет је покренуо иницијативу за одржавање референдума, на коме би се грађани изјаснили о том срамном признању. Нажалост, ни неке парламентарне странке, које доминантно гласа српски народ у Црној Гори, нису гласале да се та иницијатива уврсти у дневни ред Скупштине, упркос томе што су иницијативу Српског националног савјета потписали и свесрдно подржали митрополит Амфилохије и владике Јоаникије и Кирило. Упркос цијелом српском народу у Црној Гори, који је тај издајнички чин власти доживио као трајну срамоту и гријех часне Црне Горе према самој себи.

Имајући у виду историјске и актуелне димензије косовске драме, које смо само назначили, Српски национални савјет Црне Горе позива српски народ на саборност и слогу, без којих није могуће очувати национално биће и опстанак нашег народа, у овој кући насред друма, над којом се поново наднијела непогода.

Извор: ИН4С