АКТУЕЛНО:

Српски писац Стеван Тонтић отишао у вјечност

  • Књижевник Стеван Тонтић, носилац најугледнијих награда у Србији и БиХ, преминуо је у 76. години, саопштено је из Српског књижевног друштва.

Активан у студентским протестима 1968. године, почетком 1969. године постао је главни уредник студентског листа “Наши дани”, да би већ трећи број био судски забрањен, а редакција распуштена.

Прву збирку поезије објављује 1970, награђену савезном наградом листа “Младост” за најбољу прву књигу. Запошљава се у културној редакцији Телевизије Сарајево, а обавља и дужност секретара Удружења књижевника БиХ.

Половином седамдесетих почиње да ради као уредник за књижевност у издавачкој кући “Свјетлост”, у којој касније уређује и часопис “Живот”.

“Искључен је из чланства Удружења књижевника БиХ, у које се никад више није вратио. Половином јануара 1993. успева да илегално изађе из града, стигне у Београд, одакле крајем априла 1993, на позив немачких писаца и преводилаца, одлази у Берлин, где ће као избеглица без запослења остати близу девет година”, наведено је у саопштењу.

Вријеме пјесниковог егзила у Њемачкој његова супруга проводи с мајком у избјегличком статусу у Београду.

“После враћања окупираног стана у Сарајеву, из којег је с пишчевим рукописима и библиотеком нестало и све друго, брачни пар се крајем 2001. враћа у тај град, у чему ће видети неку врсту ‘обрнутог егзила’. Тонтић ту живи као слободни писац, да би се 2014. настанио у Новом Саду”, наведено је у саопштењу.

Тонтић је писао поезију, прозу, есеје, критику и преводио с њемачког језика. Саставио је неколико антологија, међу њима и веома запажену антологију “Модерно српско пјесништво” (1991) с обухватом српских пјесника 20. вијека из Југославије и дијаспоре, што је била прва антологија српске поезије у историји БиХ.

Приредио је издања већег броја писаца, међу којима су Петар Кочић, Бранко Ћопић, Десанка Максимовић, Васко Попа, Стеван Раичковић, Мак Диздар, Душко Трифуновић и други.

Био је три године члан НИН-овог жирија критике за роман године, члан Српског и Њемачког ПЕН-центра, Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва и Удружења књижевних преводилаца Србије…

На њемачки је, заједно са Виктором Калинкеом, превео “Лирику Итаке” Милоша Црњанског.

Добитних је бројних награда, међу којима и Шантићева награда града Мостара, Награда издавачке куће “Свјетлост”, Шестоаприлска награда града Сарајева, Змајева награда Матице српске, Кочићева награда града Бањалука, Антићева награда града Новог Сада, Награда “Мидхат Бегић” ПЕН центра у БиХ и часописа “Нови израз”, Награда “Шушњар” која се додјељује у знак сјећања на усташки покољ Срба Санског Моста о Илиндану 1941, Награда “Бранковог кола”, Жичка хрисовуља, Награда “Кочићево перо, Дисова награда и друге, а у Њемачкој је 2000, 2001. и 2019. добио три значајне међународне награде за књижевност.

Тонтић је рођен у Грдановцима код Санског Моста 1946. године, основну школу завршио је у Лушци Паланци, средњу у Санском Мосту и Приједору, студије филозофије са социологијом у Сарајеву.

Био је члан и предсједник Скупштине Српског књижевног друштва.

Преузето са: Слободна Херцеговина

Нема коментара

Напишите коментар