Српско-руска прича у Шамцу

У Шамцу, у Републици Српској је од 13.09. до 15.09.2024. године одржана манифестација под називом “Српско-руска прича“. Организатор манифестације биле су председница Клуба историчара “Посавина“ Маја Видовић и директорка Издаваштва “Битије“ Ђина Весић. Повод за овај догађај су Дани српског јединства, слободе и националне заставе.

Манифестација је званично отворена 13.09.2024. године у Кино сали у Шамцу. У име Општине Шамац обратила се директорка Центра за културу Миланка Благојевић, која је пожелела срећу у даљем раду Клубу историчара “Посавина“. Благојејвић је истакла да се у Шамцу негују и чувају култура и наука. Нагласила је да Клуб историчара “Посавина“ интензивно ради на томе и има подршку од начелника и комплетне општинске администрације.

Након обраћања Миланке Благојевић, присутнима и учесницима се обратила директорка Издаваштва “Битије“ Ђина Весић. Ђина Весић се захвалила Епархији “Зворничко-тузланске“ на благослову који је дала манифестацији, јер без благослова, како је Весић истакла, не жели ништа да ради. Такође, изразила је захвалност Општини Шамац, као и учесницима који су дошли из разних градова Републике Српске и Републике Србије и пленарним излагачима. Посебну захвалност Весић је исказала професору Георгију Ендерхату и професору Милошу Ковићу.
Ђина Весић се посебно захвалила Маји Видовић, председници Клуба историчара “Посавина“, која се годинама залаже и бори и храбро труди да све што зацрта и помене као идеју напослетку реализује, а времена нису лака посебно када су у питању српско-руски односи. Весић је истакла да су Срби и Руси увек били пријатељи на исказала наду да ће тако заувек остати.

Председница Клуба историчара “Посавина“ Маја Видовић такође се захвалила свима који су дошли и истакла циљеве манифестације, као и избор датума за њено одржавање:

– Српско-руска прича има за циљ јачање и продубљивање веза између српског и руског народа кроз културни, историјски и научни аспект, да истакне историјске личности и важне моменте који су обликовали српско-руске односе. Такође, има за циљ да промовише заједничке културне и духовне вредности и омогући размену знања и искустава између стручњака и учесника. Поред тога, служи као платформа за неговање традиције, културе и заједничког наслеђа оба народа уз посебан нагласак на актуелне геополитичке и друштвене теме. За датум реализовања одлучили смо се да буде уочи прославе Дана јединства, слободе и националне заставе. Овај дан је више од обичне свечаности, он је симбол нашег заједништва, слободе и поноса, али и подсетник на нашу историју, културу и све што нас везује као народ, истакла је Маја Видовић.

Маја Видовић је исказала искрену захвалност спонзорима манифестације на првом месту Општини Шамац, али и коорганизаторима манифестације, односно Издаваштву “Битије“ на челу са дикреторком Ђином Весић без чијег залагања и подршке овај догађај не би био могућ:

– Њихов допринос је био од непроцењиве важности у реализацији целокупног програма и у креирању атмосфере која нас је окупила у заједничком циљу, а то је јачање српско-руских веза кроз културу и образовање, истакла је Видовић.

Манифестација је отворена излагањем професора Милош Ковић, који је том приликом говорио о теми Руси и Срби-историја и предање:

– Наш циљ је да представимо хиљаде година веза, контаката Руса и Срба. Историја је нешто што је занат историчара, односно утврдити шта се заиста догодило и покушати растумачити, објаснити, препознати оно што је битно. Предање је у нама много дубље, кад говоримо о предању ми говоримо о митовима и заветима. Предање се изражава песмом, поезијом, уметношћу, књижевношћу, а пре свега литургијом. Историја је проза, а у нама много дубље живи предање, јер оно што је народ препознао, отпевао, поделио улоге то у нама има много дубље корен. Тако је и са руско-српским везама, итакао је професор Ковић.

Он је додао да живимо у времену у којем вера има веома важну улогу у српско-руским односима. Вера је основа цивилизације. Ковић је истакао да значајну везу између два народа представља језик, који нам је врло сличан и лако се разумемо, али и да постоји читав низ прожимања.

Професор Милош Ковић је напоменуо да историјска веза између Срба и Руса има корене хиљадама година раније и да је љубав према Русији део националног идентитета Срба:

– Корен нам је заједнички, али заједничка нам је и вера, пре свега од Кирила и Методија. Припадамо источном медитеранском свету, Византија нам је била први покретач у православну веру и Русија се прикључила у тај медитерански свет. Светог Саву је на Свету Гору одвео један Рус. Свети Сава одлази прво у руски манастир и то је почетак интензивних веза који ће се променити, њихова форма ће се променити јер од 14. века, од пада Срба под турску власт и од почетка ослобођења Руса улоге се мањају. Од 15. века Русија бележи непрекидан успон. Било је времена у којима је упадала у кризе, али од 15. века ми пратимо један непрекидан успотн те велике гигантске државе, истакао је Ковић.

Другог дана манифестације отворен је округли сто “Српско-руски односи кроз епохе“. Том приликом су пленарни излагачи, али и млади истраживачи и научници имали прилику да излажу своје радове по темама српско-руских односа кроз историју и епохе. Професор Георгиј Енгелхарт одржао је предавање на тему “Ко ствара српско-руске везе: Живи темељи односа наших народа. Историчар Жељко Вујадиновић је говорио о српско-руским односима кроз тему “Природа српско-руских веза и односа“, док је ма Милан Бојић говорио о српско-руским односима кроз историју и том приликом подсетио на значајне личности и моменте за одржавање братских односа између два народа. Такође, излагања су одржали Милан Бабић са темом “Шта се десило Русији 90-тих над књигом Јелене Јуревне Гускове, Стеван Гајић “Прецепција Србије у руским медијима“, Никола Стојановић “Идеолошка конвергенција Драгоша Калајића и Николаја Рериха о глобалној мисији Русије као духовне и културне авангарде“, Никола Павловић “Утицај Николаја Данилевског на друштвену мисао у Србији“, Дамјан Прлинчевић “Идеје руских словенофила и српских лидерала у периоду од 1848. до 1860. године: Сличности и разлике“, Вук Мандић “Једно пречанско виђање Руско-турског рата (1877-1878)“, Драгољуб Мандић “Срби као сведоци револуције и грађанског рата у Русији“, Ина Царјова “Зашто ми је љубав Србија“, Јована Михаила Утвић “Место Републике Србије у геополитичкој идеји Алксандра Дугина“, Ђина Весић “Бесплатно образовање у Русији-Западни наративи“.

Подршку манифестацији пружила је Руска амбасада у Босни и Херцеговини у чије име се обратио Илија Серов који је искористио прилику да пружи подршку Руске амбасаде оваквим догађајима.

Након излагања, уследио је разговор и размена искустава и утисака учесника Светског омладинског фестивала у Сочију која је окупила више од 20.000 младих људи из целог света почетком марта текуће године.

Део програма била је и изложба “Путешествије“ младе уметнице Катарине Баћевић из Ниша. Посетиоци, гости и учесници манифестације су имали прилику да погледају радове са темама које веже једна нит, а то је фантастика. Радови се крећу од описа природе, имагинарних портрета и пејзажа и предела, као и записа урбаног амбијента и архитектуре.