Српској потребна стратегија наступа према високом представнику
За Републику Српску је неприхватљиво да високи представник настави да ради у БиХ, закључено је на округлом столу Истраживачког центра из Бањалуке. 25 година високи представници раде на штету суверенитета и независности БиХ. Због тога, сматрају учесници округлог стола, Република Српска треба да изради стратегију наступа према високом представнику, која ће бити одраз унутрашње политике и обезбиједити национално јединство. Док је судбина БиХ у рукама странаца, нема изгледа за њен развој, сматра предсједавајући Савјета министара, Зоран Тегелтија.
Приликом процјене стања уставности у БиХ, Венецијанска комисија је 2005. године изнијела став да високи представник не води БиХ у будућност. Међутим, и након двије и по деценије, високи представник ради на штету суверенитета и независности БиХ. У прилог томе, тврде учесници округлог стола, иде и најављена агресивна политика Кристијана Шмита и злоупотреба бонских овлашћења.
– Хоћемо да пошаљемо поруку да је за нас неприхватљива ова ситуација упркос многим одлукама и ставовима да високи представник треба да заврши свој рад у БиХ. Он очигледно наставља, и то у најавама измијењеног капацитета и приступом агресивније политике, што ми свакако не можемо прихватити – истакао је Невенко Врањеш, професор на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци.
Шмитов долазак на мјесто високог представника отвара питања легалитета и ефикасности. Ипак, Српска не смије заборавити да ће он заступати чврсте ставове Њемачке, земље која је и у Дејтонским преговорима имала врло значајну улогу.
– Мислим да Српска коначно треба да усвоји стратегију наступа према високом представнику, која ће бити одраз унутрашње политике, а што би требало да означи национално јединство које би у дугорочнијем наступу требало да одреди позицију Српске – нагласио је професор на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци Милош Шолаја.
Професор Уставног права Миле Дмичић навео је да је циљ округлог стола да окупи научне и стручне раднике, који би својим исказима о 25 година дугом искуству високог представника и међународне заједнице у БиХ требало да дају, не само критички осврт на оно што је било, него и назнаке шта би у предстојећем времену било нужно да се уради да би коначно престала институција високог представника у БиХ.
– Мој основни приступ биће да покажемо у коликој мјери је високи представник у БиХ допринио или није допринио остваривању прокламованих циљева Анексом 10 Дејтонског мировног споразума о цивилном спровођењу овог споразума – рекао је Дмичић.
Претходни високи представник, Валентин Инцко, био је фактор подјела, а не сарадње, сматра предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија.
– Моје становиште је да је канцеларија високог представника требала бити одавно затворена, да БиХ никада неће остварити своје циљеве ни развој док о њеној судбини одлучује неко други – рекао је Тегелтија.
Дејтонски споразум није испунио примарни циљ – да БиХ постане одржива и стабилна чланица Европске уније. Заузврат, високи представници разјединили су политичку сцену и тиме доказали да су непотребни и неприхватљиви у БиХ, закључили су учесници округлог стола.
Извор: РТРС
