Стеван Дрча: Мирање је моје село у које се увијек радо враћам
Редакцији Српског кола се јавио Стеван Дрча из села Мирање. Он често одлази у завичај, а како каже има и оних који су се вратили. Оно што им представља проблем је што локална самоуправа никако да одобри асфалтирање пута. Становници овог села сваке године организују акцију, окупе се како би насули и изравнали пут.
Мирање је село у Далмацији (Равни Котари), југозападно од Бенковца. Припада граду Бенковцу у Задарској жупанији. У селу прије рата је било око 55 домаћинстава 220 људи. Већином су били и у радном односу и бавили се пољопривредом. Углавом су били запослени у Бенковцу.
Повратак је текао са отежавајућим околностима, а почео је 2000. године
– Имали су пуно проблема на почетку јер су наше куће дали Хрватима из Босне 10 година на коришћење. Док у другом дијелу нашег мјеста Мирање нису дали струју и воду. Имали су пуно проблема док се није ОЕПС умијешао – рекао је Дрча.
Срба који су се вратили углавном буде око четрдесет. И када се неко нови врати, нажалост неко од старијих умре.
– Доста наших млађих обилази Мирање неколико пута годишње, нарочито током љета и око Петровдана јер је то сеоска фешта. И ја планирам у наредном периоду да се званично вратим у своје село, ту сам најсрећнији – рекао је Дрча показујући нам фотографије своје предивне куће и причајући о многобројним стаблима маслина које је засадио.
Најмлађа у селу је дјевојка Милица која је рођена 2001, а најстарија је бака од 94 године.
– Сви поред пензије имају и мало винограда, маслина. Ако нису пензионери баве се грађевином. Жене које су доброг здравља сезонски беру трешње, грожђе.
– Вратила се из Америке породица Александра Трбовића који је зачетник свих акција у селу заједно са супругом. Као младић је отишао у Америку, и као пензионер се вратио у завичај и обновио кућу.
Из Француске се вратио Душан Граовац који је како Дрча каже исто спреман за све акције везане за село, и да притекне у помоћ, као и Миленко Алавања.
– Миленко по повратку у село почео је да се бави пољопривредом, купио је трактор и засадио кромпир и лук. Поред тога има 150 стабала трешања и 120 стабала маслина.
Оно што би много значило овим људима је да добију своју мјесну заједницу. По Статуту имају право на своју, али сада припадају Мјесној заједници Гај.
– Морам да нагласим да ми немамо са њима проблема, али не могу да кажем ни да сарађујемо. Асфалт би нам много значио, мислим да нема ниједно село осим нас у бенковачкој општини да нема асфалт. Доњим Мирањима су прошле године направили, али пола, ни то ми није јасно зашто само пола. Многи размишљају да почну да се баве сеоским туризмом, тако да би и збот тога асфалт добродошао.
Дрча сматра да треба да се боре да очувају своје куће и имања за своје потомке. Да покушају да се изборе за асфалт, а у најбољем случају и за мјесну заједницу.
Драгана Бокун
