Свечана академија у Остружници поводом 30 година од оснивања Републике СрпскеКрајине

Никољданским уставом 1991. године је, на развалинама бивше СФРЈ од стране Теслиног народа, проглашена Република Српска Крајина само са једним циљем да се те 91. не понови зло из 1941. године.

Недуго потом Крајина је у Уједињеним нацијама, кроз Резолуцију 743, добила и специфичан међународно правни субјективитет и стекла статус Заштићене зоне УН. Подсетићемо да се то својеврсно међународно признање Крајине десило пре него што је Хрватска примљена у УН.

Крајина је испунила ту историјску мисију и трајала је управо онолико колико је требало да се народ спаси и избави из полувековног усташко-комунистичког ропства. Данас након 30 година од почетка борбе за Живот, Слободу и Правду крајишници могу прогласити победу и скинути црнину.

Рат је вођен у Крајини, а не у Хрватској

Крајина и крајишници су од 1991-1995. године одолевали бројним агресорским нападима и та Заштићена зона УН никада не би била окупирана да у мају а касније и у августу нису примењене методе и тактика тероризма. Олуја је била класична терористичка акција, тероризам испољен у свом најгорем облику, у којој су циљ били цивили и одмазда над њима. Како нам је добро познато план те акције је донет на Брионима када је дата јасна сугестија, наредба од стране Фрање Туђмана, да се покрену колоне, евакуација цивила,  „јер ће то деловати психолошки“. Наравно, у таквим околностима након почетних успешних одбрамбених акција неопходно је било спашавање цивила при чему је мораo бити обустављен активни оружани отпор.

У Остружници је 25. 12. 2021.  је у препуној сали Дома културе одржан свечани концерт поводом 19. 12. Дана оснивања Републике Српске. Организатори су били Православно удружење Сабор светих архангела, Православно спортско друштво Света Србија , Удружење ратних ветерана Крајине, Друштво традиционалних вриједности Вожд и Креативни тим народног покрета Слободна Крајина,.

Свечаној академији је претходила вечерња служба у Храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Остружници.

Свечану академију је отворио ратни ветеран Милорад Муникравић који је у свом обраћању поручио да Крајина има разлога за прославе, радост, оптимизам, и да Крајишници не пристају да их убјеђују да је судбина Крајине жалост, бол, патња и сиромаштво. Крајина је испунила своју историјску мисију била је и овај пут сигурна зона за православне хришћане. Те 1991. године није се поновило зло из 1941. године. Злоба и суровост према Крајини је била огромна. С обзиром да су хрватско крило ЈНА и усташка емиграција све време имали подршку НАТО пакта и да су се још у првој половини 1991. године пресвукли у униформе тог савеза а потом у директном окршају на Банији, у битки за Костајници 12.09.1991. године, њих око 400 лишено слободе,  може се сматрати да је то био први пораз НАТО пакта на врхунцу његове моћи.

This is box title

Потребно је истаћи чињеницу да је НАТО пакт 21.11.1994. године отворено напао Заштићену зону УН Крајину у најмасовнијој ваздушној кмапањи од његовог оснивања 1949. године. Тај савез је активно и непосредно учествовао и у мега злочину у 4. августа 1995. године нападајући цивилне циљеве. Тог јутра су, по сведочењу француског генерала Патрика Бариоа, НАТО бомбардери са носача авиона „Рузвелт“ из Средоземног мора  узлетели и бомбардовали Книн а не само Пљешевицу, Ћелавац и сл. како наводи лажна историјографија. НАТО пакт има одговорност и за посебно монструозан злочин на Петровачкој цести у БиХ када је као саучесник у терористичкој акцији „Олуја“ подстакао и садејствовао са авијацијом Хрватске у нападу на колону избјеглица јер је постојала бојазан да ће се након евакуације цивила  на сигурно крајишки борци вратити назад у одбрану Крајине што се и дешавало у Двору на Уни. На тај начин је НАТО пакт постао терористичка организација која више нема никакав кредибилитет и по речима Француског Председника Макрона је „клинички мртав“.

Данас влада страшно незнање о Крајини, сужава се памћење и сјећаљње на историјске чињенице.

– Крајина је испунила своју историјску мисију. Народ Крајине се јуначки одупирао од 1991–1995. највећем злу које памти савремено човјечанство. Вијековима је била најуспјешнији пројекат у Европи, вијековима је бранила и одбранила крст.

Ратни ветеран Муникравић ја нагласио да је данас много боље што је Крајина на нивоу идеје, а не као неки пуки државни провизоријум. Постоје сви историјски и културолшки разлози за обнову Крајине у Београду, на темељима оне из 1881. године. Таква Крајина ће бити, као и некада, регија која ће спречавати овај пут тиху, пузајућу окупацију Хришћанске цивилизације у Европи од стране неоосманизма. Нову Крајину ће водити вишенационални креативни тимови који ће бити пројектно оријентисани. Значај сваког појединца у њој ће се одређивати само на основу конкретног доприноса заједници.

– Крајина XXI вијека нема амбиције за територијалном сувереношћу. Унапријед одустајемо од таквих непотребних подухвата. Међутим, Крајина хоће да осваја, да води битке за највеће вриједности, за Истину. Као некада наши преци и ми ћемо имати јасан циљ, одбрану Крста, наше вјере Православне, Хришћанства. Потпуно ћемо бити посвећени очувању Христа у нама, Бога Живота.

Без обзира на бројне слабости и понекада претерану самокритику Срби су данас у највећој мјери вјерујући народ у Европи, народ најближи Христу. Ако неко буде бранио Хришћанску цивилизацију у Европи онда ће то бити Срби.

Муникравић поручује да ће се руководити принципима новог хуманизма који је  Никола Тесла поставио, а који је близак основним хришћанским начелима.

Ратни ветеран, пјесник, књижевник Драган Марковић у свом обраћању наводи како људи који насељавају Крајину, јесу и морају бити, они који су тврдовјерни, неодоступни.

– То су они људи који ревнују и страдају за сав народ, што је иза њих, у дубини територије Отаџбине. То су они који стражаре, они који су будни и који лице зла гледају из близине. Једном ријечју – Крајишници.

Марковић сматра да је Крајишник титула, а титула се чува, њена чистота не смије да се наруши.

– Да би ко Крајишником био, ваља му ипак, то звање задобити и очувати, није довољно само да се у крајишким крајевима роди. Косанчић Иван – Змај од Радана и Топлица Милан, побратим му, били су стварни таман колико било који од нас овдје. Јер, нама је знано, да су јунаке ове змајевите, једним именом звали као братију змајску – крајишке војводе. Дакле, није Крајина само данас привремено окупирана територија којој столује Книн стари. Није. Крајина је дакле и оно гдје су бедеми као синовима Агариним и Османовим били. Крајина је и Београд био. И то не једаред. И ово мјесто, гдје вечерас саборујемо и многа мјеста и градови приде, једном су Крајина били. А једном Крајина – увијек Крајина. Из овога исходи, да смо сви ми једном били Крајишници. А једном Крајишник – увијек Крајишник.

Да бисмо имали гдје да одемо када се стража оконча, на народу крајишком је да брани и одбрани Крајину и све иза ње.

– Ево ми се, баш овде, јави једна мисао. То из мене проговара један Крајишник, један Личанин, што се међу осталим и ријечима бави. Те би сада тај један, што носи исто име као Срђа Злопоглеђа рекао овако некако: Није ли у ријечи Крајина, скривена и она ријеч, што није само ријеч. Оно име, што није само име. Оно мјесто што није само мјесто. Оно што није, већ што јесте. Није ли дакле, у ријечи Крајина, и ријеч Рај? Па има чак и пјесма једна „Нема Раја, без роднога краја”! Пјесме нам иначе, много тога говоре, што ми чути другачије не можемо или не умијемо– навео је Драган Марковић и поручио: „Догодине у Книну! ”

Проф. Винка Радовић оснивач Православног спортског друштва Света Србија, освајача медаља на многим свјетским такмичењима из рвања и џуда каже у својој бесједи да је љепоту Крајини дао Бог, и храбар и витешки народ, који је увијек био на бранику православља. Крајина је била бедем непобједиви, и остао је до дана данашњег.

– Мучеништво крајишког народа кроз вијекове, не можемо никад заборавити, и нећемо никад заборавити. Свјетлост њихових страдалих душа допире до Бога самог, појући пјесме анђеоске. Нећу да причам о Јасеновцу, нећу да причам о Јадовну, нећу да причам о силним стратиштима, којима нема броја. Нећу да причам, јер муку њихову морамо да живимо, а живјети са тим је више од живота, у аманет потомцима да оставимо. Јауке мајки, плач дјеце, дуге колоне, дуге као ноћ, не смијемо да заборавимо, а посебно ми мајке, како кажу у ово модерно доба, да се опоменемо, и у молитвама својим помен мајчински направимо.

Радовићева је овом приликом поклонила ветерану Зорану Вујанићу руску икона Пресвете Богородице Ченстоховске, знајући колико Вујанић воли Русију.

– Поклањам је њему и његовим саборцима за храброст и патриотизам. Икону је осликала Наташа Илић из иконописачке радионице Света Србија. Пресвета Богородица Ченстоховска, Непобједива побједа, којој се руски народ моли за дар посљедњег руског цара.

Овом прилико је прочитала кондак Богородици Ченстоховској и у једном дијелу који се односи на Свету Русију, додаје и Свету Србију.

„Богородице, Пресвјета Богородице, са Сином у Срцу Своме Богородице распета, Непобједива од кољена до кољена, Оружје наше, неустрашиви ратничке, укријепи нас за бој против непријатеља видљивог и невидљивог, за Свету Русију и Свету Србију, и вјеру православну, и благослови нас да се не бојимо страдања, и да чак живот положи за Господа нашег Исуса Христа. ”

Винка Радовић је оснивач Православног спортског друштва Света Србија и других православних удружења која славе Христа, живот, вјеру, љубав, наду…Све улоге у животу, као мајка, врхунски спортиста, тренер, педагог врши у духу Православља.

 

Свечаној академији поводом 30 година од проглашења Крајине присуствовао, између осталих, Хор Манастира Пресвете Богородице Тројеручице на челу са мати Златом Пантелић, настојатељицом манастира, који су оставили посебно снажан утисак на присутне.

 

 

Након што је један од дечака из хора отпевао строфу из песме „Нема раја без роднога краја“ и пустио сузу сви посетици у сали остружничког Дома културе су били погођени емоцијама које су такође изазвале сузе.

This is box title

Крајина се од 1991. до 1995.  године крваво бранила од зла терора НАТО пакта који је био ментор усташких терориста и муџахедина и за толико одложила њихов напад на Србију и Русију, на Хришћанство, у историјским околностима када је НАТО пакт био најјачи а Православни свет у посткомунистичко доба најслaбији.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун

Фото: Слободна Крајина

Нема коментара

Напишите коментар