Tекст пјесника Ранка Јововића поводом скоре пресуде Мандићу и Кнежевићу

ЗБОГОМ НЕВЈЕРНИЦИ


”Да ли невин човјек
Може бити слободан.
Петрограде, Петрограде
Још се не умире мени…”
Осип Мандељштам

Често сам доживљавао те стихове – ријечи генијалног руског пјесника који је окончао онако у бољшевичкој тамници….

Стаљинове тамнице биле су, и остале примјер ужаса, страшила овог свијета. Ништа мање нијесу нечовечне  биле ни Брозове јаме и Голи отоци….

Ова страшила од диктатора хранила су се невиним људима.

Знао сам човјека, који је више година провео хранећи се говнима и мокраћом – на Голом отоку.

Његов гријех је био што се пропио, вјерујући да је издаја пљунути на Октобарску револуцију.

Тај мој рођак и пријатељ био је НЕВИНА ДУША.

Био сам му на сахрани на Косићком гробљу….

Моја душа је прогонила његове непријатеље, његове мучитеље.

Истина, за моју маленкост – свака револуција је, ипак, злочин.

Руска револуција је махом поробила Славно Руско Православље.

Руска револуција је родила сиротињу, духовну и моралну и економску – истина Богу фала распала се комунистичка срећа, распао се Совјетски Савез – ДАНАС ЈЕ ЖИВА СЛОБОДНА РУСИЈА.

Нама је Русија род рођени. Нама је СЛОБОДА И ИМЕ ЦРНА ГОРА У ДУХУ ПЕТРОВИЋА И НЕМАЊИЋА …

Ми СРБИ – родитељи ЦРНЕ ГОРЕ рођени у ГОРСКОМ ВИЈЕНЦУ И У КОСОВСКОМ ВИЈЕНЦУ,  нећемо се обрукати, прије ћемо живот дати него се несојима предати…

Истина рођени несоји, морална сиротиња данас влада, владиња несрећном Црном Гором… нема тежих окупатора, од домаћих окупатора, толика нас мука снашла, од зла домаћег,а како је писао ВЛАДИКА РАДЕ.

 

Ја сам се у свом животу нагледао свега – ја сам заљубљен у СЛОБОДУ… ЈА САМ ОДРОБОВАО СВОЈУ СЛОБОДУ – није било прилике, да ми узму ово мало живота што ми је преостало…

Ипак, све је то била музика, према овом што невине гоне по њиховим судовима, гдје их обасипају лажима, измишљотинама, којима се чуди сваки људски створ по Црној Гори…

И ови несрећници, купљени, да гласају за ову овакву власт, и они ми у лице говоре -ДА ЈЕ СУЂЕЊЕ ДЕМОКРАТСКОМ ФРОНТУ и његовим лидерима АНДРИЈИ МАНДИЋУ И МИЛАНУ КНЕЖЕВИЋУ и Михаилу ЧАЂЕНОВИЋУ, возачу, и свијетлој појави у ФРОНТУ, брука и срам.

Сва ПОЛИТИКА Андрије Мандића и Милана Кнежевића је борба – жртва за СЛОБОДНУ, МОРАЛНУ ЦРНУ ГОРУ – Црну Гору истинских ЦРНОГОРАЦА- СРБА који се неће савијати, пред америчким диктаторима, и косовским шиптарима убицама и нељудима, које љуби у свом кукавичлуку данашња ДПС ВЛАСТ  на челу са својим председником, што се брука сваког дана.

Као што је ДУША ЦРНЕ ГОРЕ ВЛАДИКА РАДЕ,МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ДУША ЈЕ И ИМЕ, И СЛАВНИ ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИР И ОСТРОГ И ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ… И СИНОВИ ОВИХ ИКОНА СУ НАША БРАЋА АНДРИЈА МАНДИЋ И МИЛАН КНЕЖЕВИЋ.

Ваша држава ј државица –  државице су пуне отрова. Дакле, ваша Црна Гора је ви сте језа  државица, ви сте је затровали, разбратили.

Наша Црна Гора је држава – биће Држава кад се докопамо Слободе, кад се ослободимо…

Демократски фронт је Исток Црне Горе – ви сте Запад, ви сте заљубљени у залазак Сунца – ми у свитање, у зору.

Ви сте већ себе осудили, не само овим тзв. суђењем без икаквих аргумената и етике – него вашим антисрпским радом, што се граничи са манијачким обољењем.

И, ЗБОГОМ НЕВЈЕРНИЦИ.

Ранко Јововић

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар