Телеграми као доказ геноцида над Србима: Усташе службеним брзојавима наређивале хапшење деце, жена и стараца и одвођење у логоре
Челници Историјског музеја Србије (ИМС) и Музеја жртава геноцида потписаће, 4. августа, уговор о уступању музејске грађе, захваљујући ком ће извршити међумузејску размену драгоцених артефаката. У питању је први такав уговор између ова два музеја.
ИМС ће обогатити фонд Музеја жртава геноцида прворазредном архивском грађом из времена НДХ, која експлицитно доказује да су усташе починиле геноцид, док ће депои ИМС добити драгоцене фотографије и документе из Првог светског рата и међуратног периода, и два попрсја – Станоја Главаша и Васе Чарапића.
– Историјски музеј Србије откупио је од нашег дугогодишњег сарадника Душана Витаса, који је преминуо прошлог месеца, 100 телеграма и три документа из Независне Државе Хрватске – објашњава за “Вечерње Новости” директорка ИМС др Душица Бојић.
Реч је телеграмима Усташке надзорне службе, који су ретки, делом зато што су нестали у вихору рата, а делом зато што су намерно уништени. Такође је у питању документација из усташких логора, како јасеновачког система, тако и сабирних кампова.
– Ова грађа је подељена у шест група и у разговору са директором Музеја жртава геноцида Дејаном Ристићем констатовали смо да би било лепо да наше установе размене грађу коју чувају. Музеј жртава геноцида је специјализовна институција, а ово су документа која допуњују њихову грађу – каже Душица Бојић.
Музеј жртава геноцида, према речима кустоса-историчара Јасмине Тутуновић Трифунов, уступиће, пак, ИМС грађу коју су стекли поклоном или откупом током прошле и ове године, а за коју сматрају да би више одговарала тематском оквиру ИМС. Уговор ће пратити и попис предмета из оба музеја који ће бити уступљени.
Јасмина Тутуновић Трифунов нарочито истиче признаницу за новац који је српска добротворка, болничарка у Великом рату и оснивач Кола српских сестара, Мејбл Грујић, супруга нашег дипломате у Вашингтону Славка Грујића, прикупила у САД и уплатила као помоћ за српску дечју болницу. Др Душица Бојић, пак, показује као интересантан црквени календар из 1916, штампан под именом “Авала”, у Риму, у ком се, на крају, налазе побројане земље савезнице и земље непријатељи, уз образложења. – Ту су изузетно ретки “брзојави”, односно телеграми Усташке надзорне службе и документа из логора Јасеновац и Стара Градишка, као и она везана за сабирне и пролазне логоре у Ђакову, Карловцу, Сарајеву, Вараждину, Петрињи, Броду на Сави, Травнику и Мостару. Обухватају период од 1941. и стварања НДХ, па надаље. На неким телеграмима у углу је само шаховница, док је на другима она смештена у препознатљивом усташком “У”. Један је Усташка надзорна служба упутила сабирном логору у Ђакову са захтевом да се ухапси седамдесетпетогодишња Ана Ковачевић. Други, такође упућен Ђакову, указује на хапшење дечака Мирка Драгишића. – Ово име смо већ сретали у другим документима – каже саговорница „Вечерњих Новости“. – Још не знамо да ли је реч о истом дечаку. Телеграми Усташке надзорне службе несумњиво доказују да је реч о геноцидној намери, јер деца и старије особе, цивили, не могу бити ратни заробљеници. “Брзојави”, такође, сведоче, о хапшењу Јевреја и Холокаусту. У једном је издат налог за хапшење Сиде Монтиљо, удате Шилберк, која је такође послата у Ђаково. Две ливене бисте Васе Чарапића и Станоја Главаша непознатог аутора стигле су у Музеј жртава геноцида.- Рађене су у техници патинирани гипс и важан су документ у представљању савремене меморијалне скулпторске грађе, па сам, као кустос, сматрао да је логично да допуне грађу ИМС. Једна од најлепших пракси између институција културе управо је међумузејска размена – каже Никола Радосављевић, кустос Музеја жртава геноцида. У телеграмима Усташке надзорне службе могу се видети и налози да се не хапсе “Цигани муслимани”, као и да се пусте на миру Хрвати који се изјашњавају као Италијани. У некима су спискови ухапшених, а у некима замолнице упућене одређеном логору да се провери налази ли се у њему конкретна особа. Што се тиче грађе коју Музеј жртава геноцида уступа Историјском музеју Србије, посебно је занимљива збирка седамдесетак фотографија и докумената везаних за Велики рат. Ту су ратне фотографије из Бизерте, Београда, Краљева, фотографије деце избеглица у Француској, затим серија слика приликом подизања споменика краљу Петру Првом у Старој Кањижи, који је у Другом светском рату уништен, па недавно обновљен, као и слике аустроугарских злочина и посете адмирала Гепрата Београду, 1931.
