У Београду обиљежено 76 година од оснивања Oсме Кордунашке НОУ Дивизије

Удружење бораца Кордуна, осме Кордунашке народно- ослободилачке ударне дивизије, ратова 1990-1999 године и њихових потомака на свечаној сједници 24. новембра у сали општине Нови Београд заједно са Завичајним клубом Кордунаша обиљежило је 76 година од формирања 8.Кордунашке народно- ослободилачке ударне дивизије.

Након химне и минута ћутања за све страдале Кордунаше, сједницу је отворио у име организатора предсједник Завичајног клуба Кордунаша Петар Шаула који је поздравио преживјеле борце, припаднике 8. Кордунашке и све борце других ратних јединица Другог свјетског рата и ратова деведесетих година, као и представнике институција, СУБНОР-а и других удружења бораца и крајишких и других удружења који су присуствовали скупу.

О значају обиљежавања револуционарних традиција Кордуна и 8.Коруднашкој НОУ дивизији која је основана 22.11.1942.године у срцу Кордуна у Цреверској страни код Вргинмоста, говорио је предсједник Удружења бораца Кордуна Ђуро Шкаљац.

„Зашто ми Кордунаши и послије 76 година обиљежавамо овај датум? Зато што сматрамо да није било народног устанка 1941.године на Кордуну, усташе би побиле сав српски народ од Купе до Коране, Глине и од Плитвица до Шамарице. Док нису формиране бригаде и дивизије, наша села су сва спаљена, а усташке колоне су се претвориле у хајке и лов на Србе од Уне до Купе, од Шамарица до Книна. Кад су формиране дивизије, тај простор је од тада па до краја рата био заштићен. На Кордуну је убијено преко 28.000 Срба или 34 % предратног српског становништва. Да није било 8.Кордунашке дивизије, питање је да ли би било потомака Кордунаша и нас у овој сали. Иста политика се поновила и 1991. Питање је да ли би Срби као национална мањина преживјели еуфоричност обновљеног усташтва. Како је нестајала дивизија и 21.корпус, нестајао је и народ са Кордуна“, рекао је на почетку Шкаљац додајући да су страдања Срба Кордунаша по својим размјерама једнака библијском страдању јеврејског народа.

„Зато желимо да сачувамо Кордун од заборава, борбу кордунашког народа против усташтва и фашизма и отете побједе после Другог свјетског рата. Прије извјесног времена борци и потомци 8.дивизије из Загреба обишли су Цреварску страну гдје је формирана Дивизија и нашли разрушену школу без спомен плоче.Од њеног оснивања 1942.године па до краја рата Кордун је био њена зона, а одбрана народа њен задатак. Њен оперативни простор били су Кордун и Цазинска крајина, а кад је требало и подручје Жумберка, Лике, Славоније и Словеније. Исту зону 50 година касније бранио је Кордунашки корпус све до почетка августа 1995.године“, навео је Шкаљац детаље о дивизији чији је први командант био Владо Ћетковић, после њега Јово Тарабић, затим генерал Михајло Војновић.

„На овој генерацији, који су унуци бораца Осме дивизије, синови и унуци бораца 21.корпуса и који су данас у овој сали, као чланови завичајног клуба Кордунаша, наше удружење завичајне организације остаје да осмисли и спаси од заборава и један и други период нашег ратовања и историје Кордуна. Ако ми данас у овој сали од заборава сачувамо бар дио завичаја, ући ћемо у историју прије него што постанемо дио прошлости. Зато борци 8. Кордунашке Дивизије и борци рата за опстанак Срба Крајишника од 1991.до 1999.године подржавају програм Завичајног клуба Кордунаша око писања монографије и за све активности које спроводи, као и програм и дијеловање КУД Кордун и Петрова Гора“, поручио је Шкаљац на крају свог говора.

На овом скупу присуствовао је и један живи свједок, 93-годишњи Мирко Цревар који је био члан 8.Кордунашке дивизије у чијој кући је, према ријечима организатора сједице, и покренута идеја о оснивању дивизије.

Како је Цревар у кратком обраћању рекао, да није било 8. Кордунашке Дивизије не би било ни Срба на Кордуну.

„То тврдим. Ја сам 1943.године именован за дописника партизанских новина „Омладинског борца“, а са 15 година био сам „на клању“, 91 дан сам чекао стрељање и на крају ипак преживјео“, испричао је Цревар, симбол неуништивости Кордунаша, како су га назвали организатори.

Своје Кордунаше поздравио је и посланик у Скупштини АП Војводине Драгомир Лалић, као и предсједник градског одбора СУБНОР-а Београд Боро Ерцеговац.

Радно тијело које је руководило сједницом чинили су Миле Девић, Петар Новаковић, Ђуро Шкаљац, Петар Шаула и Бојана Вучић.

У другом дијелу свечане сједнице својим богатим културно- умјетничким програмом и рецитацијама КУД „Петрова Гора- Кордун“ вратили су присутне бар у мислима у родни Кордун.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк