Одржана свечана сједница поводом обиљежавања 76 година од формирања 6. Личке, 7. Банијске и 8. Кордунашке дивизије

У борбу за слободу одлазили с пјесмом


Удружење бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке дивизије Никола Тесла и 35. Личке ударне дивизије је 22. новембра 2018. године организовало скуп – свечану сједницу поводом обиљежавања 22.11.1942. године, дана формирања првог хрватског корпуса и дана формирања 6. Личке,7.Банијске и 8.Кордунашке дивизије

На самом почетку Марија Обрадовић, предсједница Удружења је пожелила добродошлицу и захвалила на великом одзиву.

– Прије свега желим да поздравим наше живе борце, а то је Милан Шашић из 6. личке, Миле Маљковић из 6. личке и Јово Корица, 6. личка, поздрављам друга борца Зденка Дупланчића који је уједно и предсједник секције Прве пролетерске и предсједник СУБНОР-а Савски венац , поздрављам борца Панета Павловића који је данас наш гост. Данас имамо посебну част у госте су нам дошли чланови СУБНОР-а Апатин на челу са предсједником Мићом Радаковићем.

 

Потребно је да се клањамо погинулима


Вељко Жигић је прочитао реферат о формирању Првог корпуса 6. Личке дивизије.

– С правом се може консатовати да је Први корпус хрватске односно 4. ударни корпус нове Југославије био не само први у Хрватској са најдужим ратним стажом од двије године и 6 мјесеци него и највећа, најјача и непобитно једна од најзаслужнијих јединица НОБ Хрватске и Југославије. У двоипогодишњим даноноћним маршевима и борбама , примање улога и задатака корпуса у НОБ-у хиљаде младића и дјевојака Баније, Кордуна, Лике, Горског Котара, Приморја, Жумберка, Покупља, Посавине, Цазинске крајине… изгубило је своје младе животе од Петрове и Зринске горе и Плитвичких језера до Дрвара, Неретве и Сутјеске, Мосалвине и Билогоре, Метлике, Жумберка, Илирске бистрице , а десетине припадника Корпуса проглашени су народним херојима . Многи су постали генерали народне војске, а у послијератном периоду високи државни званичници. Због тих и бројних других ратних заслуга Корпус је као што је већ речено проглашен ударним. С обзиром на све то борци, ми потомци, поштоваоци НОР-а, 6. Личке, 7. Банијске и 8. Кордунашке дивизије у првом реду, али и сви остали имамо пуно разлога да данас с поносом и великом захвалношћу обиљежавамо 76. годишњицу формирања 1. хрватског корпуса , односно 4. ударног корпуса Југославије. Потребно је да се клањамо свима погинулима.

 

Порука Душанке Поповић


Марија Обрадовић прочитала је поруку од Душанке Поповић која није могла да дође, и подијели своја искуства у народноослободилачкој борби.



– Добила сам ваш позив, овом приликом сте ме вратили у младост када сам стајала у колони када је формирана 6. личка дивизија. Жао ми је што нисам са вама, али вам шаљем велике поздраве. Поздравите моје борце!

 

Искрено другарство и јак морал


Представник СУБНОР-а Републике Србије госпођа Душанка Лукић обратила се присутнима са великом радошћу што је дио овог скупа. Као рођена Банијка осјећа припадност овим људима.

– У борби за слободу одлазили су најмлађи са пјесмом, добровољно. Стварало се искрено другарство и јак морал. Такав међусобни однос назвали су братство и јединство. Рањене другове носили су на леђима. Кретали су се пјешице, по љутој зими, јакој жеги, олујном вјетру, по шумама и горама њихове земље поносне. Имали су умјесто јастука камен под главом и ведро небо за покривач. Између двије битке на ослобођеној територији помагали су народу градили путеве, сјекли шуме, описмењавали становништво , развијали борбени морал и међусобно поштовање. Тјешили и збрињавали дјецу и старе родитеље погинулих бораца. До краја народноослободилачке борбе, израсла је у 900.000 бораца. Нажалост, током рата изгинуло је 320.00 бораца. Остало је 400.000 живих, иза њих је остало 280.000 дјеце без родитеља од чега 77.000 дјеце без иједног родитеља које је држава касније подизала. Борачки састав чинило је 100.000 жена , у рату је изгинуло 28.000. 6. личка је постала саставни дио Савеза бораца Србије, ми вас тако третирамо и поносимо се вама – искрено је рекла професорица историје Душанка Лукић.

 

45.000 против 4.200 бораца


Милан Шашић је навео неколико примјера из којих се могло закључити колику је опасност 6. личка дивизија представљалa непријатељима.

– Речено је да се у непосредној близини Дрвара налази врло опасна јединица. Од 35 дивизија 6. личка је претрпијела у Четвртој офанзиви највећи страх, борбу и немаштину. 6. личка у то вријеме бројала је 4.200 бораца, а Италијани су имали 32.000, усташе су имале 7.000, четници 6.000 све укупно је било 45.000 против 4.200 бораца. На крају крајева, два мјесеца се водила борба, по хладноћи и снијегу, издржали смо то. Да је било толико снаге у борцима, да су издржали немаштину, глад, рањавања, захваљујући комаданту дивизије који је умио тактизирати. Четврта офанзива када је завршена заробили смо 12.000 што четника, што усташа и Италијана.

 

Општина Апатин – општина са највише Личана у Србији


Предсједник СУБНОР-а Општине Апатин Мићо Радаковић срдачно је поздравио све присутне.

– Општина Апатин важи за општину са највише Личана у Србији. 17.400 фамилија послије рата се доселило, у другом таласу дошло је још негдје 4.000, дошло је 570 носиоца споменице `41. Нажалост имамо само још једног живог. Дошло је 540 дјеце ратне сирочади – рекао је Мићо Радаковић и напоменуо да се никако не смије престати са обиљежавањем оваквих догађаја.

Госте је забавила предивна Женска пјевачка група Удружења Банија из Београда ( Мира Гојчевић, Нада Злонога, Миланка Гагић, Даница Каламбура, Јока Пушоња), као и извођач из групе Ћиро Личка Калдрма- Дрвар.

Организатори као и гости, борци, у једном су се сложили. Велика храброст бораца и њихов допринос наредним генерацијама никако не смије да се заборави.

Новинар Српског Кола
Драгана Бокун


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк