Поклоничко путовање Славонаца и њихових пријатеља у Кућанце родно мјесто Патријарха Павла

МИ ИМАМО НА КОГА ДА СЕ УГЛЕДАМО


Славонци и њихови пријатељи организовали су 14. новембра поклоничко путовање у село Кућанце, код Доњег Михољца, родно мјесто благопочившег Патријарха Павла. У испуњеној цркви Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, служена је свечана архијерејска литургија, којом је начелствовао владика будимски Лукијан, уз саслужење владике пакрачко-славонског Јована и владике осјечкопољског и барањског Херувима, са свештенством њихових епархија. Овај дан, „Празник блажене успомене на партријарха Павла“, како су га наведени црквени вјеродостојници назвали, окупио је велики број вјерника и поштовалаца патријарха Павла из овог дијела Славоније, али и Славонце који су ново пребивалиште пронашли у Београду и другим дијеловима Србије. Као гости Епархије, овом догађају присуствовали су представници града Чачка на челу са проф.др Драгом Милошевићем оснивачем „Дана патријарха Павла” у овом граду, у чијој околини се давне 1948. године, у манастиру Благовештење, замонашио Гојко Стојчевић, како је било његово свјетовно име.

 

„БЕОГРАЂАНИ“, СТИГЛИ ПРИЈЕ ДОМАЋИНА


Група од 22-је Славонаца и њихових пријатеља, са којима је путовао и новинар Српског кола, пред новообновљену цркву Светих апостола Петра и Павла, стигла је прва, чак и прије самих сељана. Како и не би, кад су неки минут послије поноћи кренули из Батајнице, предвођени Владом Новаковићем, а пошто није било гужве на граници, тај пут, од готово 250 километара, превалили су за непуна четири сата.

Мраз и хладан ваздух брзо су их разбудили по изласку из комби буса, а уточиште су, по ранијем договору са домаћинима, пронашли у парохијском дому. Брзо је заложена ватра, скувана кафа, а попијена и по нека ракија. Још ни свануло није када се на вратима појавио први човјек Црквеног одбора у Кућанцима Гојко Ћосић. Добра прилика да сазнамо шта нас све очекује током дана, а Ћосић као један од главних организатора је прави човјек да нам на то пружи одговоре.

„Српска православна црква благопочившег патријарха Павла слави већ као свеца, иако он још није званично проглашен свецем. Ми данашњи дан, обиљежавамо свечано, не као парастос и помен, него са славским колачем и славским житом. Убудуће ће се на овај дан, у Кућанцима обиљежавати као дани патријарха Павла, уз велики број свештенства и народа. Након свечане литургије припремили смо трпезу љубави, културно-умјетнички програм испред сеоског Дома културе, затим ће се приказати филм „Бесједе патријарха Павла“ који су припремили наша браћа из Чачка која су са обиљежавањем Дана патријарха Павла кренули у Чачку на Усјековање, односно на дан његовог рођења, након чега слиједи народно весеље“, опширно нам је образложио Ћосић план обиљежавања ове манифестације.

На наша питања какво је тренутно стање у Кућанцима, колико има Срба, да ли има просперитета, Ћосић наставља нешто тужнијим тоном.

„Наша црквена општина Кућаначка је била велика, и по броју домова и становника. Сада је то све смањено, многи млади су отишли, што преко хуманитарне размјене у току посљедњих ратних дешавања, до оних који сада одлазе на рад у западну Европу. Тако да ми тренутно у Кућанцима имамо око 60 српских домова“, прича за „Српско коло“ Гојко Ћосић, али се нада да ће бити боље. Прича нам да СПЦ у сарадњи са црквеним одбором управо ради на дорађивању парохијског дома, да је откупљено земљиште на ком се налазила кућа у којој је одрастао патријарх Павле и да би то требало да буде светилише, гдје би и сами мјештани Кућанаца од тога имали корист, прије свега, кроз развој туризма.

 

БУНАР НЕМИ СВЈЕДОК ДЕШАВАЊА


Мада је и раније било планирано да се обиђе родна кућа патријарха Павла, ово нас је понукало да се што прије упутимо на мјесто гдје би требало да се изгради комплекс посвећен патријарху Павлу.

Бољег познаваоца нисмо могли наћи од Николе Лукића, чије имање граничи са кућом у којој је одрастао патријарх Павле. Од њега је такође Српска православна црква откупила разрушену кућу и окућницу за потребе изградње светилишта. Лукић, дијелу славонске експедиције из Београда, објашњава да садашња кућа није она каква је некада ту била, да је направљена много касније на темељима брвнаре у којој је одрастао Гојко Стојчевић. Ипак је нешто остало аутентично. Стари бунар није диран од тога времена и он је једини, нажалост нијеми, свједок Гојковог одрастања и свих дешавања у посљедњих сто година у овом дворишту.

Поред бунара и куће, „београдски Славонци“ највише су се сликали око младог храста. Сазнајемо од боље упућених да је он 2014. године донесен са Хиландара и овдје посађен. Славонска земља га је баш прихватила, као што је прихватала Србе чији су путеви, углавном до деведесетих, ту и завршавали и почели хватати чвршће коријење. Нажалост, многа су коријења ископана, али она чије су жилице, постале јаче, очврсле и дубоко се зариле у земљу, као Гојка Ћосића на примјер, остала су овдје. На срећу и добробит српског народа.

 

ДЈЕЦА СЕ, УПРКОС СВЕМУ, РАЂАЈУ


Полазећи ка Цркви Светих Апостола Петра и Павла, удаљеној од имања 200-ак метара, пролазимо поред основне школе чија је прва четири разреда похађао и будући српски патријарх.

Дјеце мало, кажу нам, само 18. То нам касније потврђује и протојереј Драган Гаћеша чија је ово парохија, уз још осам околних. Отац Драган нам прича да у Кућанцима има 15-оро дјеце православне вјероисповјести и да је позитивно то што се прошле године родило и крстило њих седморо што даје наду за опстанак Срба у овим крајевима. Актуелни проблем, по његовим ријечима, је да се у посљедње вријеме врши масовни егзодус изазван економским разлозима, а подједнако село напуштају и католици или православци.

Са њим настављамо и прекинуту причу, шта све конкретно треба да се ради на некадашњем имању гдје се родио патријарх?

„ Кућа која се сада налази на имању је грађена негдје с краја 60-их година прошлог вијека и биће претворена у музеј. Свака од зграда које се тамо налазе биће доведене у функцију, а биће подигнута и задужбина са више објеката, међу којима и једна црква која ће бити посвећена патријарху. Очекујемо да се подигне једна зграда која може да прими 30-40 дјеце тинејџерског узраста, окупљених са свих страна свијета, да уче о нашој историји и овом мјесту. Ко зна, можда се једног дана неко од њих и насели у овај предиван крај“, прича нам прота Драган потврђујући ријечи Гојка Ћосића да је ово данас свечан дан за све православце.

„Патријарх Павле није мртав. Тачно је да се он упокојио прије девет година и да је тада било жалости што смо изгубили једног од најистакнутијих јерарха СПЦ, али се ми сада радујемо што смо га имали и што га и данас имамо, јер он за нас није мртав, него жив. Он је светитељ и тако га прослављамо. Зато ми њему не држимо помен и парастос већ ломимо славски колач и освећујемо славско жито у част његову и Господа Исуса Христа. Па ако, патријах Павле није свет, ко је свет?“, пита и сам даје одговар протојереј Драган Гаћеша, одлазећи у цркву да се припреми за службу.

 

У међувремену пристижу и вјерници и црквени великодостојници. Први међу њима, најмлађи епископ СПЦ Херувим, владика осјечкопољски и барањски, а недуго затим и владике Јован и Лукијан.

Испред, слободно се може рећи мученичке цркве у Кућанцима, изграђене 1928. године, па два пута страдале. У Другом свјетском рату је уништена, а потом поново 1991. године минирана и то само двије године (1989) од како је обновљена. Црква од тог посљедњег вандалског чина још није сасвим сређена, није осликана, нису урађени још неки радови, а све то требало би да се заврши тачно кроз годину дана, на десет година од упокојења патријарха Павла, када ће бити и освећена.

Затим је, у препуној цркви, почела Света архијерејска литургија којом је начелствовао владика будимски Лукијан, уз саслужење владика Јована и Херувима, са многобројним свештенством. По њеном завршетку, након причешћа, освећено је жито и колач. Обраћајући се владики Лукијану, епископ пакрачко-славонски Јован, рекао је да преосвећени владика зна кроз шта је све прошла ова Епархија, јер се на њеном челу налазио у најтежим временима од 1980-1995. године и преживљавао све оно што се дешавало и народу и црквеним објектима. Наставио је у оптимистичнијем тону рекавши да очекује да ће се у року годину дана црква у потпуности обновити. Тога дана, овдје у Кућанцима, владика очекује да се окупи велики број свештенства и вјерног народа, да ће то бити права светковина и централна прослава 800 година постојања аутокефалне самосталне Српске православне цркве за овај крај, али и много шире подручје.

По традицији је затим одржана трпеза љубави. Због мањка простора на два мјеста у парохијском и сеоском дому. Вредни домаћини из Кућанаца су се потрудили да и овај сегмент свечаности прође у најбољем реду. Владике су потом отишле да обиђу имање гдје је одрастао Гојко Стојчевић. Ту би, према њиховим ријечима, требало да буде мјесто ходочашћа за све православце, не само из Хрватске, него са свих страна свијета.

 

ДАНИ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА


Ускоро је испред сеоског дома почела свечана академија. Након што је владика Јован благословио скуп, проф. др Драго Милошевић образложио је зашто се овдје налази делегација Чачка на чијем је он челу и какву спону имају Чачак и Кућанци.

„Идеја о оснивању духовно-умјетничког-образовног сабора „Дани патријарха Павла“ је зачета у Чачку почетком 2015. године, када сам се обратио руководству града да се оснује резбарска колонија „Крст патријарха Павла“. Разлога за то је било напретек, али набројаћу основне. Зато што је као искушеник Гојко Стојчевић боравио у манастиру Вујан и тамо изрезбарио дрвени крст који се и данас тамо чува под именом вујански крст патријарха Павла.Зато што је боравио као искушеник у манастирима Свете Тројице и манастиру Благовештење гдје се замонашио и гдје је сваке године долазио до краја овоземаљског живота. Овај дио манифестације је заживио и сваке године на Крстовдан, када се колонија затвара, додјељујемо награду за најбољи крст, а сви примјерци се чувају у Фонду колоније. Други дио манифестације коципиран је тако да се организује фестивал литургијске духовне пјесме, бесједе о патријарху Павлу, изложба и друге активности њему у част. Пошто смо од Синода СПЦ добили у мају 2017. године благослов да користимо име патријарха Павла од тог тренутка смо и званично прогласили манифестациу „Дани патријарха Павла“. Идеја је да се оснују и огранци манифестације, овдје у родном селу патријарха, у двије српске државе Црној Гори (Никшић) и Републици Српској ( Гацко), као и у Призрену гдје је патријарх службовао као епископ рашко –призренски“, рекао је, између осталог, др Милошевић посебно се захваливши владики Јовану и протојереју Драгану Гаћеши што су са одушевљењем прихватили и подржали његову идеју.

Након што је приказан филм „ Бесједе патријарха Павла“, пјесници који живе у Славонији и Барањи Миљенко Васиљевић Чико, Михајло Зечевић, Миодраг Недељковић и Рајко Кнежевић казивали су стихове посвећене патријарху Павлу и страдању Срба. Част да заврше овај културно-умјетнички програм припао је члановима СКД „Просвјета“, Пододбор Подравска Слатина, који су пјесмом и игром разгалили срца Славонаца.

Закључујући свечану академију, владика Јован подјелио је грамате учесницима програма, посебно се захвалио др Драги Милошевићу коме је такође дао грамату, а од њега је заузврат добио копију крста којег је тадашњи искушеник Гојко Стојчевић изрезбарио током Другог свјетског рата у манастиру Вујан код Чачка.

Скуп је настављен народним весељем, а Славонци који су комби-бусом дошли из Београда своје поклоничко путовање наставили су посјетом манастиру Ораховица. По завршетку обиласка манастира, вођена вјештом руком возача Синише Шекуљице, „група мала, али одабрана“, уз пјесму је кренула са својих вјековних, на новооснована огњишта.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

ВЛАДИКА ЛУКИЈАН: ПАМТИТЕ СВОЈЕ СТАРЈЕШИНЕ И УГЛЕДАЈТЕ СЕ НА ЊИХ


Обраћајући се присутнима у цркви након литургије, владика Лукијан је рекао да би мало ко знао за Кућанце да није једно дијете одавде потекло. Малог Гојка, који се овдје родио и крстио, Божији пут водио је до врха Српске цркве, да буде њен патријарх, рекао је на почетку своје бесједе епископ будимски и додао да Бог има план за сваког од нас, јер је он створио човјека по лику и подобију.

„Једне прилике док сам био владика овдје, патријарх Павле је тражио од мене да дође овамо да служи у Кућанцима једну опроштајну литургију, јер како ми је рекао, већ га је старост ухватила. Наравно да сам пристао, све смо спремили како то Бог заповједа. То је било давно када још нисмо знали да ће он бити наш патријарх и да ће још дуго живјети послије тога. У то вријеме он је био пастир на најстрашнијем мјесту, на Косову и Метохији, и ко зна шта је све тамо проживио. Избором за патријарха у најтежем времену по српски народ у посљедњих педесет и више година није му било лако. Тешко је бити свештеник нашем народу, још теже владика, а најтеже свакако патријарх, јер ми смо такав народ гдје свако сматра да је најпаметнији и да је оно што он мисли најбоље. Требало би да будемо бољи, али хајде рећи ћу вам један дио из Светог писма гдје апостол Павле, пишући Јеврејима, са којима је био у сталним трзавицама, шаље једну поруку: „Памтите своје старјешине, угледајте се на вјеру њихову и на крај њиховог живота“. Ми имамо на кога да се угледамо, сви ми, који смо познавали патријарха Павла, и зато је велики овај дан кад смо се сабрали у овој светињи која свједочи двије ствари. То су име и презиме наше вјере. Наша вјера се зове крсна, а презиме је васкрсна. Томе је свједок и овај храм. Знамо како је изгледао, па потом како је био уништен, а сад га видимо у свој својој слави васкрслог. Није ово више само црква села Кућанци и његове околине, ово је сад наш свеправославни и свехришћански центар. Ето видите, ђаво је хтио нешто друго, а Бог је имао неки други план. Зато је дошао овдје и владика Јован који је умио да окупи распуштено стадо, да поново састави Епархију, да поново све то оживи, да овдје буде поново црква, да се овдје пропоји литургија и овог и онога свијета. Ми не смијемо да имамо вјеру на језику, него да смо практични хришћани. Ниједна литургија се не понавља, свака је дио вјечности и неће је више бити. Тако и ми и овај дан, али и сваки дан, треба да учинимо охристовљеним и свој живот да охристовимо и тако ћемо бити познати и препознати у овом, као и на оном свијету, гдје нас чека наш архипастир и син овога села Свети патријарх Павле“, закључио је своју бесједу, по завршетку литургије, владика будимски Лукијан.

 

ВЛАДИКА ЈОВАН: САБРАО НАС ЈЕ ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ


Владика пакрачко-славонски Јован, обраћајући се учесницима свечане академије, рекао је да нас је данас овдје у Кућанцима окупио и сабрао свједок Христа Бога нашега и овога мјеста, патријарх српски Павле, рођен као Гојко Стојчевић у овом благом и питомом славонском селу.

„Ово је само почетак окупљања око идеја патријарха Павла, јер је очигледно да ће нас сваке године бити све више. Дошао нам је овдје владика Лукијан из Будимпеште, дошао нам из Даља владика Херувим, дошли нам наши пријатељи Чачани и њих бих желио да посебно поздравим. Ми очекујемо да ће ова веза између Чачка и Кућанаца постати једна лијепа традиција, јер је и патријарх Павле до посљедњег дана волио да одлази у тај крај гдје је примио монашки чин и гдје се срео са Христом Богом живим. Благосиљам ово окупљање данас у Кућанцима, благосиљам да сваке године буде све веће и све радосније. Очекујем да ће овдје нарочито бити наших Славонаца који више не живе у свом завичају, него су расељени по цијелом свијету. Посебно очекујем да ће овдје долазити њихова дјеца, њихови унуци, како би упознали овај крај и да њиховим гласовима и њиховом пјесмом одјекује наша славонска равница“, поздравио је, на крају, све учеснике ове манифестације владика Јован пожеливши им још једном срећан празник.

 

МАНАСТИР ОРАХОВИЦА ОДОЛИО СВИМ ИСКУШЕЊИМА


Када је у Кућанцима завршен свечани дио програма, поклоничко путовање Славонаца и њихових пријатеља, сада углавном настањених у Београду и његовој околини, настављено је ка манастиру Ораховица. Овај српски православни манастир на простору Епархије пакрачко – славонске изграђен је у 15-ом вијеку. Саборни храм посвећен је Светом Николи, а више пута током ратова и земљотреса били су оштећени конаци манастира. Налази се на предивном мјесту, у једној ували у подножју планине Крндије, када се са пута Ораховица–Кутјево макадамом спустите непун километар. Током ратних деведесетих, монаси су напустили манастир, а 2016. године, дошла су четири монаха са Острога међу којима и садашњи игуман Павле (Радусиновић) и кренули са његовом обновом. Управо нас је он и дочекао и повео у разгледање ове прелијепе светиње. Игуман Павле нам је рекао да се претпоставља да је ова црква настала под утицајем моравске школе, као нека смањена верзија манастира Хопово и сматра се да су је и монаси из тог манастира и изградили дошавши у ове крајеве са својим народом.

„ Велика црква улази у процес реконструкције који ће јако дуго да траје, претпоставља се десет година, па очекујемо да ће тек тада да заблиста својим пуним сјајем. До тада монаси ће вјерске обреде вршити у капели у којој се налазе мошти Свете мученице Анастасије. Капела је урађена чим смо 2016. године ушли у манастир. Служба је одржана овдје први пут у јануару ове године, а наредне године 4. јануара, на празник Свете мученице Анастасије капела ће бити освећена. Света мученица Анастасија рођена је у Риму, а живјела је и пострадала у Сирмијуму, данашњој Сремској Митровици, када је на сред моста у том граду подигунута на крст и запаљена због тога што је помагала и лијечила заробљене хришћане и што није хтјела да се одрекне Христа“, објашњава нам игуман Павле.

Касније, у разговору са њим, сазнали смо да манастир није уништен у овом посљедњем рату, да је некада овдје било преко 100 монаха, али послије Другог свјетског рата само отац Милутин. Манастир је имао своју хидроцентралу, а управо сада, како нам је рекао Владо Новаковић, требало би да буде изграђена нова и воде се преговори да то буде исфинансирано средствима Европске уније. Монаси су госте услужили кафом и чајем, а због сумрака и лошег пута, морало се кренути раније, тако да је опширнија прича о манастиру Ораховица остављена за неку нову прилику.

На поклоничко путовање ишли су Владо Новаковић, вођа пута, Стана и Љубоја Радуловић, Драган Пејовић, Ружа Пејић, Радмила Петровић, Јелка Граовац, Милка Рајковић, Миодраг Жарковић, Здравко Цвјетић, Воја Зеленовић, Горан Лучић, Шпиро Безбрадица, Милош Младеновић, Никола Лукић, Тихомир Стојковић, Раде Гајић, Пера Лукић, Миленија Векић, Милица Чупковић и Веселинка Болић. Ова група људи је приликом путовања прикупила одређени новчани прилог намјењен за довршење храма Светих Апостола Петра и Павла у Кућанцима. За то су добили благослов владике Јована и захвалницу од протојереја Драгана Гаћеше којем је било посебно драго што су његови земљаци прикупили средства прикупили наведени добеовољни прилог. Ново поклоничко путовање за Кућанце требало би да буде 16. децембра, а сви заинтересовани могу да се јаве Влади Новаковићу на телефон 064/1240-557.

 


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк