АКТУЕЛНО:

Завичајно удружење „Личко огњиште“ организовало манифестацију у највећем личком селу у Србији

У Пригревици одржани Лички дани


У организацији завичајног удружења Личко огњиште у Пригревици је 23. и 24. новембра организована манифестација Лички дани. Пригревица је дио општине Апатин. Слободно се може рећи да је овај крај великом савезном колонизацијом након Другог свјетског рата захваљујући великом броју колонистичких породица углавном досељених са простора Лике и Баније удахнуо нови живот. Наиме, већ на првом попису након рата Пригревица је имала готово 5.000 становника од којих је више од 90 посто припадало колонистичкој популацији.

Током деведесетих година Пригревица је била уточиште многих избјегличких породица из Хрватске, па је у једном тренутку крајем двадесетог вијека број становника Пригревице порастао на 7.000.

Вријеме је показало да је већина, ипак, транзитно боравила, па је данас број становника негдје око 4.000. У односу на прије 70 година тај број се умањио готово за петину, али је Пригревица остала чувар личке културе и обичаја.

 

НЕОБИЧАН ЖИВОТНИ ПУТ РАЈКА ЧУЛЕ


Лички дани започели су отварањем изложбе личких сликара у клубу које носи име Рајка Чуле. Ријеч је о творцу препорода Пригревице. Колико је задужио ово мјесто свједочи и биста која је 2012. године откривена у част стогодишњице његовог рођења. Рођен је у Бојни на Банији, али га је животни пут довео у Београд још 1936. године када се укључио у тадашњи Раднички покрет. Као учесник НОР-а са војвођанским јединицама је прешао у Босну да би се по завршетку рата двије године школовао у тадашњој СССР.

По повратку из Русије обављао је високе дужности у органима безбједности. Скупо је платио цијену својим идеалима, па је у вријеме Информбироа три године провео на Голом Отоку. То је утицало на његов даљи животни пут који га је 1953. године одвео у Пригревицу. Након неког времена постао је директор најприје Земљорадничке задруге, касније и ПИК-а Пригревица.

Рајко је био прави визионар и истински вођа села. Пригревчани су први у широј околини купили аутоматску телефонску станицу, први су поплочавали путеве коцком, што је много скупље, али трајније од асфалта. У његовом времену изграђен је водовод, извршена је замјена електричне мреже, изграђена су два пута према пољу, силоси, мотел са плажом. Пригревчани су тих година изгласали самодопринос за пројекат и припремне радове за Бању Јунаковић, отворили су завичајни музеј и изградили Спомен-библиотеку.

 

У СПОМЕН БИБЛИОТЕЦИ ЧУВАЈУ СЕ ИМЕНА ЖРТАВА ЗЛОЧИНАЧКЕ НДХ


Један од запослених у библиотеци био је Момчило Тодорић Тошo који се присјећа да су грађани тражили да се подигне споменик свим жртвама Другог свјетског рата.

– Обично су се подизале школе или домови културе, али у Пригревици подигла се спомен-библиотека. Пригревчани су направили књигу која је рађена на Ликовној академији у Новом Саду. У њу су уписана имена 967 жртава. Међутим, та бројка свакако није коначан број. Наиме, долазили су људи из Лике који су се занимали за разне податке око колонизације. Пронашли су ту име жене која је у јаму бачена заједно са два мала, тек рођена дјетета. Пажљивим прегледањем открили су на десетине таквих случајева гдје нису уписане све жртве – прича Тодорић и додаје да је један од недостатака књиге што није описан начин на који су жртве страдале.

– Бранко Ћопић је био на отварању ове библиотеке и том приликом записао „ова спомен библиотека за нас ће бити светиња као и наше пале жртве, а за нашу дјецу нека она буде и један жижак који ће им свијетлити и водити их часним путем слободних праведних људи” – рекао је Тодорић.

Садашња библиотекарка је Мирјана Мрђеновић Грња која каже да је ово здање отворено на Дан побједе 1967. године.

– Библиотека постоји 51 годину. У свом фундусу имамо 22.000 књига што је солидна бројка за једну мању сеоску средину. Библиотека има одјељење за дјецу и одрасле. Организују се и бројне књижевне вечери – прича Мрђеновић Грња која напомиње да је Бранко Ћопић био доживотни предсједник ове библиотеке у коју је долазио врло често не пропуштајући 9. мај који се слави и као Дан библиотеке.

 

ТРИБИНА СРБИ У СВИЈЕТУ – ПОСТОЈАЊЕ И ОПСТАНАК


У склопу манифестације Никола Дошен је отворио трибину под насловом Срби у свијету – постојање и опстанак. Миодраг Линта је упознао присутне о раду Одбора за дијаспору и Србе у региону, као и о положају Срба који живе ван матице.

– У земљама региона живи око два милиона Срба, од чега је милион оних који живе у Републици Српској – рекао је Линта и нагласио колико је тежак живот Срба у региону, изузимајући Румунију и Мађарску.

– Однос према Србима у осталим државама је дискриминаторски – рекао је Линта и додао да је пола милиона Срба протјерано из Хрватске, а исто толико са простора Федерације БиХ.

– Према посљедњем попису у Хрватској живи 180.000, а у ФБиХ 56.000 Срба чија су права угрожена – рекао је Линта. Он је подсјетио на чињеницу да су избјегличка и завичајна удружења покушала да потписивањем петиције у периоду када је Хрватска водила приступне преговоре о уласку у ЕУ скрену пажњу на угрожавање основних људских права у тој земљи.

– Скупили смо више од 80.000 потписа, али нажалост у том периоду нисмо имали подршку тадашње власти у Србији, као ни челних људи Срба из Хрватске. Током 2011. године Хрватска је окончала преговоре о Поглављу 23 – рекао је Линта.

Наводећи бројне примјере у којима је хрватско правосуђе практично легализовало отимање српске земље Линта је закључио да је данас Хрватска шампион у кршењу основних начела на којима почива ЕУ.

– Од некадашњих милион и по парцела које су Срби некад имали у Хрватској разним малверзацијама тај број је данас сведен на 600.000 – рекао је Линта који се потом осврнуо на стање у Федерацији БиХ.

– Чак и у општинама гдје су Срби већина, стварна моћ се налази у кантоналним владама. На тај начин Срби немају могућност да поправе свој положај , па је сада у току нови талас исељавања – рекао је Линта.



Он се потом осврнуо и на положај Срба у Црној Гори гдје је истакао да је главни циљ режима Мила Ђукановића да већ приликом првог наредног пописа становништва 2021. године број Срба сведе на што мањи проценат.

– То је и разлог зашто се из Црне Горе протјерују српски писци, језик, писмо, а Срби не могу да дођу до посла – рекао је Линта и навео чињеницу да је тежак положај Срба у Словенији у којој 100.000 Срба представља највећу етничку заједницу која ни до данас није добила статус националне мањине.

Наводећи проблеме који Срби имају и у Македонији и Албанији, Линта је рекао да се Савез Срба из региона залаже да брига о српском народу у региону будe једно од кључних државних питања.

– Надамо се да ће Србија формирати Министарство или канцеларију која ће се свакодневно бавити Србима у региону и на тај начин рјешавати бројне нагомилане проблеме – закључио је Линта.

У наставку трибине учествовали су још: Миле Менићанин, Никола Грубишић, Петар Кочић, Рајко Мрђа и други.

У склопу програма наступила је женска пјевачка група КУД Пригревица.

 

ТОДОРИЋ ЗАЧЕТНИК ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА


Након трибине је услиједио обилазак Завичајног музеја са експонатима из Лике и Баније који је смјештен у просторијама Дома културе.

Музеј представља историјско, етнолошко и социолошко обиљежје материјалне и духовне културе Срба Крајишника. Збирку чине разни предмети за кућне потребе и послове, за занатске дјелатности, за пољске послове, примјерци оружја, тамбурица, дијелови мушке и женске одјеће.

– Збирка постоји захваљујући разумијевању становника Пригревице који су прихватили идеју, показали добру вољу и све предмете уступили бесплатно – рекао је Тодорић и објаснио да је ову идеју изнио на савјету Библиотеке 1968. године.

– Није ишло тако лако зато што су људи у почетку били преоптерећени питањем шта заврјеђује да буде експонат. Зато сам 1968. године приредио малу изложбу у холу Дома културе од предмета који су били прикупљени. То је охрабрило многе,а посебно дјецу која су највише помогла доносећи разне предмете – испричао је Тодорић показујући два точка која су заправо једини сачувани трап старих гвоздених кола.

– Често се прећуткује чињеница да је велики број људи дошао коњима и запрежним колима. Пут од Лике преко Босне до Сомбора трајао је и по 14 дана. Путеви су били лоши, а на туцаном камену коњима су отпадале потковице, па је требало по разним недођијама пронаћи ковача – прича Тодорић и прелази на гвоздене виле које су биле и својеврстан статусни симбол.

– Само богати сељаци имали су гвоздене виле, док су дрвене биле за сиротињу – каже Тодорић и показује комоте, грабље, кантаре за кладе.



– Ова два штапа су пластено коље које је служило за пријенос терета у планинским предјелима на простору гдје се коњем и колима не може прићи – прича Тодорић и прича занимљиву сторију о наџеку.

– Није случајно настао у народу појам „наџек баба”. Основна намјена овог оштрог оруђа је да чобани тјерају стадо према шумама, а може да послужи и као одбрамбено средство. Служило је и кад се иде у млин на воденицу да се обије лед – набраја Тодорић све функције овог мултипрактичног експоната. Са поносом показује косу која је била и у Енглеској. Ту су и букагије, гребенац, ступа, прангија, клепка, звоно, зибаљка, кремен и кресиво.

– Можда је назанимљивија ова преслица на којој пише Јованка Шакић. Наиме, момак је уочи рата почео да резбари преслицу са намјером да је поклони дјевојци. Дошао је рат, он је отишао у партизане и погинуо. Међу његовим стварима пронађена је ова преслица и предата је дјевојци којој је и било намијењено. Преслице су заправо одувијек биле израз поштовања и љубави не само према дјевојкама, него и према браћи и сестрама или родитељима – прича Тодорић показујући нови експонат – прекладен који је служио за чување жара или како га је духовито описао „централно личко гријање”.

 

ЗАВИЧАЈНО ВЕЧЕ


У ресторану Пригревица пред више од 200 присутних одржано је завичајно вече.

Госте је у име домаћина поздравио Никола Поповић који је донедавно обављао фунцкију потпредсједника Управног одбора удружења Личко огњиште. У име општине Апатин присутне је поздравио њен предсједник Милан Шкрбић који је све позвао да се у фебруару придруже скупу Личана који се традиционално обиљежава у Бањи Јунаковић.

Присутне је поздравио и Миодраг Линта који је истакао да и ово вече потврђује да Крајишници чувају своје обичаје, традицију и културу.

– Драго ми је да што видим да се млади у Пригревици поносе својим поријеклом, а то значи да су дједе, баке, очеви и мајке урадили добар посао и традицију пренијели на своје потомке – закључио је Линта.

Међу званицама је била и предсједница скупштине Апатин Ника Петровић са сарадницима.

У културном дијелу програма наступила је женска пјевачка група Лазарице, као и мушка и женска пјевачка група КУД Пригревица. Програм је надахнуто водила Милица Почуча.

ТЕКСТ И ФОТО: М. ШАПИЋ

 

АНТРФИЛЕ: УДРУЖЕЊЕ ЧЕКА НОВОГ ПРЕДСЈЕДНИКА


Удружење Личко огњиште основано је 2008. године, а најзаслужнији за његов настанак су први предсједник Удружења Ђуро Чанак и предсједник скупштине Душан Новковић који су те функције обављали у два мандата.

– Почетком ове године изабрали смо ново руководство, али је предсједник Управног одбора дао оставку, па ћемо ускоро сазвати нову изборну скупштину – испричао је Недељко Дошен, члан радне групе за припрему и одржавање изборне скупштине. Дошен је објаснио да је Никола Тесла заштитни знак удружења док је крсна слава Свети Марко који се слави 8. маја. Све се то уклапа у традиционалне мајске свечаности када се у Пригревици 9. маја слави Дан колонизације, Дан библиотеке и Дан побједе.

 

ГАЛЕРИЈА – ТРИБИНА


 

ГАЛЕРИЈА – МУЗЕЈ


 

ГАЛЕРИЈА – ВЕЧЕ


 

ГАЛЕРИЈА – УДРУЖЕЊЕ


Нема коментара

Напишите коментар