У Београду одржан састанак Извршног одбора Удружења Срба Босанске Крајине у Федерацији БиХ
ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ И ОБИЉЕЖАВАЊЕ 80 ГОДИНА БОРБЕ ПРОТИВ ФАШИЗМА ОСНОВНИ ЦИЉЕВИ УДРУЖЕЊА У ОВОЈ ГОДИНИ
Активности удружења у прва два мјесеца текуће године, извјештај са састанка делегације Удружења са Арно Гујоном, директором Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, обиљежавање 80-о годишњице устанка у БиХ, припрема састанка са предсједницима западнокрајишких општина и пријем Удружења као колективног члана у СУБНОР Србије, биле су основне теме овог састанка, одржаног средином фебруара, којим је предсједавао предсједник УО Драган Дивјак. Поред присутних чланова, састанку је присуствовао и Гојко Кличковић, савјетник у Министарству рада и борачко-инвалидске заштите Владе РС.
Отварајући састанак, Драган Дивјак је истакао да је делегацију удружења коју су поред њега чинили предсједник Скупштине Јово Добријевић и потпредсједнк Извршног одбора Милан Кецман, примио Арно Гујон, директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. Дивјак је навео да су Гујона упознали са активностима удружења, али и са тренутном ситуацијом на подручју гдје живе Срби на просторима Унско –санског и Ливањског кантона.
Према ријечима Дивјака, Гујон је прихватио приједлог Удружења да у наредном периоду прими делегацију српских повратника и могућностима помоћи Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, како би се побољшао њихов статус на економском плану, као и на унапређивању образовног и културног садржаја који повратници готово да и немају.
УДРУЖЕЊЕ КОЛЕКТИВНИ ЧЛАН СУБНОР-А СРБИЈЕ
Затим је Дивјак упознао чланове Управног одбора о разговору са генералом Видосавом Ковачевићем гдје је усвојен став обе стране да Удружење Срба из општина Босанске Крајине у Федерацији БиХ постане колективни члан СУБНОР-а Србије. Чланови Извршног одбора прихватили су овај приједлог па је касније на својој сједници Предсједништво СУБНОР-а озваничило ову идеју и почетком марта Удружење је постало колективни члан ове организације. Управо захваљујући сличним програмским опредјељењима и заједничким интересима, један од заједничких циљева потписника овог споразума је обиљежавање 80-о годишњице устанка у БиХ. У договору с генералом Ковачевићем, закључено је да се поводом ове значајне годишњице направи план заједничких активности са СУБНОР-ом РС гдје би, осим обиљежавања устанка, био уприличен комеморативни скуп посвећен страдању српског, јеврејског и ромског народа, 1941. године на тим просторима.
О томе је говорио и новинар Никола Волаш, наводећи да је само у околини Санског Моста на подручју Шушњара страдало преко 7,5 хиљада људи, мада се у званичним изворима води да је тај број био 5,5 хиљада. Волаш је нагласио да је на подручју Санског Моста убијено готово стотину Јевреја, а истакао је и занимљив податак да су у Шушњару на овом мјесту пронађена 72 тијела страдалих лица на самом крају одбрамбено-отаџбинског рата 1995. године.
Да се званично обиљежи Дан жртава над српским народом 1941. године, заложио се и Гојко Кличковић предсједник Координационог одбора за питање повратка Срба у Санско-унски и Ливањски кантон у ФБиХ. Поменуо је стратишта на простору Грмеча, Шушњара, Јесенице, Крупе, као и Гаравица поред Бихаћа. Почетком Другог свјетског рата, 1941. године, у Гаравицама је извршен масовни покољ српског цивилног становништва од стране усташа у којем је, према процјенама, убијено око 12 000 људи, међу којима велики број дјеце. Убијени становници Бихаћа и околине су били скоро искључиво Срби и у мањем броју Јевреји. Биће то прилика да се шира јавност упозна са монструозним злочинима на тим просторима током усташке злочиначке творевине НДХ, нагласио је Кличковић и додао да се слаже с приједлогом да у ове активности буде укључен СУБНОР РС, али и Влада Републике Српске.
ЗАДРУГАРСТВО КАО ПРЕДУСЛОВ ОПСТАНКА, АЛИ И ПОВРАТКА
Кличковић се касније укључио у дискусију износећи одређене приједлоге како би се помогло народу да остане и опстане на тим просторима. Заложио се за то да се треба радити на задругарству које би било директно повезано са Владом Србије и то тако да се не би дијелиле паре, него расадни материјал, техника и опрема, чиме би се створили услови да повратници могу живјети од свог рада.
Истакао је и национални пројекат „Башта сљезове боје“ који би се направио у Хашанима на 1139 хектара, такође заснован на самоисплативости. Чланови Извршног одбора су подржали овај приједлог и предложили да повратничка делегација са члановима Удружења, приликом наредне посјете Арноу Гујону, изнесу конкретне приједлоге које би евентуално могла финансирати Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.
У складу са ранијим договорима, Дивјак је истакао да би требало да се одржи састанак са начелницима западнокрајишких општина из ова два кантона. Да им се предочи план економско –привредног развоја, као и да се са њима разговара о проблемима које имају Срби повратници, односно њихова дјеца, везано за наставу на матерњем језику. Док је у неким општинама то урађено, као на примјер у Грахову и Дрвару, у другим то није случај, истакао је Дивјак, посебно наглашавајући општину Гламоч.
То је потврдио и члан Извршног одбора Мића Пејић. У краћем излагању, Пејић је навео да хрватска и бошњачка дјеца прате наставу на матерњем језику за разлику од српске, али да се више пута истицан тај проблем, до данас није ријешио и да би управо на састанку са начелницима то питање поново требало покренути.
ДЈЕЦА ИЗ КРАЈИНЕ У БЕОГРАДУ
Када је у питању најмлађи нараштај из тих крајева, Дивјак је поновио да се већ више година покреће питање посјете дјеце са тих простора Србији, односно Београду. Наш циљ је да дјеца са подручја десет западнокрајишких општина које припадају Федерацији БиХ посјете Србију и Војводину, пошто би им такав излет много значио јер већина тамошњег становништва живи на ивици егистенције, а њихови потомци одрастају без било каквих културних и спортских садржаја, истакао је Дивјак.
У наставку састанка, Никола Волаш поменуо је да Књижевни клуб „Бранко Ћопић“ из Београда сваке године, па и ове, организује 26. марта сјећање на славног западнокрајишког писца пригодном комеморацијом у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. Познато је да је наш чувени писац тог датума 1984. године скоком са Бранковог моста извршио самоубиство. Волаш је позвао и чланове Удружења и њихове пријатеље да присуствују овом комеморативном скупу јер је обавеза свих Срба, а посебно Грмечлија, да чувају лик и дјело Бранка Ћопића. Чланови удружења су прихватили овај приједлог и присуствоваће овом догађају.
Закључујући састанак Дивјак је још једном подсјетио присутне да би више требало да се ради на томе да сваки Крајишник који то жели треба да добије двојно држављанство. Истакао је да ако овај документ вади у Србији мора да плати 19,000,00 динара, док се у српским конзулатима у БиХ може извадити бесплатно.
ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ: Жељко ЂЕКИЋ
АРНО ГУЈОН ПРИМИО ДЕЛЕГАЦИЈУ УДРУЖЕЊА И ПОВРАТНИКА ИЗ ФБИХ И ОБЕЋАО ДА ЋЕ ПОЧЕТКОМ МАЈА ОБИЋИ ТЕ ПРОСТОРЕ
По ранијем договору, 9. марта, Арно Гујон примио је делегацију Удружења Срба из општина Босанске Крајине и повратникe у Федерацију БиХ коју су чинили Драган Дивјак предсједник Удружења, Гојко Кличковић, савјетник у Министарству за рад и борачка питања у Влади РС и Јадранко Петровић самостални привредник из Ливањског кантона.
На састанку одржаном у просторијама Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Арноа и његове најближе сараднике гости су упознали са каквим се све потешкоћама сусрећу повратници у Федерацију БиХ и изнијели му који су то по њима најважнији потези који би требало да се повуку како би се њихов живот побољшао, али и омогућио повратак онима који још увијек имају жељу да се врате у родни крај.
Како је Дивјак касније рекао за „Српско коло“, домаћинима је речено да се споро рјешавају захтјеви за обнову кућа, наводећи примјер да се само у општини Сански Мост у поступку налази три хиљаде предмета. Разговарано је и о економској одрживости на том простору, отуђивању земљишта и многим другим нерјешеним питањима.
Гојко Кличковић, непосредно послије састанка, рекао нам је да се овај проблем може ријешти само институционализацијом, односно директном везом Београда и крајњих корисника.
„Неопходно је, прије свега, да имамо заједничке пројекте, али и конкретна одговорност крајњих корисника средстава, према Београду који та средства даје. Сматрам да би требало да се вежемо директно на Задружни савез Србије, а ми бисмо систем задругарства развили на терену. Рекли смо директору Арноу да ми располажемо природним ресурсима као што су шуме и земљишта, односно експолатација дрвета, пољопривреда, сточарство, ратарство. Навео сам и примјер да као подстрек свему томе видим отварање кинеског тржишта меса у наредних 10 година, а добром организацијом сви српски крајеви у Босанској крајини могли би се обновити кроз експлоатацију наведених ресурса уз директан контакт са Србијом“, истакао је Гојко Кличковић и додао да ће они до краја марта доставити Управи за сарадњу с дијаспором конкретне пројекте.
Према наводима учесника састанка, Арно Гујон је затражио да се у писаној форми доставе пројекти и опше суштинска проблематика Срба са тог подручја и њихов приједлог рјешавања. Када он са сарадницима сагледа предложене пројекте лично ће обићи општине Унско-санског и Ливањског кантона крајем априла или почетком маја. Након тога ће Управа, на чијем се челу налази, донети коначан програм и уз заједничку сарадњу прићи његовој реализацији како би се кренуло у економски опоравак и могући повратак Срба у наведене крајеве.
