У Београду одржана конференција “Страдање Срба сребреничког краја у 20. вијеку”

У Београду je (Медија центар) 6. јула 2016. године одржана конференција “Страдање Срба сребреничког краја у 20. вијеку” на којој су учествoвали бројни познаваоци догађаја у и око Сребренице у јулу 1995. године и експерти који се шире баве српским страдањем у 20. вијеку. Конференцију је организовао Музеј жртава геноцида уз подршку Представништва Републике Српске у Београду. На конференцији je дат посебан осврт на политичку инструментализацију недовољно истражених чињеница о ратном злочину који се догодио у јулу 1995. године, а којој је, између осталог, циљ прећуткивање неспорног страдања Срба. Учесници конференције су изнијели податке о српском страдању у рату у БиХ од 1992. до 1995. године. Током, конференције дат је и приказ српског страдања у Другом свјетском рату, то јест у годинама Независне Државе Хрватске. Скупу су присуствовали, између осталих, директор Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић; народни посланик Миодраг Линта и предсједник Скупштине општине Раковица Цвијетин Ђукановић, представници више завичајних удружења и други угледни гости.

Бивши предсједник Скупштине општине Сребреница Радомир Павловић изјавио је да је Сребреница историјски пројекат наметнут од међународне заједнице да би српски народ био проглашен “геноцидним”, прекројена досадашња историја, а све с циљем рушења Дејтонског споразума и стварања унитарне БиХ. Павловић је истакао да све оно што се дешава у и око Сребренице у ових 20 година је дио великог пројекта великих сила да се разним лажима, измишљотинама и ситуацијама прикаже да се десило оно што се није десило. Он је нагласио да је у Сребреници прије рата било 27.000 Бошњака и 9.000 Срба, те да је, уколико се узме у обзир попис, број бошњачких и српских жртава процентуално исти, мада, напоменуо је, српске жртве никога не интересују. Према Павловићу у Сребреници није било ниједне масовне гробнице, нити је било масовног страдања Бошњака. Они су узели Поточаре да буду меморијални центар за жртве страдале ван Сребренице. Срби су добили око 1.400 година за Сребреницу, а за 3.000 убијених Срба ниједан Бошњак није одговарао. То говори о Међународном суду правде, о праву и правди уопште”, рекао је Павловић.

На конференцији су учествовали и Александар Павић, као модератор скупа и аутор књиге „Забрањена истина о Сребреници“; др Вељко Ђурић Мишина, вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида говорио је о Књизи мртвих Срба – Сребреница 1992-1995. године; др Ненад Антонијевић, виши кустос Музеја жртава геноцида, представио је два зборника радова: Страдање Сребреничког краја у 20. вијеку и Злочини Црне легије 1942-1943. године у Источној Босни; историчар Немања Девић je говорио о архивској грађи Комесаријата за избјеглице Владе генерала Милана Недића која се односи на Сребренички крај; генерал Винко Пандуревић, као непосредни учесник, говорио је о ратним дешавањима на подручју Сребренице у периоду 1992-1995. године; Милош Милојевић представио је радове недавно преминулог пуковника Ратка Шкрбића, који се у својим књигама критички бавио „играма бројки“ у вези Сребренице; контраадмирал у пензији Бошко Антић је говорио о историјском контексту операције ослобађања Сребренице јуна 1995. године и адвокат Горан Ђорђевић је говорио о правним последицама догађаја у Сребреници у љето 1995. године и проблемима тумачења геноцида.

Информативна служба
Савеза Срба из региона

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

 


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк