У Београду одржана свечана сједница Скупштине Удружења Огњена Марија Ливањска а након тога завичајно вече чланова Удружења

Осма сједница Скупштине Удружења Огњена Марија Ливањска одржана је 21. априла у ресторану „Книн“ на Новом Београду у радној, али и свечаној атмосфери.

Поводом петогодишњице плодног рада овог Удружења које се бави његовањем нематеријалне културне и историјске заоставштине ливањских Срба, чланство се окупило на сједници гдје је у оквиру дневног реда усвојен годишњи извјештај о активностима, као и план активности Удружења за наредни период.

Захваливши се свим члановима на несебичном раду и доприносу Удружењу, предсједница Управног одбора Гордана Достанић међу најзначајнијим активностима у протеклој години нагласила је обнову и завршетак Спомен-капеле у Ливну, у оквиру које је извршено унутрашње уређење фреско-осликавањем куполе.

„Такође, ту су преостали послови уређења унутрашњости, постављање списка цивила страдалих у рату 1992-95, постављање целивне иконе и витрина са моштима страдалника. Ти радови биће завршени током године, а одлука о освјештењу Спомен-капела, као и канонизације ливањских жртава, покренута је пред ЊП владиком Сергијем и биће према Његовој милости и одлуци Сабора СПЦ. Издвојила бих и традиционално даривање дјеци и старијима за божићне и васкршње празнике, а ту је и стална сарадња и координација са парохом оцем Предрагом у ливањском подручју“, навела је Достанић и подсјетила да је прошле године изашла из штампе и књига Бранка Докића и Радована Јовића “Ливањски Срби-просвјетна и духовна заоставштина” коју је промовисало Удружење Огњена Марија Ливањска.

У наредном периоду међу планиране активности Гордана Достанић је истакла много тога, а међу првима, поправку спомен-гробља на Барјаку.

“Задатак је израда списка свих страдалих. У овој години започеће се са активностима обнове порушеног споменика у Чапразлијама. У активностима уређења и одржавања сеоских православних гробаља ту је уређење гробља у Губеру и црквишта и гробља у Голињеву. Радови на обнови цркве порушене 1941. године већ су започети пословима предвиђеним првом фазом, а даље ће се одвијати у зависности од прибављања средстава, а ту је прилагођавање парохијског дома у Врбици за коначиште”, рекла је Достанић додајући међу устаљене активности његовање сјећања на жртве које се одвија кроз организацију парастоса у више градова у данима око Огњене Марије, а такође и да је започета организација пописа Срба Ливањског подручја који су страдали у 20. вијеку, са категоризацијом жртава.

На сједници Скупштине Удружења у Управни одбор су изабрани Влада Маљковић и Жељко Росић, који се континуирано залажу за спровођење активности Удружења, а реизабрани су Дијана Ковачић, Милош Дамњановић, Синиша Јагодић, Аљоша Вулета, Љиљана Радић и Гордана Достанић.

Ливањско вече, у организацији Удружења Огњена Марија Ливањска, окупило је 21. априла у ресторану „Книн“ на Новом Београду земљаке, а дружење је обиљежено носталгијом за родним крајем и сјећањима на дане дјетињства и топли родитељски дом. У том духу припремљен је и програм, музика, пословице и мудрости бака које Ливњаци у Београду ни данас нису заборавили.

Након што јсу свештеници Мирко Јамеџија, Жељко Ђурица и Немања Бошковић благословили скуп, сабраним земљацима обратио се предсједник Удружења Никола Петровић.

Нагласивши посебан свечани карактер вечери, обиљежавање јубилеја петогодишњице рада Удружења Огњена Марија Ливањска, Петровић је поручио земљацима да никада не забораве одакле потичу.

„У ово вријеме када неки други прослављају побједу засновану на згариштима наших кућа и на земљи која је натопљена крвљу наших прадједова, ми ћемо се трудити да обезбједимо благослов за себе и оне који ће нас наслиједити, тако што нећемо заборавити ко смо и одакле смо. Ево данас славимо и пет година обновљеног рада Удружења које је 1998. године основано као хуманитарна организација, а ми смо је наследили“, рекао је Петровић на скупу, додајући да се нада да ће захтјев који је Удружење иницирало и поднјело код СПЦ, а односи се на канонизацију мученика Ливањских, бити размотрен уз позитиван исход.

„Осим Пребиловачких и Гламочких мученика, канонизацију су заслужили и Ливањски мученици и страдалници“, закључио је Петровић.

Након крвавог грађанског рата остале су паљевине и рушевине споменика, храмова, гробаља. Ту су остала разорена пуста огњишта, повређене људске душе са пољуљаном вјером у праведност. На такав терен ступио је 2001. године парох за четири парохије од Ливна до Грахова, свештеник Жељко Ђурица. Ливњаци му никада нису заборавили све што је учинио за њихов крај и преостало српско становништво Ливањског поља. У то име на овој свечаности уручена му је на поклон умјетничка слика са пејзажима Ливна.

Свештеник Ђурица добио је премјештај у Брчко након 16 година проведених у Ливну.

„То је један од најљепших периода мог живота, тако сам створио породицу и троје дјеце. Једном су ме питали има ли Срба у Ливну, а када сам рекао има нас више од 1200 душа, изненадили су се. Када сам им објаснио да су у крипти Спомен-капеле мошти 1200 страдалника из 1941. године, које су извађене из јама и похрањене ту 1991. године, онда су схватили зашто тако говорим. Они су за нас сви живи. У Богу су сви живи. Данас у ливањској општини има око 75 становника-Срба у педесетак домова“, рекао је поп Жељко Ђурица на кога су се Ливњаци из Београда највише ослањали у свим активностима током протеклих година, додајући да се нада да ће мошти Ливањских мученика бити канонизоване јер би то био и преокрет за Ливно и преостале Србе који тамо живе, а могла би се организовати и поклоничка путовања, попут Пребиловаца.

У музичком програму на Ливањској вечери наступили су ученици Правно-пословне школе из Београда који похађају веронауку, као и мушка пјевачка група „Губин“ који његују изворну крајишко- динарску пјесму, ојкачу. На дружењу је приређен и кратак филм Милета Вујчића како су некада, а како данас изгледају стари млинови, тзв „суваче“ који су некада били незамјенљиви у нашим животима, а данас су напуштени и зарасли. Такође, посебну пажњу привукла је мини изложба женских рукотворина продајног карактера коју је приредила Јасна Вујчић.

Водитељ програма била је филолог Јована Радић. Међу истакнутим гостима дружењу су присуствовали Борислав Максимовић из Представништва Републике Српске у Србији, као и представници пријатељских Удружења, председник Удружења Ливњана и Граховљана из Новог Сада, Владимир Вујановић, као и представници Удружења Граховљака из Београда Воислав Галић и Јована Скакић.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)