АКТУЕЛНО:

У Београду одржано Кордунашко поп рок прело; сакупљен новац за изградњу споменика Душану Бастаји

Прво Кордунашко поп- рок прело организовано је 13. фебруара у старом рибљем ресторану „Полет“ у Београду, гдје се окупило око 100 Кордунаша, углавном Војнићана.

Прво и за сада једино прело у историји са префиксом „поп- рок“ организовала је неформална група „грађана, радника, сељака и суве интелигенције“ , која носи симболичан и шаљив назив по узору на добро познате „Надреалисте“,  а у фејсбук и твитер круговима познати  под именом „Летећи одред  Душана Бастаје“ . Групу чине млади Војнићани и Карловчани окупљени око идеје чувања и његовања традиције и обичаја Кордуна и Крајине,  али и једне другачије музике,  неуобичајене за Крајишнике и њихова прела.

„Неубичајене само за неупућене, уколико узмемо у обзир да се рок на Кордуну свирао већ шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека, при чему су Кордунаши само малчице каснили за Загребом, Београдом, Сарајевом. Из тог времена остали су забиљежени наступи групе ВИС „Млади“ коју су чинили рођени Војнићани „појачани“ гостујућим свирачима из Загреба и Ријеке, али опет поријеклом из Војнића и са Кордуна. Такође, осамдесетих година прошлог вијека формално у Загребу, а неформално на Кордуну, формирана је група „ИТД бенд“ чији су чланови били из Вргинмоста, Војнића и Топуског ( Мирослав Д. Рус, Милан Бекић и Бране Бекић, Виран, Јадранко Милесунић, Растислав Топољски.. ) и који су са својим хитовима „жарили и палили“ широм бивше СФРЈ ( „Лагано умирем“, „Двадесети вијек“, Славенска минијатура“, „Војничка“, „Жена птица“.. ) Такође, ратних деведесетих, у Војнићу је био активан панк рок бенд „Брејн демиџ“, а слични бендови постојали су и у Вргинмосту и Топуском. Гитаристи познатих панк рок бендова „Психомодопоп“ и „Гоблини“ су такође Кордунаши поријеклом“, објаснио је један од главних организатора вечери Нинко Кресојевић.

Кордунашко поп- рок прело одржано је  са конкретним циљем организовања хуманитарне акције у којој су се прикупљала средства за подизање споменика мајору Народно ослободилачке војске Југославије  Душану Бастаји. Према ријечима организатора мајор Душан Бастаја имао је трагичну судбину, промрзао је на Богојављенску ноћ у једном сјенику у Утињи у Хрватској, а од посљедица смрзавања  умро је 21. јануара 2004. године у болници у Kарловцу.

Организатор и покретач хуманитарне акције новинар Нинко Кресојевић и како за себе каже, портпарол летећег одреда Душана Бастаје, уједно и фронтмен и кантаутор бенда Вокално Избјеглички Састав „Младићи“ , објаснио је да је Бастаја сахрањен на Кордуну, а да је на том мјесту сада само једна од снијега и киша изблиједила крстача.

„Ту крстачу је направио мој брат. Ми желимо да овом великом човјеку подигнемо споменик, не класични надгробни, него заправо то треба да буде једно умјетничко дјело попут Мештровићевог београдског „Победника“ или Бакићевог споменика на Петровој Гори, наравно, колико је то у нашој моћи.Тренутно смо у преговорима са неколико познатих београдских вајара, а овим путем позивамо и људе добре воље из Крајине, Републике Српске, Црне Горе, Хрватске…  надахнуте духом, да нам се јаве ради евентулане сарадње коју ћемо платити из средстава прикупљених овом хуманитарном акцијом. Захвалан сам свима који су се одазвали позиву да учествују и допринесу да сакупимо средства и успјешно остваримо циљ, а посебно глумцу Дејану Стојаковићу који је на сцени „Полета“ извео монодраму „Душан Бастаја“, по тексту историчара мр Миле Дакића“,   рекао је Кресојевић који је раније написао и компоновао и пјесму посвећену мајору Бастаји.

„Ми смо искрено и чиста срца позвали представнике свих политичких организација у Београду који су поријеклом из наших крајева, а својим присуством нас је подржао једино предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта и хвала му на томе. Такође, скупу је присуствовао Марио Малетић, из Министарства правде Владе Републике Србије, поријеклом Славонац, али и  Шумадинац. Они који нису дошли, нити нам одговорили на званичан позив, нек се запитају гдје су им корјени и да ли их се можда, стиде. Највећу подршку су нам дали НК „Петрова Гора“ Војнић, Центар за културу Барајево, Завичајни клуб Кордунаша, РТВ „Нијагара“, РТВ „Happy”, радио „Београд 202“ – јутарњи програм „Устанак“, РТС „Београдска хроника“ – Радмила Рада Ђурић,  „Крајишки привредник“,  фолк маестро Боро Дрљача и „ВИП“ радио, један од најбољих стрип цртача на свету Ненад Цвитичанин – Кордунленд, чувени шумадијски хармоникаш Слободан Бетулић Бетула, као и бројни предузетници попут Агенције за информатички инжењеринг и пропаганду „Интернет медиа плус“ из Барајева али и један од најстаријих бомбонџија у Србији и Београду – „Босиљчић“.  Својим присуством увеличали су скуп  и Партизанов боксерски шампион Синиша Чолаковић, фолк пјевач Марко Булат и Гробари Кордун“, навео је Кресојевић споменувши и велики допринос Кошаркашког клуба „Црвена Звезда“ који је донирао дрес познатог кошаркаша Владимира Штимца, док је Фудбалски савез Србије, односно  Мирко Буњевчевић- донирао дрес  легендарног  фудбалера, некадашњег капитена Црвене Звезде и репрезентативца СЦГ, покојног Горана Буњевчевића, такође Кордунаша и некадашњег играча НК „Петрова Гора“ Војнић, „Хајдук“ Сплит, „Тотенхем“  и  Адо „Ден Хааг“.

„Циљ је остварен, средства су сакупљена, на реду је реализација идеје, односно изградња споменика. Следећа акција коју планирамо јесте прикупљање средстава за иконописање и фрескописање цркве у Војнићу, на Коларићу“, закључио је Кресојевић додајући да се рад њихове неформале групе може пратити на фејсбук страницама „Кордунашка читанка“ и „Летећи одред Душана Бастаје“ „ а на youtube каналу могу се чути и пјесме које он лично потписује, а изводи музички састав „ВИС Младићи“  посвећене избјеглиштву и Олуји, у којима износи лична искуства из тог периода и тим пјесмама позива, не на мржњу и освету, него на помирење и опрост.

 

новинар „Српског кола“

Весна Пешић

Нема коментара

Напишите коментар