У Београду отворена изложба посвећена Ивану Прошину Назаровичу
Чување сјећања на јунаке
Удружење ратних војних инвалида приредило је 22.12.2018. године изложбу ратних фотографија посвећену Ивану Прошину Назаровичу и његовим друговима из Трећег украјинског фронта. Аутори изложбе су Зорица Јеремић Шевић, Мирчета Јокановић и Душан Вукојевић Марс.
– Вечерас ми је част да вас подсјетим на једну лијепу, топлу причу која се десила 1944. године у Ваљеву. Сви говоримо о Београдској операцији и она јесте „краљица” свих операција. Међутим, овдје треба споменути да је носилац свега тога био Трећи украјински фронт и да су се поред Београда водиле борбе и на боковима те Београдске операције. У једној таквој бици рањен је Иван Прошин – рекао је на самом почетку Душан Вукојевић Марс.
Иван Прошин Назарович
Ефреитор шофер (управљао „каћушом” ) Иван Прошин Назарович од почетка Другог свјетског рата 1941. као црвеноармејац припадник 68. ауто-пука, учествује у борбама за одбрану СССР-а. Добија медаљу За одбрану Стаљинграда 6.марта 1944. Послије завршетка Стаљинградске битке 2.фебруара 1942. године окупиране територије добиле су наду да је ослобођење могуће и побједа над фашистичком Њемачком. У мају 1944. пробијен је Украјински фронт.
Крајем августа мјесеца 1944. Црвеноармејци преко Молдавије – Румуније улазе у Југославију и ослобађају територије на путу до Берлина и коначног слома фашизма. Тако у Југославију и Србију стиже ефреитор Прошин Иван Назарович са својим 68. пуком.
Прошин је рањен у Ваљеву. Како су многе ваљевске куће биле реквириране за потребе војске,тако је у кућу удовице Јелене Милинковић, стигао тешко рањен Прошин са војницима који су га његовали. Тешко је било сазнање Прошина и његових другова да он не може преживјети. Тражио је да буде сахрањен на мјесту гдје је посљедњи пут сједио у кабини свог камиона и да волан којим је управљао буде уграђен у његов споменик. Што су његови другови испоштовали. Локација гдје је Прошин сахрањен у Ваљеву по одлуци Градског народноослободилачког одбора 31.децембра 1944. године названа је Трг Ивана Прошина.
Судбина волана са прошиновог споменика је врло занимљива. С обзиром да је волан био упечатљив, трг је добио и други незванични назив Код волана. Послије 1955. године љубитељи вожње бобом по снијегу су га скинули са споменика и уградили на свој боб.
Саша Дујовић: Организовати шетајућу изложбу
Самостални савјетник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зорана Ђорђевића, Саша Дујовић се захвалио Марсу што се труди да сачува успомену на хероје организујући овакве изложбе.
– Овако нешто мора да живи и у Ваљеву, и по неким другим градовима и већим центрима. У наредном периоду финансирања борачких организација један од пројеката би могао да буде ово што ви радите у Галерији удружења како бисмо скупили довољно материјала за једну тзв. шетајућу изложбу – рекао је Саша Дујовић, самостални савјетник министра за рад Зорана Ђорђевића.
Потпуковник Горан Иконић: Дајемо пуну подршку
Колико је битно да сачувамо од заборава војнике који су у ратовима дали своје животе за слободу, напоменуо је и представник Министарства одбране.
– Ово је начин да не заборавимо важне ствари које су се дешавале. Увијек нам је драго да се придружимо или да дамо подршку оваквим изложбама или култури сјећања– рекао је потпуковник Горан Иконић, директор Војнофилмског центра Заставафилм.
Зорица Јеремић Шевић: Ослобођење од фашизма не смијемо да заборавимо
Ауторка изложбе, виши архивиста из Ваљева је поручила да морамо да изнесемо неки закључак из прошлих времена.
– Оно што је за све нас врло битно је да се 9.маја 2020. године навршава 75 година како је фашизам побијеђен,то не смије и не треба да се заборави. Неће се поновити ако ми ово будемо памтили, ако будемо имали овакве изложбе, истраживања – рекла је виши архивиста Зорица Јеремић Шевић, која је дошла до грађе ове изложбе и саставила је.
Фотографије Ивана Прошина, његових ратних другова, његове сахране добијене су од његовог унука из Санкт Петербурга. Биле су без легенде, у Ваљеву су дешифроване и добиле су легенду.
Други дио изложбе посвећен је Трећем украјинском фронту Црвене армије, чији је припадник био и сам Иван Прошин. Јединице Трећег украјинског фронта, октобра 1944. године, донијеле су већ припремљену изложбу фотографија о свом ратном путу и оставиле је савезничкој ЈА. Та изложба је само једном постављена у Београду далеке 1946. године и отада је „скупљала прашину” у депоу архива Борбе. Удружење РМВИ Србије је поводом обиљежавања годишњице ослобођења Београда у Другом свјетском рату октобра 2017. године, послије дуго времена, организовало изложбу једног дијела фотографија у галерији Дома РВИ.
У рату се другови не остављају, па и сада слиједећи ту логику, Ивану Прошину придружили су се његови другови из Трећег украјинског фронта.
Драгана Бокун