Сусрет банијских стваралаца у Земуну; Грамата за животно дјело додијељена Драгану Чубрићу
У организацији Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније, Београд у Градској библиотеци Свети Сава у Земуну, дан уочи Светог Николе, 18. децембра уприличен је скуп чији је домаћин био пјесник Милош Бајић. Овом приликом додијељена је плакета за животно дјело Драгану Чубрићу и промовисана збирка поезије Милосне молитве аутора Милана Пађена.
У име Књижевне заједнице Крајине окупљенима се обратио Никола Корица нагласивши да ова организација у години у којој слави јубилеј 25 година постојања користи прилику да наградама изрази поштовање вриједним ствараоцима и чуварима културне баштине.
– Међу њима је свакако Драган Чубрић коме додјељујемо Крајинску грамату за његово животно дјело, а то је идејни пројекат, односно рјешење за тродјелну мозаичку композицију спомен обиљежја у Глини – рекао је Корица који је подсјетио на чињеницу да је Глинска православна црква била мјесто усташког злочина и покоља 1.567 жртава.
У наставку вечери представљена је нова збирка поезије Милана Пађена Милосне молитве.
Према оцјени Николе Корице и у овој збирци Пађен је остао досљедан својим кратким пјесничким досјеткама због чега је добио и бројна књижевна признања попут награде Браћа Мицић, Сава Мркаљ, Крајишка Грамата, Андрићева Академија, Печат вароши сремско-карловачке.
Писац Милош Кордић је бираним ријечима говорио о Пађеновој поезији издавајући пјесму Кућа која персонификује проблеме свих протјераних Крајишника.
– Ми сеобни смо бескућници и стално се боримо да ли ћемо се, гдје и како скућавати – рекао је Кордић издвајајћи стих „има ту да се преживи”.
– Не каже ни шта, ни колико, ни чега има. То је вјера у наду која никад није утихнула ни у нашој генерацији, као ни генерацијама наших дједова, прадједова… – закључио је Кордић.
Милош Бајић и аутор Милан Пађен казивали су стихове пјесама из најновије збирке.
Триптих никад није стигао до Глине
Мозаик академског сликара Драгана Чубрића сачињен је од тродјелне композиције крвавог покрста у Глинској православној цркви 1941. године. Укупна површина цјелокупне композиције износи 54 квадратна метра.
Почетак рада на овом мозаику својевремено је освештао Митрополит загребачко-љубљански Јован. Лијева страна композиције садржи масовну сцену насилно дотјераних људи. На фронталној страни је композиција са бронзаним плочама на којима су исписане изјаве преживјелог свједока покоља Љубана Једнака и усташког џелата Хилмије Берберовића. Десна страна композиције приказује трагичан призор страдања људи након усташког злочина изнад кога је лик жене нарикаче.
Чубрићево ремек дјело требало је да буде смјештено у склопу Спомен дома који је 29. јула 1995. године, свега седам дана уочи злочиначке акције Олуја обишао и тадашњи патријарх Павле. Том приликом освештане су плоче на којима су исписана имена жртава усташког покоља. Спомен дом је грађен на мјесту гдје је била црква рођења Пресвете Богородице која је саграђена 1826. године. Након усташког покоља у августу 1941. године црква је срушена, а исту судбину доживјело је и спомен обиљежје 1995. године. Сада се то здање зове Хрватски дом.
Прст судбине је одредио да триптих остане у Београду и данас се налази у Историјском музеју.
Драган Чубрић није био у прилици да присуствује скупу у Земуну, па му је признање накнадно уручено.
– Свако воли кад чује нешто лијепо о себи. Ово је морално признање које сад мене не обавезује на даље ликовно исцрпљивање јер сам при крају, али и даље радим – рекао је Чубрић који је и у позним годинама направио ликовну композицију на тему Олује.
Драган Чубрић је са Момчилом Крковићем аутор монографије изузетног значаја Страдање Срба у православној цркви у Глини и рушење споменика.
Т. Ћоровић