У Београду представљена књига „Невесињска пушка – пуцањ који одјекује вијековима“

Поводом 150 година од устанка Невесињска пушка, историјског догађаја од великог значаја за српски народ, издато је капитално издање књиге „Невесињска пушка – пуцањ који одјекује вијековима“ , а његова промоција свечано је одржана 22.маја у Дому Војске у Београду у организацији Удружења Невесињаца у Београду.

Књига у издању Удружења Невесињаца у Београду настала је као монографија три књиге: дела Ристе Т. Пророковића „Невесињска буна 1874. и почетак устанка у Херцеговини 1875.“ (1905), а ту су и „Споменица о Херцеговачком устанку 1875. године“ (1928) и „Херцеговина 1875-1878″ (1961) Мирка С. Радоичића.

Промоција књиге једна je у низу предвиђених манифестација којом се обележава 150 година устанка српског народа у Херцеговини против отоманске власти, који се убрзо проширио на целу БиХ уз подршку Србије и Црне Горе и на крају прерастао у српско-турски рат.

На промоцији су се обратили министар културе у Влади Србије Никола Селаковић, начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић, председник Скупштине Удружења Невесињаца и уредник књиге генерал у пензији Светко Ковач и директор Историјског института проф.др. Александар Растовић.

Министар Селаковић је том приликом истакао да је овај устанак представљао важан подстрек за јачање националне свести и еманципације српског народа и подсетио да је у новембру прошле године у Невесињу одржан састанак највиших представника Републике Србије, Републике Српске, Општине Невесиње као и Удружења Невесињаца у Београду и том приликом договорено да се формира заједнички Организациони одбор за обележавање 150. годишњице устанка Срба у Херцеговини – „Невесињске пушке“.

„Тај састанак није ништа друго него наставак договора председника Републике Србије и Републике Српске да се заједнички обележавају важни датуми и догађаји за Србију и Републику Српску, а oва књига је прва у низу од конкретних активности произашлих из рада Организационог одбора. Од 1804. до 1882. збило се мноштво догађаја од вишеструког значаја за српски народ, а један од таквих догађаја је свакако и „Невесињска пушка“, или Херцеговачки устанак који су Срби у Херцеговини започели у јулу 1875. године против турске власти“, напоменуо је Селаковић додајући да иако је устанак након две године свога трајања, услед унутрашњих и спољнополитичких разлога на крају доживео пораз и није, као што су устаници желели, од аграрно-социјалне побуне постао српска национална револуција, он је свакако представљао важан подстрек за јачање националне свести и еманципације српског народа у Босни и Херцеговини, као и у Србији и Црној Гори, што је у крајњем исходу у наредним деценијама водило ка ослобођењу и уједињењу.

“Ово је већ трећи век у којем одјекују пуцњи невесињских устаника, покретача, како се тада међу нашим сународницима говорило ‘трећег српског устанка’. Одјекују и обавезују нас и данас слике победа, али и страдања из тог херојског времена”, рекао је Селаковић нагласивши да је важно да имамо у једним корицама три књиге које су осветлиле „Невесињску пушку“ из неколико различитих углова и да нам и ова књига, као и други садржаји који ће бити реализовани поводом јубилеја, помогну у бољем сагледавању значаја Херцеговачког устанка за новију историју српског народа, као и за разумевање историје Балкана и Југоисточне Европе.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић поздравио је званице и окупљене Невесињце нагласивши да је захваљујући владама Србије и Српске планирано неколико догађаја поводом обележавања 150 година Невесињске пушке.

„ Централна манифестација ће бити 6. јула на Тргу слободе у Невесињу, која ће почети светом архијерејском литургијом коју ће водити патријарх Порифирије. Догађају ће присуствовати председници Србије и Српске, премијери, министри, владике и митрополити, директори јавних предузећа, представници Српске академије науке и уметности, Матице српске и многи други. Промоција ове књиге одржана је прво у Подгорици, а после Београда представићемо је у Новом Саду и Невесињу. Документарно-играни филм о Невесињској пушки већ је у монтажи и имаће премијеру 5. јула у Невесињу, док ће 15. септембра у београдској МТС дворани бити одржана велика свечана академија“, закључио је Авдаловић.

Директор Историјског института проф др Александар Растовић који је написао предговор у књизи је истакао да је овај велики јубилеј прилика за подсећања на бурне догађаје који су одредили судбину српског народа и држава до 1914. године.

„Невесињска буна је испрва представљена као догађај локалног значења, али је врло брзо је превазишла границе и на крају је дошло до Берлинског конгреса. Ова буна је имала важан ефекат на Србију. Цели простор Балкана је захватила устаничка атмосфера, а велике силе су схватиле да побуна може имати негативне утицаје по њихове интересе.Почетни захтеви социјалног карактера врло брзо су добили шири политички контекст, и тражила се слобода вероисповедња и једнакост, док је у Србији јавност вршила притисак да се са Црном Гором директно укључи“, рекао је Растовић додајући да су Србија и Црна гора 1976. године објавиле рат Турској, који се није добро завршио, али је 1977. избио Руско-турски рат, када се Србија поново укључила и који је завршен руским тријумфом и Санстефановским миром.

„Берлински конгрес је ревизија Санстефановског уговора. Русија се одрекла победа на Балкану и извршена је прекомпозиција позиција и карте Балкана. Србија је стекла независност и одређена проширења. Устанак није успео да ослободи српски народ у БиХ и уједини га са матицом пошто је Аустро-угарска добила право да окупира БиХ, а потом и да је 1908. године анектира“, навео је Растовић оценивши да ће Херцеговачки устанак остати записан великим словима у историји српског народа као покушај да се оправдано социјално незадовољство српског становништва каналише кроз национално- политички покрет који је жудео да Босна и Херцеговина постане саставни део српске државе.

Председник Скупштине удружења Невесињаца у Београду и уредник књиге „Невесињска пушка – Пуцањ који одјекује вековима“ генерал Светко Ковач је истакао да је Невесињска пушка „камен темељац велике источне кризе“.

„Херцеговачки устанак мотивисао је улазак Црне Горе, Србије и Русије у рат против Турске и покренуо решавање Великог источног питања. У европској историографији Невесињски устанак је означен као прекретница у историји Турске и Европе, јер је скренуо пажњу европских сила на положај хришћана у Турској и заинтересовао Русију за све Србе. Британски академик и историчар Темперли је истакао да ће меци испаљени у Невесињу за српску слободу дуго одјекивати.Зато нисмо имали дилему око назива књиге, јер Невесињски устанак, односно Херцеговачки устанак и јесте пуцањ који одјекује вековима. Ове три књиге које су обухваћене су најстарије књиге о овом догађају. Пророковићева књига је најстарија и можда једна од најбољих књига о Невесињском устанку и заснована је на подацима учесника догађаја, сликовито описује догађаје и добро разуме односе на Балкану и Европи“, рекао је Ковач и објаснио да друга књига која се налази у овом рукопису „Споменица о Херцеговачком устанку 1875. године“ издата 1928. године поводом 50-те годишњице Херцеговачког устанка.

„Квалитет ове књиге је што она приказује у мало ширем облику догађаје у Невесињу из тог периода, a kњигу је писало 13 аутора. Трећа књига је значајна због тога што садржи попис историјске грађе из Државног архива Црне Горе од 1874. до 1878., спискове херцеговачких устаника по батаљонима и фотографије главара и војника Херцеговачког устанка 1875-1878.“, објаснио је Ковач.