У Београду промовисан тематски зборник „Банија – српски народ, историја и култура“

У великој сали Градске општине Нови Београд 21. јуна 2025. године промовисан је тематски зборник Банија – српски народ, историја и култура са научног скупа одржаног у Матици српској у новембру 2023. године. Овај мултидисциплинарни зборник је објављен у оквиру Крајишког одбора Матице српске и обухвата 24 рада.

На промоцији су говорили др Софија Божић, др Милан Гулић, проф. др Душан Иванић и др Милан Мицић.

Др Софија Божић говорила је о чувеној браћи Прибићевић (Светозару, Милану и Адаму), од којих је најважнији био Светозар Прибићевић који је оставио највећи траг у политичкој историји српског народа.

– Постоје три етапе дјеловања Светозара Прибићевића. Прва, предратна завршена је остварењем његовог младалачког сна – уједињењем Јужних Словена у једну државу. У другој етапи заузимао је високе позиције у институцијама власти и персона грата на двору регента краља Александра Карађорђевића, да би на крају био одбачен као највећа препрека нормализацији српско-хрватских односа. Трећа фаза је трајала до његове смрти, он се у том периоду потпуно приклонио Хрватима, иако је до тада био непоколебљиви огорчени противник њиховог вође Стјепана Радића и његове политике. И од присталице централизма и унитаризма претворио се у поборника федерализма и чак почео да критикује београдски режим.

Што се тиче Милана Прибићевића, Божићева наводи да савременици за њега кажу да је био политичар по свом бићу.

– Такође, био је и војник, земљорадник и писац. Један од оснивача и народни секретар Народне одбране, то је програм рада на рушењу Аустроугарске монархије и уједињењу Јужних Словена. За вријеме Великог рата војевао је на Церу, Јадру и у осталим славним биткама, и изашао у чину пуковника. Послије рата био је народни посланик. Почео је да изражава љубав према селу и да оснива сељачка вијећа по селима Лике, Баније и Кордуна и уређивао је лист намијењен сељаштву Српско коло. Постао је један од вођа земљорадничке љевице када се разишао од Светозара, али се залагао за федеративно уређење као и Светозар. Од младости бавио се писањем.

– Адам Прибићевић је био уредник Српског кола. Једини од Прибићевића који је доживио и преживио Други свјетски рат. Био је противник Трећег рајха, и нацизма, али се није слагао са уласком Југославије у рат сматрајући да су Срби довољно страдали у ближој и даљој прошлости и да не треба да се поново излажу крвопролићу. Цијенио је родољубље генерала Милана Недића. Пришао је покрету Драже Михаиловића. Занимљиво је његово виђење британске политике коју је критиковао јер је сматрао да је управо она највише допринијела успостављању комунистичког режима. Један је од аутора Меморандума о злочинима геноцида над српским народом у НДХ, који је упутио Уједињеним нацијама. Живот је завршио тако што је по трећи пут дигао руку на себе, овог пута, нажалост успјешно – 1957. године.

Историчар др Милан Гулић каже да се Банија разикује од неких других области из којих су Срби темељно очишћени, као што су сјеверна Далмација, Лика, Кордун, Славонија, западни Срем, Барања, Босанска Крајина.

– За разлику од осталих области једино Метохија и Банија губе право и на своје име. Банија је одједанпут постала Бановина. Због свега тога важност оваквих подухвата постаје још већа. Постало је као императив да историју тих крајева, културна достигнућа, сакралну баштину и све остало што је чинило одређени простор и српски народ на том простору и везу између тих простора и српског народа сачувамо тако што ћемо писати квалитетне и утемељене књиге.

Гулић наглашава да овај Зборник није свеобухватна књига о Банији, већ покушај људи који се тиме баве, или који су потакнути да се тиме баве, да се дају одговори на нека питања која су важна за Србе на Банији.

– Иван Негришорац појашњава везу између Срба на Банији и Баније. Рад Растислава Стојсављевића односи се на географију, а на демографију рад Нине Делића. О раздобљу Војне крајине пишу Петар Демић и Јелена Илић Мандић. Два рада се односе на цркву у 18. вијеку, Владана Гавриловића и Исидоре Точанац Радовић. О међуратном раздобљу, и времену Краљевине Југославије писали су др Софија Божић, Александар Лукић, о соколима је писао Небојша Стамболија. О насељавању добровољаца са простора Баније писао је Милан Мићић. Један рад се односи на Други свјетски рат, писао га је Предраг Вајагић. Павле Орбовић писао је о насељавању Банијаца у Пригревицу послије Другог свјетског рата. Два рада се односе на раздобље расапада Југославије, један мој о организацаији РСК на простору Баније и други колеге Александра Деветака о Српском гласу, најзначајнијој штампаној публикацији која је постојала за вријеме РСК. Александра Новаков је писала о Валеријану Прибићевићу, колега Богдан Шекарић је писао о фотографијама Радивоја Симоновића које се односе на Банију. И на крају седам радова се односе на књижевно стваралаштво знаменитих Банијаца. О браћи Мицић је писала Ирина Суботић, о Николи Вујичићу Љиљана Пешикан-Љуштановић, о Милошу Кордићу Славко Гордић, о Анђелку Анушићу Јелена Марићевић Балаћ, о Мирку Демићу Растко Лончар, о Небојши Деветаку Бранислав Зубовић и на крају је овај зборник засводио Душан Иванић својим радом о књижевном раду Срба са Баније.

Књижевник, генерални секретар Матице српске и потпредсједник Крајишког одбора др Милан Мицић је потомак солунског добровољца Јована Мицића са Баније који се тридесетих година прошлог вијека преселио у Банат. Каже да је циљ овог зборника, али и свих наредних који се тичу Срба из Хрватске да у наредних десетак година имају шест научних скупова и шест зборника радова.

– Да више десетина истраживача кроз разне научне дисциплине прође кроз научне скупове и да на крају имамо најмање 150 чланака који ће се појавити овдје кроз истраживања Матице српске. У мом раду сам се бавио српским добровољацима у Великом рату и колонизацијом између два свјетска рата.

У зборнику је Милан навео биографије неких колониста, а било их је 130 надијељених добровољаца у Банату и Бачкој.

– Књига отвара и питања каква је судбина народа који се налази на етничким, националним ободима. Колико је тај народ рањив. Како се велики историјски процеси одржавају на народ као што је био наш на Банији. Какав је однос националног центра према народу који живи на националној периферији и да ли национални и етнички центар може јасно да сагледа своје сународнике на периферији и препозна њихове интересе.

Предсјеник Крајишког одбора Матице српске и уредник Зборника проф. др Душан Иванић присјетио се ријечи Доситеја Обрадовића да је за образовање младих људи, и уоште цијелог народа важно познавање људи, земље и њихове историје.

– На неки начин концепција Зборника одговара тој старој идеји, јер како ћемо другачије познати себе. Читајући неке чланке у зборнику из географије, историје, етнографије, читајући преглед историјских догађаја размишљам о томе шта смо били, а до чега смо дошли.

Истакао је и значај фотографија Баније љекара и фотографа Радивоја Симоновића које можемо пронаћи и у Зборнику.

– Имао је око и нерв и знао је шта треба видјети, а при томе био је интелектуалац високог ранга, блиски пријатељ и љекар Лазе Костића, чији добар дио заоставштине је сачувао.

– Драган Станић у свом раду у Зборнику нас позива да не његујемо губитнички менталитет, без обзира што знамо да смо послије свега губитници. Написао је да су Срби селећи се сачували сопствени идентитет, прилагођавали се, али и настојали остати своји. Станић, такође, упозорава на опасност регионализације јединственог српског корпуса.

Иванић се осврнуо на књижевно стваралаштво Банијаца и истакао значај аванградног покрета Зенитизма о коме је у овом зборнику писала Ирина Суботић.

– Зенитизам браће Мицић је једнини интернационални покрет који је са нашег терена дошао у Европу. Врло добар прилог Љиљане Пешикан-Љуштановић о Антологији Николе Вујчића Српска народна књижевност за дјецу. То је цијели спектар пјесама за дјецу које ми често заборављамо, цупаљке, ташуљалке, бројалице, ругалице… Славко Гордић се бавио радовима Милоша Кордића, несумњиво по мом осјећању најзначајнијем књижевнику са подручја Баније. Посљедњих година се вратио живој стварности Баније коју памти од дјетњиства. Са таквом прецизношћу, таквим необичним сликама завичаја као да има фотографско памћење.

На крају свог излагања Иванић констатује да су се скоро сви књижевници са Баније послије судара са историјом од деведесетих година вратили из апстрактних зона постмодернистичке оријентације живој стварности.

Предсједник Удружење Банијаца, потомака и пријатеља Баније, које је и организатор ове промоције, Мирослав Ковјанић наглашава да записана ријеч вриједи више него хиљаду изговорених, и изразио задовољство што је овако значајан Зборник угледао свјетлост дана.

Замјеник предсједника Удружења Далибор Јелић је апеловао да Зборник дође до што више Банијаца и ставио на располагање Удружење Банијаца да помогне у дистрибуцији књиге. Те такође истакао изузетну важност Зборника и изразио захвалност ауторима.

Народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта и захвалио се Матици српској на великим и значајним зборницима.

– Недостаје системски приступ државе овим питањима, недостају нам посебне институције које би се бавиле низом наших питања, али у овом тренутку Крајишки одбор чини велику ствар, чува од заборава подручје Крајине кроз велики број радова. И наш Савез Срба из региона кроз лист Српско коло настоји да прати све активности наших завичајних удружења, активности Матице српке и других институција, када се говори о Србима из региона. Веома смо задовољни и вишегодишњом сарадњом са др Миланом Мицићем, који пише фељтон о српским добровољцима и колонизацији за наш лист.

Банијац, Миљако Радановић многе промоције и завичајне скупове сачува од заборава својим фото-апаратом, и објављивањем на ју тјубу. Међутим, констатовао је овом приликом како све те објаве погледа премало људи, а догађаји су битни за очување културе и традиције крајишких Срба. Те је позвао на саборност и слогу свох Крајишника, без обзира којој регији припадали.