У Београду промовисана књига „Два вијека устројства Војске и друштвеног положаја инвалида рата“

У Великој сали ГО Нови Београд 29. jуна представљена је књига Два вијека устројства Војске и друштвеног положаја инвалида рата приређивача Горана Радомировића и Ђуре Шкаљца.  Штампање ове књиге подржало је Министарство за рад, борачка и социјална питања. Ради се о три књиге. Носилац пројекта је Удружење бораца Кордуна, а партнер је Завичајни клуб Кордунаша.

На промоцији су говорили пуковник Петар Ајдиновић, Горан Радомировић и Ђуро Шкаљац.

У току свог обраћања Шкаљац је поздравио и народног посланика Миодрага Линту, предсједника Удружења Завичај Ненада Абрамовића, предсједника Удружења бораца Крајине Милана Гаћешу, предсједника Славоније у срцу Миодрага Жарковића, представнике МЗ Кљајићево, представнике Удружења ветерана Црвене беретке, Удружења Србски светионик, доктора Врцеља ратног доктора са Петрове горе, директора Веритаса Саву Штрпца, предсједника Асоцијације избјегличких удружење Милојка Будимира…

Овом приликом је Горану Радомировићу поклонио књигу Кордун у рату 1990-1995.

Прва књига обухвата законе од 1804. до почетка Другог свјетског рата, Друга књига су закони о војсци од 1945. године до данас, а Трећа књига су сви закони који се тичу ратних војних инвалида од 1804. до данас.

Један од приређивача Горан Радомировић рекао је да му је велика част што наставља сарадњу са њему драгим Кордунашима.

– Нисмо очекивали да ће овај посао бити тако обиман, имали смо само пар мјесеци да комплетну документацију прикупимо и обрадимо. Поред овог штампаног изадања, постоји и дигитално издање које је слободно за коришћење, а биће и допуњена издања. Лијепо би било да се ове књиге читају, иако су можда мало сувопарне јер су у питању закони. Занимљив је језик којим су писани закони. Језик закона из времена Милоша Обреновића и овај наш данас се много разликују.

Трудили су се да прате и измјене и допуне закона како би читалац могао да испрати намјеру законодавца, односно у ком правцу његово мишљење иде.

Петар Ајдиновић каже да се ЈНА 1991. године нашла у једном огромном пројекту разарања и уништења СФРЈ.

– Резултат тога свега је био и тај да на кључне функције у ЈНА долазе углавном неспособни официри, на шта су велики утицај имале стране обавјештајне службе који су доводили комплетно кадрове са којима су могли манипулисати. Кадроваска и персонална служба је била потпуно и практично у њиховим рукама. Догађа се да за начелника Генералштаба једино имамо Србина Аџића у кога смо ми сви вјеровали. Друге све кључне функције су преузели Хрвати и Словенци. Рецимо најјача ударна снага ЈНА је било ратно ваздухопловство гдје је комнадант био Тус и када су њега скинули доводе Звонка Јурјевића.

Ајдиновић се осврнуо на паравојне јединице за које кажу да су стваране од 1903. са Мајским превратом које је створио Танкосић, а у њих ушла Милунка Савић.

– Те паравојне јединице спасавају Србију од Бугара, почињу прве сукобе са Турцима. Војно руководство 1991. године знало је да ће рјешење бити у стварању паравојних јединица српске војске које ће моћи да се супротставе усташком екстремизму. Без обзира шта ми мислили о њима, оне су имале велики значај.

Електронска издања све три књиге можете наћи на адреси www. vojnoinvalidskizakonik.rs

Текст и фото: Драгана Бокун