У Београду промовисана књига Приче из ратног романа „Карловачко ратиште“ Ивана Милошевића
У Великој сали ГО Нови Београд 29. јуна промовисана је књига Приче из ратног романа „Карловачко ратиште“ добровољца Ивана Милошевића из Лесковца. У питању су дневнички записи аутора и главног актера у овој књизи. Промоцију су организовали Удружење бораца Кордуна и Завичајни клуб Кордунаша.
Предсједник Удружења бораца Кордуна Ђуро Шкаљац поздравио је све присутне, родитеље родбину и пријатеље страдалих бораца ратова 1990–1999. рањене борце и ратне војне инвалиде, породице несталих, све борце и непризнате борце из РСК.
– Ријеч је о нашим добровољцима из Србије који су крварили и гинули на карловачком ратишту. У овој књизи су описани аутентични догађаји и битке. Све оно како смо преживјели и доживјели на Турњу, Сајевцу, Каменском и Мекушју.
У току свог обраћања Шкаљац је поздравио и народног посланика Миодрага Линту, предсједника Удружења Завичај Ненада Абрамовића, предсједника Удружења бораца Крајине Милана Гаћешу, предсједника Славоније у срцу Миодрага Жарковића, представнике МЗ Кљајићево, представнике Удружења ветерана Црвене беретке, Удружења Србски светионик, доктора Врцеља ратног доктора са Петрове горе, директора Веритаса Саву Штрпца, предсједника Асоцијације избјегличких удружење Милојка Будимира…
Рецензент Томислав Чотрић у сцојој рецензији каже да је књига Иванова искрена исповијест о добровољном учешћу и српска страдалничка историја.
– Ријетко гдје постоје мјеста гдје су извршени стравичнији и гнуснији злочини према цивилном становништву само због другачије вјерске и етничке припадности, као што су злочини усташа према српском народу.
Милошевић је васпитан у духу православља и родољубља и заједно са својим ратним друговима ставио је свој живот на коцку са жељом да да свој допринос у спречавању још једног погрома Срба.
– Српски народ Крајине бранили су војници из свих крајева бивше Југославије. Регуларним јединицама ЈНА командовали су веома способни официри и подофицири, попут Николе Карановића Мудрог, Салета Ватреног, Слободана Бубњевића, Зорана Крстевског, Маринка Кнезовића.
Аутор Иван Милошевић поздравио је прије свега породицу погинулог Дарка Влаховића, која је дошла из Црне Горе.
– Велика је његова заслуга за одбрану Мекушја и он се херојски борио. Како је и сам рекао дошао је да брани српски род заједно са Кордунашима, да брани слободу српског народа и православље и да нас заштити од геноцида. И сам је рекао: „Ако буде требало и живот ћу да дам“. Дошли су Дарков отац, брат, ујак и братанице и захваљујем се што су имали снаге да дођу јер знамо да је туга и послије 30 година јако велика.
– Послије 30 година срце ми је пуно што вас видим. Оставили сте јако добар утисак на нас. Били сте прави витезови, хероји, нисте обрукали старине који су се борили за исту ствар као и ви. Оплакали сте сваког војника који је погинуо, а мајке са Кордуна су покушавале некако да замијене наше мајке. Доносиле су на прву борбену линију храну, колаче.
Милошевић је донио и плетене чарапе које чува као успомену са Кордуна већ 30 гоина.
– Срби су небески народ јер смо добри, праштамо, опростили смо свима, водимо се оним шта пише у Библији. Али не смијемо заборавити људе који су дали своје животе. И њихове мајке које већ 30 година плачу за синовима. Младима поручујем да цијене ову тековину и да знају историју. Ми смо ратовали да би они живјели у миру и представљали Србију на један други начин
Милошевић се осврнуо и на једног од учесника програма Николу Премовића који је читао своју бесједу, а његов отац је Сале Ватрени, описан у књизи.
– Прије два дана је дипломирао на медицини са високим оцјенама. Слађана Влаховић, Даркова братаница, сада је уписала факултет. Моја дјеца су сва уписала факултете. Ми смо живјели у рату, а они нека буду велики људи у миру. Како наше мајке више не би носиле црнину и заплакале.
Књигу је финансирао Саша Марјановић из Јадранске Лешнице, такође учесник рата и ратни друг Ивана Милошевића. Данас живи у Аустрији и отац је петоро дјеце. Саша Марјановић каже да је књига поколон свим борцима и онима који дођу на промоцију.
– У другом издању биће обухваћене све промоције које смо одржали, Рашка, Лозница, Неготин и Свилајнац и данас Београд.
Поред Саше Марјановића, који је један од јунака књиге, у борбама на карловачком ратишту учествовало је још око 50 бораца такође из Јадранске Лешнице који су такође показали изузетну храброст. Били су дио Лозничке бригаде која је освојила највећи дио територије на подручју Кордуна и Баније. Нажалост, један од њих је и Драган Милутина Пајић, који је погинуо у ноћи између 5. и 6. октобра 1991. године када га је погодио непријатељски снајпер. У знак сјећања на његову жртву на Дому културе у Ј. Лешници је постављена спомен плоча.
На промоцији је прочитан и текст о херојској погибији десетара Дарка Влаховића прочитала га је глумица Ана Читлучанин. Текст је написан по свједочењу његовог саборца Мирослава Миће Митића из Опова.
Ријеч је о деветнаестогодишњаку из Црне Горе који је погинуо у одбрани Мекушја 28. децембра 1991. од гелера непријатељских граната након што је извео херојски подвиг и уништио тенк хрватских снага.
Радован Булатовић (Дарков ујак), Слађана Влаховић (братаница), Валентина Влаховић (братаница), Горан Влаховић (Дарков брат), Војислав Влаховић (Дарков отац) и Миодраг Линта
Текст упућен стрицу Дарку Влаховићу прочитала је његова братаница Слађана Влаховић. Текст носи назив Писмо теби у којем кроз сузе и са великом љубављу говори о свом стрицу јунаку и великом човјеку којег није стигла да упозна.
Ђуро Шкаљац је поклонио књигу Грађани Србије погинули у партизанским јединицама на територији данашње Републике Хрватске 1941 –1945. Ивану Милошевићу и Саши Марјановићу.
Мушка и пјевачка група КУД-а Петрова гора Кордун – Београд извела је неколико пјесама.
Модератор промоције била је Бојана Вучић.
Након промоције услиједила је закуска.
ПИСМО ЗАХВАЛНОСТИ ИВАНА МИЛОШЕВИЋА
Овом приликом као писац романа желим да упутим писмо захвалности организатору: Удружење Бораца Кордуна и Завичајни Клуб Кордунаша.
Такође, захваљујем се појединцима и осталим удружењима који су подржали промоцију књиге : народном посланику Миодрагу Линти, Сави Штрпцу из „Веритаса“ Милојку Будимиру из Удружења прогнаних РХ, представницима МЗ Кљајићево, Удружењу ,,Завичај,, Удружењу ветерана Црвених беретки, Удружењу „Србски Светионик“, др Врцељу из ратне болнице на Петровој гори, Удружење Славонија у срцу, Завичајном клуб Кордунаша, КУД-у Петрова гора Кордун и новинарима Српског кола. Посебно се захваљујем новинарки Драгани Бокун.
Дужан сам да искажем велику захвалност госпођи Бојани Вучић на дивној најави програма и Душку Дејановићу који је оглашавао прoмоцију ратног романа на друштвеним мрежама. Посебно се захваљујем Ђури Шкаљцу који се обратио у име свих Кордунаша и пожелео добродошлицу свим учесницима у програму. Драго ми је што није заборавио да спомене родитеље и родбину погинулих бораца, ратне војне инвалиде, породице несталих у последњем рату, затим све борце последњег рата и моју маленкост као аутора, и доброчинитеља финансијера књиге Сашу Марјановића.
Лично, веома сам захвалан почасним гостима који су дошли из даљине и путовали целе ноћи са жељом да присуствују промоцији мог романа.
То су породица Влаховић из Подгорице, који су на Кордуну изгубили сина , брата, сестрића и стрица. То је Дарко Влаховић, редовни војник ЈНА, који је храбро и свесно дао свој живот за одбрану српског рода. Дошао је отац погинулог Дарка и остали укућани са Дарковим ујаком да још једном чују о његовој погибији. Ја им се захваљујем на храбрости, да после тридесет година слушају уживо причу. За причу о Дарковој погибији, захвалност дугујем његовом саборцу и најбољем другу Мирославу Митићу Мићи из Опова, који је присуствовао промоцији. Велико признање одајем братаници Дарка Влаховића, младој дами Слађани Влаховић која је ,,небеском поштом,, прочитала и послала писмо бесмртном Дарку у име најмлађе генерације Влаховића.
Други мој почасни гост је већ најављен, то је доброчинитељ Саша Марјановић из Јадранске Лешнице код Лознице. Сашина храброст је у књизи описана. Саша се и у миру показао као хуманиста . Финансирао је читав тираж од 800 књига, које су на дивно изненађење свих присутних Кордунаша, подељене бесплатно. Још једном велико хвала Саши.
Такође, желим још једном да се захвалим дивном аудиторијуму тј. публици. Хвала вам што сте дошли у великом броју. Једино ми је жао што није било више младих људи.
Велику захвалност дугујем и учесницима програма, посебно младој глумици Ани Читлучанин, која је у униформи и шајкачом на глави говорила о Милунки Савић. Затим је следио текст о херојској погибији Дарка Влаховића кога је прочитала Ана . Ту нико није био равнодушан. Срца су нам била стегнута и били смо на граници да се пусти по која суза.
Посебно сам захвалан младом наратору Николи Премовићу који је први почео са текстом који је написан на првој корици књиге ,, Памти Земљо Србијо и не заборави ….,, Никола нас је својом реториком говора вратио у доба славних див јунака, који су херојством овековечили славу српског народа.
Посебно нам је било задовољство, сусрет са вама Кордунашима, после тридесет и нешто година. Жељно смо ишчекивали тај дан и дочекали га. Нисте се ништа променили, остали сте исти као што сте били и пре тридесет година. Дивну сте нам приредили добродошлицу и вратили нас на дивна сећања, без обзира што је било ратно време. Ја сам покушао да евоцирам успомене на ваше домаћинско понашање према нама и дали нам примере чојства и јунаштва на бојном пољу.
ХВАЛА ВАМ ЈОШ ЈЕДНОМ НА СВЕМУ.
Текст и фото: Драгана Бокун
