У Београду промовисана ликовна колонија “Млин, Грачац-Лика”

 

ДОГОДИНЕ, ПОНОВО, У ГРАЧАЦУ


Поводом обиљежавања Дана избјеглица 21. јуна, у организацији Завичајног удружења „Грачац-Лика“, у просторијама КЦИОС „Тесла“, одржана је презентација прве ликовне колоније „Млин, Грачац-Лика“. На промоцији, осим организатора, били су присутни и свих шесторо сликара учесника колоније, јавне личности из политичког и културног живота и велики број Личана и Далматинаца. Грачанка Сузана Сошић Агбаба говорила је стихове своје пјесме „Немој ме сврставати“ посвећене родном граду, уз пратњу гитаре једног од сликара Николе Марчете.

Након неколико уводних ријечи о томе шта се и како дешавало од 23-28. маја у Грачацу, о чему више можете сазнати и на линку ССР-а (https://ssr.org.rs/u-gracacu-pod-nazivom-mlin-gracac-lika-od-23-28-maja-odrzana-prva-likovna-kolonija/), презентован је каталог изложбе у коме су представљени сви радови и биографије сликара. Они који су се одазвали позиву и дошли у просторије  КЦИОС „Тесла“ могли су уживати у предјелима Грачаца и Лике, а умјетници су се потрудили да ураде и неколико акварела са мотивима Грачаца.

Присутнима су се обратили академски сликари Зравко Мирчета – Здраве и Зоран Чалија – Чарли.

Поздрављајући присутне Здравко Мирчета рођен у Миочићу поред Дрниша, истакао је да се мора изнаћи начин како би ова ликовна колонија постала традиционална. Мирчета сматра да сликари својим умијећем могу да дио Крајине, њене цркве, планине, ријеке и градове, „понесу“ и „пренесу“ са собом на било које мјесто, па тако и ово вече међу окупљене Крајишнике. Посебно се заложио да се већ на наредној колонији отвори и дјечија школа цртања, на којој би сликари најмлађе уводили у свијет слика, графика, скулптура…

У сличном тону, говорио је и Херцеговац из Београда Зоран Чалија – Чарли, предсједник Секције за сликарство у Удружењу ликовних умјетника Србије, наводећи да је Мирчетин приједлог одличан, али и додао свој, да за вријеме трајања колоније умјетници треба да дођу у што ближи контакт са локалним становништвом.

„Сачувати културу на неком простору значи сачувати идентитет. Није поробљен онај народ коме се одузму територије, него онај који заборави свој језик, обичаје, своју културу. Јако је важан тај ентузијазам, то родољубље које људи осјећају за својим завичајем. Не постоје љепше земље, од Лике, Далмације, Херцеговине, Косова и Метохије, Црне Горе, односно не постоје љепше земље од српских, ма гдје год да су. Сигуран сам да ћемо се једног дана вратити у своје земље, а до тада морамо све да чинимо како не бисмо заборавили своје коријене. Подржавам Здраветову идеју за пројекат са дјецом и ми имамо искуства са тим из манастира Крка. Зато треба да будемо блискији са тамошњим становништвом и волио бих да, осим српске дјеце, на овом пројекту учествују и хрватска, или дјеца било које друге националности. Ми бисмо, осим што бисмо едуковали дјецу у сликарским вјештинама, постигли и то да она сама увиде да оно што их родитељи уче о Србима није истина, поготово тај њихов однос према српској заједници у Хрватској“, истакао је Зоран Чалија.

На крају свог излагања, Чалија је рекао, да је не само мозак, него и срце комплетне ове колоније био Раде Кончар који је након посјете манастиру Крка учинио заиста све да се сва ова екипа и ја нађемо у Грачацу. То је заиста један његов велики подухват, али и људи који су му помогли у томе и финансијски и у техничкој подршци.

Присутнима су представљени и остали учесници колоније, академски сликари Дејан Крга, поријеклом Личанин из Коренице и Дрварчанин Никола Марчета.

Затим Марија Николић, академска сликарка из Београда, која је за поклон добила сувенир личку капицу и надамо се, ускоро академски сликар Александар Радосављевић, такође из Београда.

Пред сам крај презентације споменути су и организатори и спонзори који нису хтјели да се њихова имена износе јавно, већ само надимци, Раца, Тене, Јоца и Оли, као и они из техничке подршке Лана и Нино, Петар и Марко Дукић, Дудо и Шмрки. Посебна захвалност одата је познатом грачачком угоститељу Драгану Лукићу, на гостопримству и уступању простора за рад и презентацију изложбе у Грачацу.

Презентацији ликовне колоније присуствовали су и предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир, предсједник СКД „ЗОРА“ Книн-Београд Никола Церовац, предсједник и секретар Завичајног клуб „Срб“ Ђорђе Кеча и Мићо Грбић, колеге новинари Данко Перић и Петар Поповић и многи други.

Текст и фотографије: Редакција СК

 

 

НЕМОЈ МЕ СВРСТАВАТИ

Немој ме сврставати,
Под капу стављати
Умањивати,
Малим правити
Мислећи да та моја вукојебина
Цивилизацију не познаје
Културу не посједује,
Немој ме с тим` дирати …

Немој ми име помињати,
У поријекло задирати,
Могу ти објаснити,
Само с висине немој,
Све ћу појаснити,
Немој, само немој уз подсмјех,
Са поругом о моме,
Немој…
Немој о томе…

Јер , у тој вукојебини
Тој пустопољини ,
Ма, како се изјаснили,
Бистри умови су настали,
Чистота душе,
Чистоћа простора,
Култура,
Поштење –
Тамо су темељи свих вриједности,
Тамо су очувани били наши бракови,
Жене тугу кријући туговале,
Једном вољеле, не престајале…
Тамо су кршни момци били врагови,
Мушки се побили,
Мушки вољели,
Породицу чували…

Тамо су другог и туђег поштивали,
Гледали да га не дај Боже увриједе,
Рађе себе да умање,
Себе да оштете –
Другог никако, тако је то,
Тако се учило …

Тамо су врата увијек откључана била ,
Комшија знао кључ гдје стоји,
Нису се кроз шпијунке гледали,
Нису се на каву звали,
Сами су долазили,
А влакови пролазили,
Млади свуда школовали,
О празницима враћали –
Кући ,
Идем кући … ,; говорили …

Зато немој да ме такнеш,
У те ствари неке које мене боле…
Пусти да ти причам ,
Па тек онда реци своје…
Али немој,
Никад немој,
Ударати,
Пљунути на оно моје…
Немој,
Умијем да ти одговорим
Проговорим –
Без задршке…
Немој…

Волим оно тамо,
Волим нек` и није више моје!!!

Сузана Сошић Агбаба

 

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар