У Новом Саду отворена изложба „Српске православне школе у БиХ – Љетописи“
У Музеју Војводине у Новом Саду вечерас је отворена изложба „Српске православне школе у БиХ – љетописи“, чији је аутор кустос Педагошког музеја у Београду Александра Миловановић.
Поставка изложбе, 32 љетописа, као и други документи, свједоче о борби српског народа у БиХ за очување српског писма и језика у периоду од 1854. до 1909. године.
Помоћник министра за културу Републике Српске Тања Ђаковић, која је отворила изложбу, нагласила је да борба за очување српског језика и писма у БиХ ни данас није изгубила на значају.
„Ова изложба управо показује какав је био положај Срба под турском и аустроугарском владавином. Срби у БиХ и данас су принуђени да се боре за своју културу, вјеру, традицију, свој језик и писмо“, рекла је Ђаковићева Срни прије отварања изложбе.
Она је додала да се у тој борби мора користити најмоћније средство, а то је просвјетитељство.
„Морамо преносити на будуће генерације све одлике наше вјере, традиције, културе, као и језика и писма, што ћемо најбоље постићи сталним просвјећивањем младих генерација“, истакла је Ђаковићева.
Она је подсјетила да је у Бањалуци својевремено одржан Форум о ћирилици са аспекта заштите културног насљеђа Срба.
„Тада смо сви били на једном трагу који каже да, колико год ми пропагирали ћирилицу, латиница је почиње потискивати кроз различите дигиталне форме. Људи под различитим изговорима више употребљавају латиницу, притом користе и стране ријечи, гдје треба и не треба. А то је управо оно што највише штети српском народу када је ријеч о очувању његовог језика и писма. Ћирилично писмо и српски језик дио су нашег националног идентитета којег се не смијемо одрећи ни по коју цијену“, нагласила је Ђаковићева.
Према њеним ријечима, изложба свједочи и о јединственом српском културном простору који је Дрина раздвајала.
„Вијековима је ово јединствен српски културни простор који је Дрина раздвајала, али духовност и снага српског народа су га увијек спајали“, поручила је Ђаковићева.
Она каже да ће изложба путем ријетких експоната новосадској публици показати како је српски народ одржао своју традицију.
„Новосађани ће видјети на који је начин српски народ одржао своју традицију, на који се начин борио за опстанак свој и свога културног и националног идентитета“, рекла је Ђаковићева.
Она је изразила очекивање да ће изложба, послије Новог Сада, бити постављена у неком од градова Републике Српске.
„Увјерена сам да је публика у Републици Српској жељна оваквих изложби и свједочанстава која потврђују вјековну борбу српског народа у БиХ за свој национални и културни идентитет“, рекла је Ђаковићева.
Ауторка изложбе Александра Миловановић обећала је да ће фототипска издања изложених љетописа бити поклоњена Републици Српској.
О изложби су говорили и Драго Његован, директор Музеја Војводине у којем је постављена, директор Педагошког музеја из Београда Слободан Вуксановић и историчар Милан Мицић – помоћник покрајинског секретара за културно насљеђе.
Изложени љетописи власништво су Педагошког музеја из Београда.
Преузето са: СРНА