У Београду промовисана збирка пјесама Јована Опачића „Крајишке елегије“
Да су пјесма у срцу и осмјех на лицу могући и након двадесетогoдишњег прогнаничког живота, доказао је крајишки стваралац патриотских пјесама, Јован Опачић. Промоција његове збирке пјесама „Крајишке елегије“ одржана је 24. априла у Матици исељеника и Срба у региону у Београду на чијем је челу књижевник Миодраг Јакшић.
Како је аутор објаснио овом збирком има циљ да сачува од заборава „поетску узнесеност српске крајишке душе према слободи, правди и висинама“. Како је додао, свака пјесма представља најинтимнији говор људске душе, а пошто је већина пјесама из ове збирке настала у времену снажних и застрашујућих политичких, идеолошких, и цивилизацијских потреса и турбуленција на тлу бивше државе, Југославије, природно је што оне носе печат и ожиљке тог времена.
„Ја сам већ првих дана свог избјеглиштва осјећао потребу да у писменој форми забиљежим своја осјећања о том периоду који представља једну од најтрагичнијих страница у цјелокупној српској националној историји. Тако су настале и моје прве двије књиге, „Трагедија крајишких Срба“ и „Прометејска стијена изгнанства“, рекао је овај 72-годишњи пјесник, поријеклом из села Плавно, код Книна, коме, како је цитирао Ћопића, није остало ништа друго него да се против зла бори „са пјесмама – рђавим оружјем“.
„Желим да нагласим да моје патриотске и родољубиве пјесме нису уперене против иједног народа, већ примарно и увијек против протагониста идеологије насиља над човјеком и његовом слободом. Зато ову књигу посвећујем светим српским ратницима, који су кроз вијекове давали своје животе за одбрану слободе, вјере, имена и достојанства српског народа.
Стихове Опачићевих пјесама, а и о његовом укупном стваралаштву, говорили су, осим аутора, Милијана Балетић, новинарка, академик проф др Часлав Оцић, пјесник Винко Ступар, новинар и историчар Никола Живковић, а програм је обогаћен и наступом Крајишке пјевачке групе „Ћиро- Личка калдрма Дрвар“.
Милијана Балетић рекла је да је као ратни новинар и репортер пратила све што се дешавало Србима под најновијом хрватском државом 90-их година прошлог вијека.
„Читајући пјесме Јована Опачића можете да осјетите и мирис и да доживите слику цвијећа и тугу и радост, и прошлост, и гробље и овце и звона. Књига је сва написана у сликама.То је све што су Срби Крајишници, протјерани по ко зна који пут, понијели са собом“, закључила је Милијана.
Академик Часлав Оцић осврнуо се на прошлост српског народа закључивши да је једина добитна ставка на крају 20. вијека Република Српска, коју многи такође покушавају да угасе.
„Опачић тумачи смисао историје и смисао послања. Народ тражи своју истину из руке пјесникове, а не историчарове, он не иште голе чињенице, него растворене у првобитну поезију одакле су и поникле“, цитирао је академик Оцић у објашњењу значења Опачићевих стихова.
Историчар Никола Живковић, који је ратних година био новински дописник НИН-а и Срне из Берлина, посебно је био дирнут тематиком стихова, јер је и сам из тих крајева.+
„Ово је веома важна књига за нас Србе, јер ове пјесме не говоре само о прошлом времену,већ да наша ситуација слична и данас“, подвукао је Живковић.
новинар „Српског кола“
Весна Вуковић
(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)