У Борчи одржано 13. Завичајно вече села Мацуте

ОЈ, МАЦУТЕ, МОРАЋУ ВАС СЛИКАТ`,
НЕ МОГУ ВАС ЗАБОРАВИТ` НИКАД

Традиционално 13. Завичајно вече села Мацуте одржано је 11. маја 2019. године у мотелу „Тара“ у Борчи. Мотел „Тара“ стални је домаћин овог окупљања и, с обзиром на квалитет и гостопримство, вјерујем да ће то остати и убудуће. Мацуте, село у западној Славонији у општини Воћин, прави су представник свог завичаја. То показује и податак да се из године у годину број гостију на дружењу повећава и да долазе мјештани и из околних села, односно из цијелог папучког краја.

И за овогодишње окупљање био је задужен Организациони одбор села Мацуте, чији је предсједник од ове године Борислав Ратић, који је уз погачу и ракију на улазу у ресторан љубазно дочекивао госте.

Борислав Ратић обратио се присутним гостима у име Организационог одбора, захвалио је свима што су се одазвали позиву и пожелио им пријатан боравак и весело дружење. Он је подсјетио и на податак да је село Мацуте давне 1968. године, дакле прије пуних 50 година, освојило прво мјесто на смотри фолклора у Загребу. Један од чланова тог културно-умјетничког друштва био је и те вечери присутни Стојан Кораћ, кога су његови мјештани поздравили аплаузом.

На самом почетку Борислав Ратић желио је да поздрави драге госте. Прије свега, позвао је присутне да великим аплаузом поздраве свештеника Драгана Гаћешу, пароха слатинског, који брине о нашим светињама, како у Мацутама, тако и у околним селима. Захвалио је свештенику на томе што се сваке године одазове њиховом позиву и учини им посебну част својим доласком.

Домаћин је потом поздравио и члана редакције листа „Српско коло“ и захвалио му што већ неколико година с пажњом прати њихова дружења и о томе обавјештава јавност.

С обзиром на то да се Мацућани воле хвалити, како каже домаћин Боро Ратић, с поносом је истакао да је са њима и њихове горе лист, генерални директор компаније PepsiCo Западни Балкан, господин Ненад Мишчевић, који је поздрављен посебним аплаузом.

Боро је још једном подсјетио да су се ове године окупили по 13. пут и у шали упитао присутне госте треба ли да наставе са овим дружењем или не, на шта је добио громогласан потврдан одговор.

Потом је Боро замолио оца Драгана Гаћешу да се обрати присутнима. Отац Гаћеша одмах се надовезао на Борино питање, треба ли наставити ово дружење или не, и рекао: „На питање да ли треба или не треба наставити ово дружење, нема да ли треба или не треба, морате наставити, док год ви живите и док год радите ово што радите већ тринаесту годину, село Мацуте живе. Ми тренутно нисмо у Мацутама, тамо нема никога осим двије-три куће, Мацуте су напуштено и разрушено село, знате и сами, али док год се ви овдје окупљате ја ћу тамо бити, и тамо ћемо, ако Бог да, обновити нашу светињу и живјеће Мацуте. Ја Вас све срдачно поздрављам, јако волим бити овдје са Вама, кад ме тако срдачно дочекујете и из љубави зовете, ја сам ваш и ви сте моји“.

Парох Гаћеша је на крају излагања позвао све присутне да се и ове године у што већем броју окупе у порти храма у Мацутама, 28. августа, на Велику Госпојину. Организациони одбор овог окупљања прикупља добровољни прилог за обнову порушеног храма Успењa Пресвете Богородице у Мацутама, који је саграђен прије 331 годину а који је запаљен на православни Божић 1942. године и већ 77 година стоји без крова и одолијева времену. И на овом дружењу сакупљен је одређени дио средстава у сврху обнове храма.

Програм је обогатио и пјесник аматер, Милан Грабић, за кога је Боро рекао да је мацућански Јесењин. Милан је казао своју пјесму посвећену завичају:

Не чују се моторке на Папуку да зује,
Нити стројеви у ГАЈ-у да брује.

Нема трактора да се ору њиве,
Нит` казана да се пеку шљиве.

Косибаше нема, трава да се коси,
Нит` дјевојке воду да му носи.

Раширисмо се по цијеломе свијету
Као пчеле по мирисном цвијету.

Неко је неког изгубио свога,
Гледајући у небо, питајући Бога:

О, господе Боже, шта се ово дешава са нама,
Српкиње су у црним марамама.

Само оста табла од мог родног села,
На њој стоји голубица бијела.

Госпојина иде, треба да се спрема,
Село празно, нигдје никог нема.

Ех, да ми је, једном доћи кући,
Да кроз село прођем пјевајући.

Што сам жељан ја погаче вруће,
Старе мајке, своје родне куће.

Кућа моја изгорела, капија јој отворена,
Двориште јој празно, нигдје никог нема.

Ја сад живим овдје, у овој равници,
Око мене, моји Крајишници.

Живјели и здрави ми били,
Догодине поново се видјели!

На крају обраћања домаћин је захвалио власнику и особљу ресторана „Тара“ који им сваке године пружа квалитетну услугу, а који је, између осталог, и спонзор музике. Госте је и ове године забављао одличан „Нон Стоп бенд“, који има широк репертоар пјесама, од тарабана до Бајаге.

Сви гости са нестрпљењем су очекивали поноћ и извлачење богате томболе, која је ове године распродата у рекордном року, свих 700 тикета. То је разумљиво, с обзиром на то да је цијена томболе била само 100 динара, а вриједних награда било је много. Довољно је само поменути прве три, шест дана на Златибору за двије особе, телевизор, печено прасе, а ништа мање нису биле вриједне и остале награде.

Дружење је започело сплетом славонских пјесама и игара и у добром расположењу наставило се цијеле вечери, до раних јутарњих сати, у нади да ћемо се сви, у здрављу и весељу, окупити и догодине.

СЊЕЖАНА СТАНИШИЋ

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар