У ГО Нови Београд промовисан нови роман Милке Кајганић Љубав према слободи
У Великој сали ГО Нови Београд 15. октобра промовисана је 15 књига Милке Кајганић Љубав према слободи. Издавач је Архив Војоводине, а издавач др Небојша Кузмановић.
На промоцији су говорили поред ауторке и правница Ивона Крактус и Зоран Н. Радовић.
Предсједник Српског правничког друштва и модератор ове књижевне вечери Зоран Радовић наводи како је њихово друштво препознало какву улогу има Милка Кајганић у погледу писане ријечи.
– Милка је једна енергична жена, надасве храбра. Милка нема ни признања, ни одликовања, али има захвалност ватиканског мунција. Као правник могу да кажем да смо у Милки препознали ентузијазам и дух који и нас оквирује. Милка Кајганић је борац за истину, а тамо гдје станује истина, станује и правда. Сарадник је и у Међународном савјету Српског правничког друштва.
Ивона Крактус је проичитала дијелове рецензије новинара Михајла Орловића.
„Роман почиње једним идиличним описом олакшања и надања које је услиједило послије силних страдања, искушења, превара и оног најгорег – клања од стране повампиреног усташтва у Другом свјетском рату. Нове генерације траже своје мјесто ослобађајући се предрасуда и свега оног што им је блиска прошлост натоварила на леђа. Дјечак Пеки из страдалничког, али поносног села Бовића, схвата да кроз живот мора ићи сам без ичије помоћи. Он учи, ради, предаје се добрим стварима, постаје војник – занимање које је изгледа било суђено сваком Крајишнику. У периоду мира Пекију се живот одвијао онако како је он желио. А онда долази рат, илузије падају у воду , понавља се прошлост. Историја, учитељица живота, опомиње.”
„Вриједност овог романа је у томе што није ни једноличан, ни калупан. Радња је динамична, читљива. Милкин ангажман на овом роману је усмјерен на освјетљавање истине. Она је очигледна, само је треба гледати голим оком, а не наочарима различитих боја. Милка се ослања на слику, документ, они су јој главни аргументи. Њени јунаци нису хероји, то су обични људи које је само ситуација учинила да постану то што су и више од хероја. Њена идеја је била представити вријеме, средину и обичаје на објективан начин какав јесте. Роман није ни намијењен само за читање у предаху. Он је и документ који свједочи о једном времену и народу који је некада имао своју земљу и надао се животу.”
Кајганићева се одлучила да напише овај роман након разговора са неколико Кордунаша који су жељели да се чује истина о рату и улози једног официра, обичног војника или полицајца.
– Било ми је врло тешко да пишем ову књигу зато што знам једну чињеницу да су моји јунаци оптужени од хрватског одвјетништва за ратни злочин. Да се за њима трага. Исписани су тамо неки параграфи о њиховим наводним злочинима. По струци сам правник и знам шта значи доказ, знам јако добро да би сваку моју реченицу искористили против мојих јунака. Зато моји главни јунаци имају своја умјетничка имена, а ви ћете их препознати ко су.
Након званичног дијела промоције, присутни су се могли јавити за ријеч, питати, прокоментарисати…
Хаџи Јово Ђурић каже да му се посебно свидјела реченица да ова књига није политички извјештај, није војни извјештај, ово је литература.
Милена Жарковић из Удружења Славонија у срцу наводи да се у Милкиним књигама проналази једна осјећајна душа која веома воли свој народ.
– Ту љубав је пренијела и у Швајцарску. Мислим да ће на овом подручју остати један неизбрисиви траг њених књига. Снага о којој она пише је велика, и на томе јој свака част. Свака њена књига је нови доживљај.
У стиховима се обратио Мирко Вујанић.
– Ви сте изашли с Кордуна, у коме сте рођени, у коме сте славили ваше славе, али Кордун никада неће отићи из ваше главе. Расути сте по свим ширинама, страдали јесте, али вас још има. Као и остали Личани, Славонци, Банијци, Далматинци једном ријечју Крајишници. Сви смо ми наши Кордунаши.
Даница Цанић поздравља гест Кајганићеве да није откривала права имена својих јунака
– Треба бити обазрив, јер непријатељ само чека како би напао. Зато се дивим вама што успијевате да трајете, што нисте осуђени, односно што вам нису заплијенили књиге. Самим вашим трајањем, трајаће и народ са Кордуна кроз ваше ликове, ваша дјела и ваше писање.
Милка Кајганић се на доласку захвалила проф. др Предрагу Петровићу, предсједнику Савеза Срба из региона Миодрагу Линти, предсједнику Коалиције удружења избјеглица Мили Шапићу, сниматељу Милану Јовановићу, Крајишком културном центру, представницима Удружења бораца Кордуна Ђури Шкаљцу и Тоши Пајићу.
Присутне су увеселили традиционалном пјесмом чланови КУД-а Петрова гора Кордун.
11
БИОГРАФИЈА
Рођена је 1951. година у Козарцу на Кордуну. Завршила је школу за медицинске сестре општег смијера у Карловцу, Вишу медицинсску школу и Правни факултет. Писањем се бави од 1989. као независни новинар. Живи, ради и ствара у Швајцарској у Цириху. До сада је објавила 15 књига. Неуморан је сакупљач народног блага и предања народа Кордуна те је многе анегдоте и приче преточила у записану ријеч.
