У Горњем Заостру код Берана одржан осамнаести црквено-народни сабор

Дана, 8. августа у цркви Св. мати Параскеве у Горњем Заостру, одржана је литургија а потом парастос невино страдалим жртвама и припадницима Југословенске краљевске војске у Отаџбини у Другом свјетском рату,којег су служили свештеници Српске православне цркве: Милош Цицмил, Бојан Радуновић и Слободан Радојевић. Потом је традиционално посјећен гроб војводе Милана Добрашиновића, који је један од покретача овога сабора у Горњем Заостру који се одржава ове године по осамнаести пут. А затим је на саборишту усвојен Проглас о помирењу међу потомцима сукобљених страна у Другом свјетском рату којега је прочитао историчар Горан Киковић, а који гласи:

” И ове 2020. године као и предходних седамнаест, у складу са мјерама НКТ,овдје у слободарском мјесту Заостру код Берана окупили смо се на скупу слоге, помирења и заједништва и шаљемо сваке године одавде поруке мира,слоге и љубави.

Ми, потомци невино страдалих припадника југословенске краљевске војске у отаџбини,сабрани овдје у Горњем Заостру у слободним српским планинама издајемо и ове 2020.године :

ПРОГЛАС

Захтијевамоод институција Црне Горе и осталих државних органа да прихвате напокон послије 18.година нашу руку помирења и да одлазећа Влада Душка Марковића дозволи напокон подизање споменика комаданту и вођи јулског устанка 1941. Године у Беранама војводи Павлу Ђуришићу, страдалом од усташа у Другом свјетском рату, јер бих се тиме подигао споменик и свим нашим прецима који су невино погинулу у другом свјетском рату.

Подсјећамо домаћу и међународну јавност да до данашњих дана се ствара лажна слика о многим догађајима Другог свјетског рата као и о устанку јула 1941. године у Црној Гори.

Устанак у Црној Гори букнуо је 13. јула 1941. године и није избио из ”револуционарно-класних” побуда, већ је то био општенародни бунт против намере Италије да Црну Гору одвоји од осталих дјелова Српскога нароодауз помоћ црногорских сепаратиста. Повод за устанак била је Петровданска скупштина на Цетињу. Током јула мјесеца ослобођен је велики дио Црне Горе. Устанком су руководили официри, угледни људи и народни прваци касније комаданти ЈВу О :Ђорђије Лашић, Бајо Станишић, Павле Ђуришић, Јаков Кусовац и други .

Сваке године подсјећамо јавност и истичемо да нема европских интеграција без братског помирења међу нама, јер давно су наши преци рекли ”ко неће брата за брата тај хоће туђина за господара”.

Зато тражимо и захтијевамо већ пуних осамнаест година а и ове године понављамо да се и стратишта у Црној Гори обиљеже на достојан начин, јер се то већ двије ипо деценије учињеле властиу Словенији.

Зато и Црна Гора, ако жели да буде демократска и европска држава а то њени званичници стално јавно говоре, мора извршити ревизију историјских чињеница и аргумената везаних за братоубилачки рат и равноправно третирати и партизански и четнички покрет, јер су оба покрета били антифашистички, а то су учиниле и неке сусједне земље какав је случај у Србији.

.

Зато се са правом питамозашто нико није одговарао за злочине почињене у тзв. ”лијевим скретањима” и у Словенији над заробљеницима 1945. године.

Ми потомци невино страдалих припадника Југословенске војске у отаџбини, захтијевамо од предсједника Црне Горе, Скупштине, Владе и државних органа Црне Горе да се придружи друштву развијених демократских земаља, те да жртвама злочина тоталитарног комунистичког режима у Црној Гори, које су још живе или њиховим породицама, изрази искрено жаљење, разумијевање и признање за њихове претрпљене патње и истовремено отвори процес одговорности и наредбодаваца и извршилаца наведених злочина.

И ове године се сјећамо ослобођења Берана од стране Италијанског окупатора чију је стратегију ослобођења осмислио војвода Павле Ђуришић, што му признају и комунистички руководиоци Ђоко Пајковић и Радивоје Вукићевић у својим књигама сјећања из Другог свјетског рата.

Данас се сјећамо стијељања комаданта Југословенске војске у отаџбини ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића, којега је Виши суд у Београду огласио невиним, а тим чином су оглашени невини и сви припадници ЈВуО, па и комадант Лимских четничких одреда војвода и комадант Црне Горе ЈВуО војвода Павле Ђуришић, који је ослободио Беране 18. Јула 1941.а послије тога је одржана 21. Јулска скупштина у Беранама, прва те врсте у окупираној Југославији и Европи, а тај датум се слави као дан општине Беране.

Ми, потомци страдалих припадника југословенске војске у отаџбини, захтијевамо од Владе – премијера Душка Марковића, да сходно демократским стандардима који важе у свим земљама демократије, гдје је свима дозвољено право на гроб и споменик да омогући подизање споменика војводи Павлу Ђуришићу, жртви усташког терора и комаданту Тринаестојулског устанка у Беранском крају 1941. године, овдје у Горњем Заостру код Берана и у Беранама, јер је дан устанка 13. Јул државни празник . Изградњом споменика у Беранама отклонила би се неправда која је више од седамдесет година нанесена овој неспорно значајној историјској личности, а свим припадницима југословенске војске у отаџбини из Црне Горе подигао заслужен споменик након седамдесет година од њихове погибије.

Зато је од историјског значаја по будућност располућене Црне Горе да се ми потомци зараћених страна у Другом свјетском рату помиримо и једном за свагда дође до братске слоге .

Понављамо и ове године као и протеклих година да свијест о историјским збивањима, један је од предуслова да се избјегну слични злочини у будућности између браће. Јер осуда почињених злочина треба да игра важну улогу у едукацији младих нараштаја, а јасан став према прошлости може представљати добру препоруку за будућа покољења.

Ријечи владике Рада нас опомињу на то : ”Покољења дјела суде шта је чије дају свјема”.

Ми, потомци невино страдалих припадника југословенске војске у отаџбини, поносни смо на своје претке који су се борили за крст часни и слободу златну, за краља и отаџбину! И били антифашистички орјентисани! За братску слогу и братско помирење међу Србима!”-истакао је Киковић, који је сваке године и конференсије програма.

Скуп су поздравили својим бесједама домаћин овогодишње славе Веселин Ракетић, предсједник Мјесне заједнице Горње Заостро Вучић Добрашиновић,као и војвода Милета Павићевић. Поздрављени су и војводе Слободан Михајловић из дијаспоре и Миодраг Гига Божовић из Београда.

Током свечаности глумцу Славку Лабовићу , додијељен је златни ордени Драже Михаиловића првог степена од стране високог војводског савјета који му је уручио војвода Војвода Милета Павићевић Чича из Подгорице. Током програма наступали гуслари Синиша Петрић и Саша Рмуш, а госте је током сабора забављао народни пјевач Илија Вукшић .

Нема коментара

Напишите коментар