У избјегличком насељу Грмовац, општина Земун, одржане друге „Илинданске свечаности“
СВЕТИ ИЛИЈА ХРАМОВНА СЛАВА И ЗАШТИТНИК НАСЕЉА
Удружење грађана ”Грмовац” и црквена општина овог насеља, 1. и 2. августа, поводом обиљежавања 21. године постојања и 23 године од прогона српског живља из Крајине, организовали су, други пут за редом, црквено-народни сабор. Послије вечерња 1. августа, који је служио Његово преосвештенство владика сријемски Василије, уз саслужење свештенства Епархије сријемске, присутнима су се, осим епископа Василија обратили и министар у Влади Србије Ненад Поповић, предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта и предсједник црквене општине Грмовац, Валентино Поповић. Исту вече одржан је и пригодан културно-умјетнички програм и освештана нова Гостопримница у порти Храма Светог Илије. На сам дан Светог Илије пророка, 2. Августа, одржана је свечена литургија, а у поподневним часовима народно весеље.
САЧУВАТИ ДУХ И ВЈЕРУ
Непосредно по завршетку вечерња, владика Василије је мјештанима Грмовца честитао крсну славу Светога Пророка Илије, како је рекао, заштитника овог насеља и ове светиње.
„Ово је једна од најмлађих парохија која се формирала у несретно вријеме, када нам је једини циљ био да се сачува прогнани народ из српске Далмације, Лике, Кордуна, Баније, Западне Славоније и Босне и Херцеговине. Није им било лако да оставе своја огњишта стварана вијековима, своје гробове, и упуте се на пут неизвјесности. Хвала Богу, Србија нас је све примила, а многи од вас су баш овдје пронашли уточиште и подигли своје нове домове упркос тешким искушењима, оскудици и свему ономе чиме је наша земља тада била притиснута“, рекао је, владика Василије, наглашавајући да се морамо молити Богу искрено и часно и да ће он услишити наше молитве, а ми сами дубоко у то морамо вјеровати.
Владика Василије се захвалио и црквеној општини овог насеља, мјештанима Грмовца на њиховом труду у изградњи, како је навео, прекрасног Храма Светог Илије пророка, али и изградњи Гостопримнице у порти цркве.
По завршетку бесједе владике Василија, а прије наставка Илинданских свечаности, Јована Радић, водитељка програма, подсјетила је на страдања српског народа. Позвала је све присутне да минутом ћутања одају почаст свим пострадалим жртвама у ратовима и погромима од 1991-2004. године. Скупу се након тога, у име Владе Србије, обратио министар Ненад Поповић задужен за иновације и технолошки развој.
МИНИСТАР ПОПОВИЋ: ИЗГРАДИЋЕМО МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР
Министар Поповић је, у свом уводу, истакао да је прошло много година од „Олује“, али да ће у Бачкој Паланци сад већ традиционално бити достојанствено обиљежен тај „мучки дан“.
„Наш задатак је да га стално обиљежавамо и не смијемо га никад заборавити, као што су неки то радили. Обиљежаваћемо га како бисмо стално имали на уму начин како су нацисти протјерали српски народ са својих етничких простора. То је био геноцид, то је био погром. Убијали су жене, дјецу и старце, а ми морамо да попишемо свако то страдалачко име, да обиљежимо и не заборавимо. Зато ће Србија, у наредним годинама, изградити велики меморијални центар гдје ће бити пописана свака жртва“, истакао је, на почетку свог говора, министар Ненад Поповић, додајући да су Јевреји послије Другог свјетског рата успјели да попишу сваку јеврејски жртву.
„ Срби су били жртве геноцида током читавог 20-ог вијека. Први геноцид је био на просторима Мачве и Сријема када су почетком Великог рата, Аустро-угари убијали цивиле на које год су наишли. Други геноцид, такође над Србима, Јеврејима и Ромима, десио се у Другом свјетском рату. Најпознатији кољачи су били усташе, а практично је Хрватска аболирана после Другог свјетског рата. Сакривани су њихови зочини и зато ми треба да изградимо меморијални центар, како бисмо цијелом свијету показали шта су они радили, да покажемо да таквих злочина свијет није видио. Најновији злочин који се десио над српским народом деведесетих у Босни, Хрватској и Крајини нас на то обавезује. Не смијемо да заборавимо нашу Далмацију, нашу Крајину, то је наша српска земља и ми морамо да се вратимо тамо. У то немојте да имате сумњу, јер долазе дјеца боља од нас, која ће се сигурно полако враћати тамо гдје су наши коријени – на нашу земљу. Као што су Јевреји стотинама и стотинама година говорили догодине у Јерусалиму, и њихов сан се остварио, тако и ми стално треба да говоримо, догодине у Книну“ , истакао је Ненад Поповић, честитајући мјештанима празник, дивећи се новоизграђеној цркви која ће, како је навео, окупљати народ око себе.
ИСТРАЈАТИ У СВОЈИМ ПРАВИМА
Народни посланик и предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, честитајући славу становницима насеља Грмовац пожелио им је, прије свега, што више разумијевања и слоге.
„Насеље Грмовац је једно од многобројних насеља у Србији која су настала као посљедица катастрофе коју је српски народ доживио 90- их година прошлога вијека. Добро је познато да је са својих вјековних огњишта, крајем прошлог вијека, прогнано преко 1,2 милиона Срба. Преко пола милиона са подручја данашње Хрватске, преко пола милиона из Федерације БиХ. Преко 200 хиљада са подручја КиМ. Већина протјераних Срба је своје уточиште и спас нашло у нашој мајци Србији, водећи једну тешку борбу за своје мјесто под сунцем. Најчешће је та борба била борба самих људи и породица како да ријеше, прије свега, кључно питање, кров над главом. Држава је помагала и помаже, али мислим недовољно. Све институције би требало још више и снажније да помажу. Да је прогнанима држава 95, 96, 2001. године, не поклонила 20-30 хиљада марака, него их дала наведених новац у облику бескамаптног кредита, људи би ријешили горући проблем-становање. Након толико година многи би већ вратили кредите, а не бацили те паре у бунар, плаћајући власницима кирију више од двије деценије. Грмовац је једно од таквих примјера, а обилазећи Србију срео сам се са многим сличнима“, рекао је Миодраг Линта, нагласивши да то не смијемо никад да заборавимо, а да се такође активније и снажније боримо и у Хрватској и у ФБиХ и на Косову и Метохији, за имовинска и сва друга права прогнаних земљака.
У име мјештана Грмовца, гостима се захвалио Валентино Поповић, предсједник црквене општине и предсједник удружења грађана „Грмовац“.
„Ово су други Илиндански сусрети и моја жеља је да се окупљамо у здрављу и миру у овом светом Храму, много година, а наши потомци много вјекова. Захваљујем се у име црквене општине Грмовац и у име удружења грађана,свим људима који су омогућили да се ова манифестација одржи у овако дивној атмосфери. Прије свих, желим да се захвалим пароху Владимиру Милановићу на огромној подршци коју нам је пружио сада, али и на огромној подршци на коју увијек могу да рачунају сви грађани Грмовца“, рекао је Валентино Поповић, захваљујући се и општинским властима у Земуну, као и свима онима који су својим присуством увеличали ову свечаност.
РАЗНОВРСТАН КУЛТУРНО – УМЈЕТНИЧКИ ПРОГРАМ
Као и прошле и ове године, мјештани Грмовца су могли уживати у рецитацијама, игри, пјесми…
Апсолвент српског језика и књжевности Миливој Ћук, рођен за вријеме ратних деведесетих у Книну, говорио је стихове из збирке пјесама која би ускоро требало да угледа свијетлост дана. Представио се са пјесмом Васкрснуће, можда баш надахнутом насељем Грмовац чији је и сам становник. Дјевочице Невена Радоњић и Анастасија Плавшић из КУД-а Будућност 1984. из Добановаца, представиле су се композицијом „Дуни лане“ поздрављене великим аплаузом.
Пјевачка група „Везак“ постоји од 2015. године, а дјелује као огранак хора Покрова Пресвете Богородице при Храму Преподобне мати Параскеве у Сурчину. Пет младих чланица предвођених Мајом Алексић, оснивачицом и умјетничком руководитељком, отпјевало је предивну пјесму „Ми смо дјеца неба“. Први дио програма закључио је појац Љуба Манасијевић, пјесмама посвећеним Косову и Метохији.
По завршетку програма, званице сусе упутиле у новоизграђену гостопримницу. Овај објекат је освештао владика Василије непосредно прије трпезе љубави, захваливши се још једном свима онима који су помогли да се она изгради и уреди.
Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ
ГРМОВАЦ ЈОШ УВИЈЕК У ИЗГРАДЊИ
Насеље Грмовац налази се непосредно поред ауто-пута Београд-Загреб, а прве куће почеле су да се граде још 1997. године. Нижа цијена плацева привукла је велики број прогнаних Срба да овдје почну да стварају нове домове. Готово десет година, тадашња градска власт није довела прикључак за електричну енергију, а није било ни воде, тако да су мјештани били принуђени да копају бунаре. Тренутно је у изградњи 7,2 километра секундарне водоводне мреже, а поред четврте (главне) улице, ускоро би требало да буде и асфалтирана и око 3 километра пете улице. Грмовац тренутно има око хиљаду становника, нема вртић, школу, пошту и здравствену станицу. Прије десетак година уведена је линија градског пријевоза олакшавајући тиме комуникацију мјештана са првом урбаном средином, неколико километара удаљеним Добановцима.
