У Каћу откривена биста Петра Кочића

На дан рођења чувеног књижевника и политичара Петра Кочића 29. јуна испред етно-куће Змијање је откривена његова биста дјело вајара Бојана Микулића.

Бисту су открили наш чувени књижевник Перо Зубац и народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

Овом приликом је постављена и изложба о животу и породици Петра Кочића аутора Зорана Пејашиновића, коју је приредио Архив Републике Српске. Изложбу је отворио предсједник градског одбора Удружења Корени Нови Сад и директор Издавачке куће Прометеј Зоран Колунџија.

Испред етно-куће изложене су и слике Душана Кондића, који је родом из Санског Моста, а од 1970. године живи у Каћу.

Биста ће Каћане, како је рекла водитељка програма Вујка Квргић, подсјетити на давно вријеме када су Змијањци били изложени страдању, али су били пркосни, поносни и спремни да за слободу погину у борби са злом.

Предсједник Завичајног удружења Змијање Каћ Ђорђе Пантелић захвалио се свима што присуствују овој свечаности у организацији овог Удружења, пријатељима из братских и пријатељских удружења, предсједнику Савеза Срба из региона Миодрагу Линти, књижевнику Пери Зупцу, издавачу Зорану Колунџији, посебно се захвалио кумовима славе Удружења који су дали велики допринос да се направи биста Војкану Теодоровићу и Драги Маријанцу.

— Ово је прва изложба о Петру Кочићу која је организована на територији Србије. Она остаје у власништву Удружења Змијање, а биста је заиста симбол слободарског народа. Биће то један наш печат који остављамо за собом нашим потомцима. Надам се да ће и наши потомци наставити гдје смо ми стали.

Пријатељ Удружења Змијање и народни посланик Миодраг Линта наглашава да је Петар Кочић један од највећих Срба свих времена.

— Он је велика историјска личност, човјек који се од срца, досљедно, принципијелно, без обзира на посљедице борио за слободу српског народа, за друштвену правду, који се борио против окупације Аустроуграке монархије. У тој борби није жалио себе ни своје здравље, ни своју породицу. Због тога је био и остао омиљен у српском народу, а омрзнут код властодржаца. Петар Кочић је човјек који је увијек говорио и писао оно што је мислио и то је заиста једна ријетка врста људи која је спремна да стави свој народ испред својих потреба и претрпи све посљедице до коначног уједињења са мајком Србијом.

Линта наглашава да је Петра Кочић дао значајан допринос и духовном и културном јачању српског једниства без обзира на постојеће државне границе.

— И ми данас чувамо свој српски језик, писмо ћирилицу, окупљамо се око наше Српске православне цркве, и боримо се против безочне лажи да је српски народ геноцидан народ. Срби никада нису водили освајачке ратове, само ослободилачке и одбрамбене. Такође, један важан елеменат јачања духовног и културног јединства српског народа јесте и његовање сјећања на наше страдале сународнике кроз читав 20. вијек. Његовање наших обичаја, традиције и културе. Много је важно да се међусобно поштујемо, уважавамо, да као наши преци будемо солидарни, да се помажемо јер само на тај начин можемо ићи напријед и борити се за идеале за које се борио наш Петар Кочић.

Књижевник Перо Зубац каже да су најумнији српски писци анализирајући Кочићева дјела постављали универзално питање да ли је његова борба за правду и за слободу, наудила његовом дјелу?

— Јован Кршић је у студији о Кочићу пробао то јасно да објасни да је Петра Кочић од једног комада и да се не може дијелити на правдољуба и на писца.

Иво Андрић на једном важном предавању које је објављено као Предговор издању Приповетке Петра Кочића које је издато 1968. године говори да је Петар Кочић велики писац, али да је могао много више.

— Мени је била најзанимљивија реченица Јована Дучића који не само што је био велики пјесник, био је и велики родољуб: „Петар Кочић да није био искључив, могао је бити највећи српски писац икада.“ На генерацији која ће доћи послије нас остаје да повјерује или овим писцима које сам цитирао или мени који мислим да то што је урадио је довољно да буде велики српски писац. У историји српског народа памтићемо га не само по ономе што је написао него и по томе како се борио за свој народ.

Зоран Колунџија директор Издавачке куће Прометеј каже да се одавно бави Петром Кочићем, а посљедњих 10 година се бави темом Србије, Срба и Првог свјетског рата.

— Управо сам добио превод са франског једног дјела за које нико код нас до сада није знао. Ријеч је доктору који је помагао Србима Виктор Кине, а књига се зове Они за чију се патњу не зна. Он је на свој начин испратио суђење Србима који су били жртве режима у Аустроуграској, тако да је то везано и за Петра Кочића. Објавио сам књигу и са Кочићевим бесједама које су важне у политичком смислу. Чули смо већ од говорника данас како је Петар Кочић жртвовао књижевну каријеру како би учинио нешто за свој народ.

Колунџија је присутне подсјетио на стихове Бранка МИљковића „Хоће ли слобода умијети да пјева, као што су сужњи пјевали о њој”,  и додао да Каћани умију да покажу да слобода итекако умије да пјева.

Секретар Удружења Змијање Душан Дикић наводи да је изложба плод сарадње Архива Бањалука и Архива Новог Сада, под вођством Бојана Стојнића и Петра Ђурђева.

— Неке фотографије су по први пут виђене и на томе хвала, у име Удружења Змијање, на међусарадњи Бања Луке и Новог Сада. е

У културно-умјетничком програму су наступали гуслар Витомир Вулин и КУД Др Младен Стојановић.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун

 

 

 

 

Нема коментара

Напишите коментар