У Манастиру Крушедол одржан 15. Крајишки црквено – народни сабор “Крушедолска звона“

Традиционално, задње суботе у мају, у Манастиру Крушедол одржан је 15. Крајишки црквено-народни сабор “Крушедолска звона“. За разлику од сабора који су до 2019. године одржавани на високом нивоу и по високим званицама и по броју посетилаца, поштовалаца и учесника, иако јубиларни 15-ти по реду, сабор је ове 2021. године одржан скромније уз литургију, парастос и ручак уприличен у конаку манастира. Разлог овогодишње скромности сабора, који због тога не губи на значају, је актуелна ситуација са корона вирусом. Међутим, одати почаст и сетити се жртава које су за свој народ дале животе, није ни скромно нити мање важно.

Председник организационог одбора Вељко Вукелић нам је објаснио значај манифестације, како је иста изгледала у претходних 13 година и зашто је баш Манастир Крушедол место где се одржава сабор:

– Ово је требало да буде мали јубилеј 15 година нашег саборовања. Нажалост, због околности и пандемије COVID-19 били смо ограничени на духовни део – литургију и парастос, док је свечани део где смо сваке године имали наступе уметника, културно-уметничких друштава и истакнутих јавних личности, ове године изостао, као што је изостао и 2020. године. Али даће Бог, да ћемо следеће године обележити на исти начин као и претходних 13 година са великом масовношћу и највећим окупљањем српског народа на овим просторима. Повод нашег окупљања су сви ратови и несреће које су нас снашле крајем 20. века. Сама манифестација је замишљења као један дан сећања и молитве, али и чувања нашег народног блага и обичаја, дружења и сусрета људи од којих се многи нису годинама видели. Место нашег окупљања је манастир Крушедол који је мајка српских манастира, који иако није најстарији, али је због своје историје и очувања српског бића и православне вере преко Дунава и Саве тако у народу доживљен и за таквог га ми и сматрамо.

О значају сабора разговарали смо и са Милетом Боснићем, председником Удружења Крајишника и чланом организационог одбора крајишког црквено-народног сабора “Крушедолска звона“:

– 15 година се Крајишници сакупљају на овом месту. Повод и почетак је био сећање на страдале Србе у Западној Славонији, а касније смо то посветили свим Србима страдалим у ратовима од 1991. до 1999. године. Први део је духовни, литургија и помен за страдале и “трпеза љубави“. Након тога следио је крајишки културни део, док је на крају постојао и забавни део. Како се сетимо свих страдалих, тако се сетимо и нашег завичаја у културно-уметничком делу програма сабора. Кренемо од Далмације, преко Лике, Кордуна, Баније, Западне Славоније, дођемо до Босанске Крајине, Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније, сада и до Румуније. Међутим, ове и прошле године само је духовни део присутан, али се надамо да ће од следеће године бити све као и до 2019. године.

Овогодишњи крајишки црквено-народни сабор одржан је без културно-уметничког програма и присуства високих званица, али сећање на жртве није смело да изостане. У манастирској цркви служени су литургија и парастос за све Србе који су настрадали у ратовима од 1991. до 1999. године. Након службе у манастирској цркви коју је на челу са игуманом Савом служило свештенство Манастира Крушедол, организатори и гости су прешли у конак манастира где је председник организационог одбора крајишког црквено-народни сабор “Крушедолска звона“ Вељко Вукелић поздравио све присутне, захвалио се игуману Сави и манастирској братији и подсетио на смисао саборовања и сећања на све Србе који су страдали у ратовима деведесетих година:

– Налажост ово је други пут да због пандемије немамо сабор какав је уобичајен био 13 година, али то је виша сила. Захваљујем се игуману Сави и манастирској братији на овом дану сећања у којем смо покушали да се кроз молитву и парастос сетимо наших страдалих који нису са нама и да очувамо жар за будуће генерације које ће се окупљати увек задње суботе у мају. Покушајмо да постојаност и стварност вратимо у оној мери у којој је то некада било.

Минутом ћутања одата је почаст свим страдалима за српство и слободу.